Aleksandar Šibul, psihoterapeut: Treba biti otvoren i ne čekati da se problemi sami reše

Šta je to što vodi ka stranputici, lošim partnerskim odnosima, i kako doći do razrešenja patnje, pokušavamo da saznamo od psihoterapeuta Aleksandra Šibula uoči Svetskog dana mentalnog zdravlja 10. oktobra. Naš sagovornik otkriva i ko su ljudi koji zakucaju na njegova vrata i koliko je bitno na vreme javiti se stručnom licu za pomoć.

Koji su najčešći razlozi zbog kojih vam se ljudi obraćaju?

- Čovek je vrlo kompleksno biće bačeno u vatru nepoznatosti i datosti koje ga vodi ka stranputici i tada velikoj patnji.  Uglavnom prolazimo kroz život sami, hodajući od prepreke do  prepreke i vrteći se u krug svog već izgrađenog načina postojanja koji nas ne vodi ka razrešenju patnje. Mali broj samosvesnih ljudi ili onih koji dođu do zida i vide da više ne može tako, javljaju se psihologu za pomoć, nekad sa pogrešnim očekivanjem da se problem može rešiti za nekoliko seansi, ne shvatajući da smo pogrešan način postojanja gradili nekad i decenijama unazad.
Čovek je biće ljubavi koje traga za partnerom i teško ga nalazi, a kada ga pronađe ne snalazi se u novonastaloj situaciji, tada zatraže da im neko pomogne da se snađu i nauče kako da prevaziđu konflikte ili kako da upravljaju njima. Ako imaju decu onda se problem po modelu prenosi na decu i tada imamo sistem sa greškom. Ulaženje u psihoterapeutski proces započinje rad na uspostavljanju funkcionalnijeg sistema, kada se to dogodi postajemo naravno zadovoljniji i ispunjeniji. To je proces koji ne prestaje, jer život traži kontinuiran rad na sebi.

Koji se to uzrast najčešće obraća za pomoć?

- Najčešće su uzrasti od 15 do 50 godina, to je period intenzivne svesnosti i  nade da se nešto može uraditi sa svojim životima, iznad pedesete već pada motivacija za razvojem, mnogi se osećaju beznadežno i smatraju da se ne može bilo šta promeniti. Naravno da ima izuzetaka koji tada postaju vrlo interesantni klijenti koji dolaze sa velikim životnim iskustvom i sa kojima se zaista mogu postići neverovatni rezultati.

Koji su najčešći problemi u partnerskim odnosima, a zbog kojih se vama obraćaju za pomoć?

- Uspostavljanje partnerskih odnosa se uvek oslanja na model koji smo usvojili od naših roditelja, predaka, sa tim iskustvom mi često tražimo partnere koji su kompatibilni sa našim modelom. Ako je model nefunkcionalan i ako nismo razrešili porodične konflikte i loše komunikacione modele tada nalazimo partnera koji je u saglasju sa našom nesređenošću. To onda i biva tema rada u porodičnoj terapiji. Takođe je zapanjujuće koliko ne poznajemo svoje partnere, pa samim tim imamo i pogrešna očekivanja koja nas vode do ponavljajućih konflikata.

Zbog čega dolazi do problema u partnerskim odnosima ?

- Na prvom mestu je pogrešan izbor partnera sa kojim ostajemo u vezi po inerciji ili nekoj vrsti odgovornosti. Ako pak nađemo adekvatnog partnera koji ume da gradi odnos na nekonfliktan način tada se mogu desiti prisustvo niza činilaca koji mogu da poremete takav odnos. Materijalni problemi, odsustvo od kuće zbog posla, zanemarivanje partnera zbog obaveza oko dece, dugačiji tok razvoja i inresesovanja tokom braka...Zato treba biti otvoren i ne čekati da se problem sam od sebe reši.

Statistika pokazuje da je sve više samaca i sa druge strane sve više razvoda u Novom Sadu, šta mislite koji je razlog?

- Pogrešan izbor partnera, nerealna očekivanja, prisustvo patologije, siromaštvo, odsustvo tolerancije i zdravog sistema vrednosti…

Da li ljudi i dalje imaju predrasude u vezi sa odlaskom kod psihologa i zašto je to tako?

- U gradovima i kod obrazovanih ljudi nema više toliko predrasuda koliko postojanje inertnosti i nedostatka motiva da se radi na sebi i naravno tu je i ekonomski faktor koji postaje  realna prepreka da se ide na psihoterapiju.

U poslednje vreme mediji su ispunjeni člancima o vršnjačkom nasilju, koje je vaše viđenje ovog problema?

- Vršnjačko nasilje je uvek postojalo i postojaće zbog prisustva realnosti u različitosti među ljudima koji nose agresivnije ili manje agresivno ponašanje. Suštinsko pitanje je kako sve to amortizovati i zaštiti žrtve nasilja, a da ne napravimo totalno štetu i nasilniku kojem treba pomoći kako bi promenio svoj model ponašanja i postao funkcionalniji i zadovoljniji čovek, tek tad delujemo i preventivno sprečavajući da nasilnik ostane i postane još gori nego što jeste.

Festival povodom 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravlja: Treći po redu Festival mentalnog zdravlja pod sloganom "Kako (smo) u svetu koji se menja?" održaće se od 10. do 25. oktobra na više lokacija u Novom Sadu i okolini.  Festival nudi sugrađanima priliku da kroz kreativne i psihološke sadržaje nauče na koje sve načine mogu da brinu o svom mentalnom zdravlju. Takođe, Festival se fokusira na važna društvena pitanja koja se tiču izazova života i odrastanja u savremenom svetu i njihovog uticaja na mentalno zdravlje. Tokom Festivala mentalnog zdravlja na 21 lokaciji odvijaće se raznovrsne aktivnosti, za sve generacije i to četiri izložbe, 13 radionica, dva okrugla stola, četiri filmske projekcije, sedam predavanja, dve tribine, biciklistička tura, planinarenje za sve generacije, pozorišna predstava, edukativni kviz i igranka. Festival organizuje Institut za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa više od 40 ustanova i organizacija. Više o programu Festivala možete pročitati OVDE. 

 
Tekst: Slađana Aničić