ADAMOVIĆEVO NASELJE: Nekad miran kraj, danas jedan od najdinamičnijih kvartova u gradu (FOTO)

Otkrivamo vam kako se živi u kraju koji je sve poželjniji među kupcima nekretnina u Novom Sadu, posebno onim mlađe generacije.

Adamovićevo naselje, nekada miran deo grada, bilo je pravi raj za stanovanje, a danas je to kvart u kojem je stalno dinamično, otvoreno je pregršt kafića, prodavnica, firmi. Dve najbučnije saobraćajnice u gradu upravo se nalaze u Adamovićevom naselju – ulica Cara Dušana i Bulevar Evrope.

Ovaj gradski kvart i dalje je karakterističan po prelepim kućama i vilama sa prostranim i uređenim dvorištima punim zelenila i cveća. Svako dvorište ima bar po jednog psa ili mačku. Ipak, kao i na Grbavici, i ovde je novogradnja uzela maha, pa porodične kuće sve češće zamenjuju višespratnice. Zbog novoizgrađenih bulevara, ali i novih zgrada, mnogi Novosađani ni ne znaju gde se tačno nalazi “granica” između Adamovićevog naselja, Grbavice i Telepa.

Zato ćemo kroz šetnju ovim kvartom pokušati da vas upoznamo sa jednim od najstarijih delova Novog Sada.

Adamovićevo naselje se prostire od Futoške ulice na severu, preko Bulevara Evrope na zapadu, sve do Bulevara Cara Lazara (južno), dok se na istoku naslanja na ulice vojvode Knićanina, Atanasija Gereskog i Đorđa Servickog.

Susedne gradske četvrti su Telep na zapadnoj strani, Sajmište na severu, Grbavica na istočnoj strani i Liman na jugu.

Kvart vrvi od verskih objekata, kafića, restorana, dečjih igraonica, rođendaonica i vrtića. Za stanove u Adamovićevom naselju vlada veliko interesovanje, posebno među mlađim bračnim parovima i studentima, jer je iz ovog kraja praktično sve "na dohvat ruke". Za samo 15 minuta hoda stiže se do centra grada, a blizu su i Limani, Dunav, Novosadski sajam, Klinički centar Vojvodine (KCV)...

Verski objekti

U ovom kvartu sagrađen je velik broj verskih objekata, ali krenimo redom. U ulici Kola srpskih sestara nalazi se Hrišćanska baptistička crkva i Evanđeoska crkva, gde se održavaju i svirke za mlade. Protestanstska hrišćanska zajednica smeštena je na Bulevaru Evrope 30.

Molitvena dvorana Jehovinih svedoka takođe je smeštena u ovom delu grada, dok se Mesdžid Islamske verske zajednice nalazi u Futoškoj 61. U Cara Dušana se nalaze Franjevački samostan svetog Ivana Kapistrana i Grkokatolički samostan časnih sestara Službenica bezgrešne Marije.

Osnovna škola “Vasa Stajić”

Ova obrazovna ustanova nosi naziv srpskog filozofa, pisca i rođenog Novosađanina, Vase Stajića. Nekada mala škola sa samo dva razreda, sada je prerasla u školu gde u generaciji ima po četiri i pet odeljenja, a iako se nalazi u ovom naselju, pohađa je i dosta dece sa Limana 4. Srednje generacije pamte odličnu užinu iz školske kuhinje, a kako i ne bi kada su je pravile predivne kuvarice Mira i Duška. Osamdesetih godina prošlog veka, “tetkica” Stana bila je strah i trepet za đake.

Preteča današnje škole, “Šumska škola”, osnovana je 1922. godine, a sadašnji naziv nosi od 1961. godine. Strani jezici koji se uče u školi su engleski i nemački. U školi je organizovan produženi boravak za učenike prvog i drugog razreda.

Zavičajna zbirka

U ulici Cara Dušana nalazi se Zavičajna zbirka – ogranak gradske biblioteke. Ranije je ogranak ove ustanove nosio ime “Olga Petrov” , po narodnoj heroini, rođenoj u Barandi u Banatu. Tada su učenici “Vasine” škole bili česti gosti u ovoj biblioteci.

Danas ogranak predstavlja pravo malo kulturno bogatstvo, jer se u njemu nalaze najstarija dela poput “Sobranija izabranih molitava” Jovana Georgijevića iz 1771. godine, “Večiti kalendar” Zaharija Orfelina iz 1789. godine, “Istorija raznih slovenskih naroda” Jovana Rajića iz 1794. godine, “Kandor ili otkrovenje egipatskih tajni” Atanasija Stojkovića iz 1800. godine i "Ogledalo hrišćanstva" Medotija Antracita iz 1801. godine.

