Ako pogrešite broj na uplatnici plaćate kaznu od 1.000 dinara u pojedinim bankama

Ako pogrešite broj na uplatnici plaćate kaznu od 1.000 dinara u pojedinim bankama

Klijenti pojedinih banaka odnedavno moraju da plate "kaznu" od 1.000 dinara ako slučajno pogrešno upišu broj računa primaoca na uplatnici. Takođe, koštaće ih i ako se žale na neku uslugu, a ne budu u pravu.

Mogu li banke da naplaćuju nečije pravo da se žali?

O tome je TV Prva razgovarala sa Vladimirom Vasićem iz Udruženja banaka i Dejanom Gavrilovićem iz "Efektive".

Vladimir Vasić navodi da danas postoji mnogo načina da se uplate vrše bez prekucavanja brojeva, poput plaćanja preko QR kodova.

Tih 1.000 dinara je verovatno demotivacija klijenata da sami, ručno nešto kucaju, odnosno da se preusmere na korišćenje ovakvih načina plaćanja – dodaje Vasić i napominje da postoji i mogućnost trajnog naloga i automatskog plaćanja računa gde ne postoji mogućnost greške sa brojevima.

Jeste da to možda deluje kao kazna, penal, ali suštinski je malo tih ljudi koji greše i malo je ljudi koji će platiti tih 1.000 dinara –ističe Vasić.

Kada je reč o kaznama za one koji se žale, a nisu u pravu, on smatra da je to u redu:

I u tenisu imate pravo da tri, četiri puta zatražite od sudije čelendž, da ga pitate da li ste u pravu, ali sledeći put ne možete. Neka slična opcija se nalazi i ovde

Dejan Gavrilović iz Efektrive smatra da to, ipak, nije u redu.

I Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o platnim uslugama kažu da naplaćivanje neke usluge mora da bude odraz stvarnih troškova te usluge. Dakle, ovde imamo ovih 1.000 dinara koji su kazna za pogrešno ukucan broj. Kao što je rekao gospodin Vasić, banke hoće da korisnici koriste nove tehnologije. Imamo godinama unazad da banke sve više motivišu korisnike da rade posao banke. Imali smo kampanju da se pređe na elektronsko plaćanje, sada imamo situacuju da korisnik sve sam radi - sam ukucava, klikne, a pre toga mora da ima opremu, internet itd. i onda ako pogreši jedan broj, biće kažnjen od strane banke jer radi posao banke – ističe Gavrilović.

Dodaje da se postavlja pitanje šta se desi kada službenik banke ukuca a uplata ne prođe.

Oceni vest:
6
2

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Pljackasi

    pre 929 dana i 7 sati

    Od 1.og jula Addiko banka naplacuje koriscenje debitne kartice za placanje u radnji 50,00 dinara!?? Svaku transakciju e bankingom, sto klijent sve sam uradi, takodje 50,00 dinara...ovakvih haraclija nije bilo ni za vreme turaka...

    Oceni komentar:
    1
    8
  • Svet tehnokratije

    pre 929 dana i 5 sati

    Banke takođe plaćaju kazne ka NBS, ako neka uplatnica ne prođe u uplatnom datumu.
    100.000 dinara.

    Oceni komentar:
    2
    2
  • milan

    pre 928 dana i 19 sati

    Meni je Erste banka greskom uplatila 5900eur na racun zivornog osiguranja.Nikom nista... "mora da je koleginica nesto pogresno pritisla" ...sta reci

    Oceni komentar:
    1
    2
  • hajka

    pre 928 dana i 19 sati

    kao da je pitanje života i smrti. Stvarno stvaranje napetosti dok se ne unisti ljudima zdravlje.Sve sto vodi do bacanja nepotrebnih para na lečenje bolesti izazavanih nenormalnim radom treba da bude kažnjivo. Jedini najvažniji cilj je OPŠTE DOBRO pa tek onda lični interesi .Ili proglasiti sezonu lova na greške i podmetanje istih.Uplatioc mora biti oslobodjen odgovornosti za sve greškekoje nije sam napravio.

    Oceni komentar:
    0
    6
  • Mira

    pre 928 dana i 5 sati

    A sta cemo sa greskama banaka? Jel ima neka tarifa? Da,svi su u pravu. I oni iza i oni ispred vrata banke. Banke su nas naterale da koristimo nove tehnologije, kartice svuda i na svakom mestu....tacnije, da sto manje koristimo njihove zaposlene. A ko ce meni da plati moje vreme i blam sto stojim u redu i cekam da uplatim novac na racun da bih elektronski platila racune, da podignem devize sa sopstvenog racuna. Cekala sam na Bulevaru ispred jedne banke sat vremena da otvorim racun za deviznu doznaku i moram da priznam da sam se osecala kao g.....o na skoro 40 stepeni za sopstveni novac. A znaju da bez njih danas skoro i ne mozemo, iako fizicka lica njima zapravo i nisu preterano nuzna.

    Oceni komentar:
    0
    4