Aktivisti sa Šodroša nastavili akciju "Tragovima zločina": Opasali žicom zgradu JP "Vojvodinašume" (FOTO)

Aktivisti sa Šodroša nastavili akciju "Tragovima zločina": Opasali žicom zgradu JP "Vojvodinašume" (FOTO)

Građanski pokret BRAVO! i Šodroš Survivor Kamp danas su obišli sedište JP "Vojvodinašume" u Petrovaradinu, i upravnu zgradu ovog javnog preduzeća opasali žicom, istom kakvom je opasivan prostor Šodroša na kome je u martu ove godine obavljena nezakonita seča više desetina stabala zaštićenih vrsta crne i bele topole na Šodrošu. 

Ostavljene su i poruke rukovodocima i zaposlenima: "Pažnja! Proces u toku", "Šuma vam neće oprostiti!" 

Ovom akcijom aktivisti i aktivistkinje podsetili su na namerno zatvaranje očiju pred nezakonitostima, i na direktno saučestvovanje u zločinu učinjenom nad šumom na Šodrošu i Kameničkoj adi 12. juna 2022, kao i 22. i 24. marta 2023. godine od strane direktora preduzeća Rolanda Kokaija, izvršnog direktora Marka Marinkovića i drugih zaposlenih u ovom javnom preduzeću čiju odgovornost tek treba utvrditi – navodi se u saopštenju učesnika akcije. 

FOTO i VIDEO: Padaju stabla na Šodrošu, jake policijske snage štite radnike, privedeno troje aktivista


Oni podsećaju da su se u junu prošle godine vodeći ljudi JP "Vojvodinašume" oglušili o zahteve aktivista i nezavisnih predstavnika stručne javnosti da upotrebe svoja javna ovlašćenja i autoritet kako bi se onemogućila seča stoletnih stabala na prostoru Šodroša i Kameničke ade.

U martu ove godine, izvršavajući naloge JP "Koridori Srbije" otišli su korak dalje u bahatosti – uputili su radnike da obave seču na Šodrošu i Kameničkoj adi bez pismenog naloga i pribavljenog odgovarajućeg mišljenja "Zavoda za zaštitu prirode" o stanju stabala na prostoru predviđenom za seču – napominju aktivisti.

Iako Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu još nije odlučilo hoće li pokrenuti istragu o seči više desetina stabala na Šodrošu i Kameničkoj adi na osnovu krivične prijave ekološke organizacije "Svet i Dunav", iz ovih organizacija navode da je jasno da su se javni akteri, među kojima i JP "Vojvodinašume", "povinovali nalozima iz jednog centra".

To je omogućilo da Šodroš bude "brisan" i tako žrtvovan zbog interesa građevinskih investitora, izvođača radova i režima na ovom prostoru. Da je drugačije, odavno bi bio otvoren dijalog između javnih vlasti, ljudi iz struke – arhitekata, biologa, stručnjaka za šume i vode, domaćih i međunarodnih ekoloških organizacija i građana Novog Sada. Umesto dijaloga i pronalaženja rešenja da se Šodroš i Kamenička ada zaštite od uništavanja tokom izgradnje tzv "Četvrtog mosta" na Dunavu, aktivisti i aktivistkinje Šodroš Survivor Kampa, Građanskog pokreta BRAVO! i drugih novosadskih organizacija dobijali su najgore etikete, omalovažavani su, provlačeni kroz tabloidno blato i na kraju, jer nisu odustali, izloženi su policijskom i parapolicijskom nasilju i desetinama prekršajnih i krivičnih gonjenja – podsećaju. 


Aktivistkinje i aktivisti Građanskog pokreta BRAVO! i Šodroš Survivor Kampa naglašavaju da sve što se dogodilo tokom poslednjih deset meseci ne sme biti zaboravljeno i poručuju svima koji su se ogrešili o zakon, profesionalne standarde i javni interes da će odgovarati.

Oceni vest:
9
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Zdravko

    pre 601 dan i 11 sati

    Gde je obezbeđenje firme ili policija da spreči ove lažne ekologe u njihovim bezumnim akcijama?

    Oceni komentar:
    5
    1
  • Pravo na odbranu

    pre 601 dan i 36 minuta

    Zdravko, trk po sendvič!

    Oceni komentar:
    0
    2
  • IZNOGUD

    pre 600 dana i 22 sata

    Sve je moguce ali kako neko moze da da zauzme obalu Dunava ? Silni klubovi,privatnici i ko zna ko vec... Tesko se moze sici do obale na Ribarskom ostrvu ili sa druge strane gde su restorani (pored vojske ) i "privatni posed "...?

    Oceni komentar:
    0
    3
  • Ustav Republike Srbije

    pre 600 dana i 20 sati

    Ne razumem te, pa obala je javna, još uvek. Možda je "osnovno sredstvo" za prikupljanje poreza na život pored vode za kojekakve republičko-pokrajinske firme, koje, kao , brinu o vodama.
    Ali je za pristup još uvek javna - a kada ne bude, neće biti ni države.
    Čak i ovi što grade most mogu da ograde samo gradilište, ali ne i da blokiraju pristup reci i samoj obali.
    Inače ćemo ući u neke ustavne promene...

    Oceni komentar:
    0
    2