Parkić kod Medicinske škole

Nekada neuređen park postao je prva zelena oaza u ovom kvartu. Reč je o parkiću kod Medicinske škole. Omiljeno je mesto srednjoškolaca za vreme velikog odmora, ali i penzionera, kao i roditelja sa malom decom koja se ovde igraju  na ljuljaškama, klackalicama i ostalim rekvizitima namenjenim mlađem uzrastu. U ovom parkiću svoje utočište su našli i beskućnici, koji često noć prespavaju na klupama.

Institut za javno zdravlje Vojvodine

Na Futoškom putu 121 nalazi se Institut za javno zdravlje Vojvodine, kod Novosađana popularniji kao Higijenski zavod. Reč je o zdravstvenoj ustanovi koji objedinjava brojne delatnosti preventivnog rada među stanovništvom.

Osnivanjem Stalne bakteriološke stanice u Novom Sadu 1920. godine počeo je da se razvija današnji institut, a za prvog direktora bio je postavljen dr Petar Švarc. Ustanova 1927. godine menja ime u Državni higijenski zavod, a 1931. godine osniva se sanitarno-tehničko i socijalno-medicinsko odeljenje. Početkom 1945. ova ustanova se naziva Sanitarno-epidemiološki zavod, da bi 1952. postao Higijenski zavod AP Vojvodine, a 2007. godine dobija današnji naziv.

Dečje rođendaonice

“Dvorac” se nalazi u ulici Laze Nančića, u vrlo interesantnom objektu koji liči na Diznijeve kuće iz bajke, a kako i ne bi kada se prostire na 450 metara kvadratnih. Ovu rođendaonicu posebno čini privlačnom prostrano dvorište sa bazenom. Mališani i njihovi roditelji u "Dvorcu" mogu da uživaju uz animatore, ali i da organizuju rođus kraj bazena.

Tik uz Institut za javno zdravlje Vojvodine, smeštena je rođendaonica i vrtić "Madagaskar". Ovde klinci proslavljaju rođuse u prostoru od 500 metara kvadratnih. Proslava rođendana mališanima daje nezaboravan doživljaj pri samom ulasku jer je sve urađeno u stilu najlepše bajke. Pre dve godine, na Bulevaru Evrope, otvorena je igraonica-rođendaonica “Blesavko”. Dok se deca zabavljaju sa drugarima, roditelji imaju na raspolaganju kafić i baštu. Takođe, ovde se organizuje i čuvanje dece na sat.

Kafići i restorani

Ulica Cara Dušana priča je za sebe, praktično grad u gradu, jer je načičkana kafićima, restoranima, pekarama, prodavnicama, privatnim medicinskim laboratorijama, autoperionicama… za svačije potrebe ima po nešto.

Tu se nalaze i dva odlična lokala sa domaćom kuhinjom, “Klopa kao kod kuće” i “Naša kuhinjica”.

“Nuovo Palazzo Bianco” se na ovom mestu nalazi deset godina i kod njih možete da pojedete prave italijanske pice i špagete, jer ovaj restoran "gaji" čari hrane s juga Apeninskog poluostrva.

Oni koji žele da osete ukus prave pice trebalo bi da znaju da se one ovde peku na krupnoj morskoj soli koja se posipa po debelom šamotu. Ambijent je prelep, kao i zelenilo u bašti.

Kafe-restoran “Štimung” jedino je mesto u gradu gde može da se proba domaće točeno pivo “Kum”. Pored velikog izbora hrane, u svom modernom ambijentu gostima nude  i širok  izbor alkoholnih i bezalkoholnih pića.

U lokalu pod nazivom “Sarajevski ćevap kod Dakca” možete pojesti pravi pravcijati sarajevski ćevap, ravan onom na Baščaršiji. Ćevapi imaju nesvakidašnji ukus i pravljeni su po posebnoj recepturi. S lukom ili bez njega – svakako su preukusni.

Obližnji “Roštilj kod Bate” jedno je od od retkih mesta s brzom hranom koja rade celu noć, pa tu uvek možete da pojedete pljeskavicu, ćevape, picu ili palačinke kada se ostali lokali u gradu zatvore.

Restoran “Dvor” postoji  već 15 godina, a po domaćoj kuhinji, lepoj baštici i modernom ambijentu jedan je od najpoznatijih restorana u Cara Dušana. Da ugođaj bude potpun, tu je muzika skadarlijskog tipa. Za goste je obezbeđen besplatan parking.

U Cara Dušana nalazi se i dva pet šopa, koje rado posećuju i Novosađani koji ne žive u ovom delu grada.

Prodavnica za kućne ljubimce “Puppy Shop” je mala radnja sa dušom – koju je u nju unela vlasnica Ceca Vasić.

Uvek ljupka i nasmejana, svačijeg ljubimca pomazi, a lutalice nahrani. Ljubimci čiji vlasnici dolaze u ovaj pet šop, veoma su razmaženi, jer se uvek "ogrebu" za kakvu besplatnu poslasticu.

U blizini se nalazi i “Majin Puppy Pet Shop”, vlasnice Maje Vasić, koja je takođe veliki ljubitelj životinja, uvek je nasmejana, vedra, a prvenstveno stručna i uvek raspoložena da vam da savet više.

Ljubimce gleda kao svoje, često ih časti keksićima, a ono po čemu je poznata jeste da često pravi velike akcije i popuste na hranu za kućne ljubimce.

Mural

Svojevrstan vid ulične umetnosti nalazi se na fasadi zgrade u ulici Laze Nančića 1, odnosno na zidu iznad marketa "Univereksport" koji gleda na ulicu Cara Dušana.

Mural je zajedničko delo Novosađanina Uroša Štrboje i beogradske podrške Janka Počuče. Ovo je prvo delo u okviru akcije oslikavanja našeg grada, koju organizuje Udruženje građana “Lančana reakcija”.

Semafor ljubavi

Već pune dve godine u ulici Cara Dušana pešake, bicikliste i vozače svaki put oraspoloži i razneži jedan semafor. Umesto uobičajenog zelenog kruga, na njemu svako malo zasvetli zeleno srce.

Bulevar Evrope polako postaje priča za sebe. U novogradnji je otvoren veliki broj prodavnica, apoteka, kafića, a i dalje se radi i gradi, izdaju se lokali i stanovi. Zato ne treba da čudi što mnogi žele da stanuju ili privređuju u ovom delu grada.

U lokalu “Koncept coffee & food”, koji se nalazi na Bulevaru Evrope 28, nude širok asortiman pića od kafe, čajeva, piva, preko raznovrsne ponude koktela, sve do žestokog pića. Ono što ovaj kafić izdvaja od drugih jeste izbor muzike, jer ploče pušta vlasnik lokala.

Hotel “Guest house Vila Lord” se nalazi u Futoškoj 107, udaljen je pet minuta hoda od Novosadskog sajma, do KCV pešaka se stiže za tri minuta, dok je centar udaljen na svega 15 minuta pešice. Za goste imaju obezbeđen besplatan vaj-faj, komforne sobe i parking.

U Futoškoj ulici 67 nalazi se i Narodna kuhinja Crvenog krsta grada Novog Sada, u kojoj se distribuira 336 kuvanih obroka svakog radnog dana. Korisnici ovde dobiju pola litre kuvanog obroka, veknu hleba od 300 grama, a mnogima od njih je to, nažalost, jedini siguran obrok u toku dana.

IZ ISTORIJE ADAMOVIĆEVOG NASELJA: Čitav kraj prvobitno se zvao Daranjijevo naselje, po ugarskom ministru poljoprivrede Ignjatu Daranjiju, a taj močvarni, šumoviti i nenaseljeni teren isušio je sredinom 19. veka novosadski Magistrat i tada je dobijeno obradivo zemljište. U tri navrata parcele su deljene u zakup novosadskim građanima.


Intenzivna izgradnja stambenih objekata  počela je nakon 1921. godine, a šest godina kasnije kraj dobija ime Adamovićeva naseobina (Adamovićevo naselje), po uglednoj porodici Adamović, posebno po Aleksandru Šandoru Adamoviću, koji je na tom delu gradske periferije podigao veliki rasadnik i znatno unapredio filokserom upropašćeno vinogradarstvo. Od 1945. godine, za zapadni deo nekadašnjeg Adamovićevog naselja uveden je zvanični naziv Telep, dok je istočni (najstariji) deo naselja zadržao svoje ime. Danas su Adamovićevo naselje i Telep zasebne gradske četvrti. 

(Izvor: mr Agneš Ozer, Adamovićevo naselje, Enciklopedija Novog Sada)

 
Tekst: Ljiljana Natošević Milovanović
Foto: Aleksandar Jovanović