Baletska škola u godini jubileja: Od sale s furunom bubnjarom do pozorišne scene

Povodom obeležavanja 70 godina rada, učenici i nastavnici Baletske škole u Novom Sadu pripremaju godišnji koncert, koji će se održati u ponedeljak, 5. marta, u Srpskom narodnom pozorištu. Koncert će pratiti izložba fotografija u foajeu SNP-a, gde će biti prikazan razvoj škole od osnivanja do danas. U godini jubileja ova obrazovna institucija je i domaćin Republičkog takmičenja, predviđenog za kraj marta na Maloj sceni SNP-a.

Na godišnjem koncertu kojim Baletska škola u Novom Sadu slavi jubilej, nastupiće sadašnji učenici i brojni baletski umetnici koji su ostvarili solističke karijere u zemlji i okruženju. Na proslavi će biti uručene zahvalnice svima koji podržavaju njen rad, a koncert se sastoji iz dva dela. Karte su već rasprodate.

Svaki put kada se smestimo u udobne stolice u Srpskom narodnom pozorištu, treba da se setimo koliko je truda i odricanja uloženo da bi do nas došla bilo koja pozorišna predstava, pa tako i balet. Aplauz bi valjalo da bude dovoljno jak i glasan, pa da nadjača svaki grč u mišiću, bol u prstima i želju igrača da pokret dovede do savršenstva.

Put umetnika od obrazovanja do pozorišta i tog glasnog aplauza, danas u doba kada nam je sve bitnije od kulture nije ni malo lak, a to najbolje znaju učenici i nastavnici Baletske škole.

- Kada sam išla u osnovu školu, pohađala sam paralelno i Baletsku, i još tada sam shvatila da time želim da se bavim. Tada sam se zaljubila u balet. Bez obzira što takav način života zahteva dosta odricanja i vežbanja, nikada nisam ni pomišljala da od tog odustanem. Ljubav ka baletu me je motivisala da opstanem. Pored disciplinovanog načina života i redovnog vežbanja, potrebno je da vodite računa i u vezi sa ishranom –  kaže Dejana Bajić, maturantkinja Baletske škole i jedna od nagrađenih učenica sa prethondog Republičkog takmičenja održanog u Pančevu. Ona je laureat u kategoriji klasičnog baleta, kao i učenica Katarina Zec. Novosadski baletani tada su osvojili i 12 drugih i 17 trećih nagrada, tako da su se s Republičkog takmičenja vratili s 42 nagrade.

Prve nagrade osvojili su Aleksa Žikić i Miroslav Grubić. Sa Smera za savremenu igru laureati su učenica Milica Mučibabić i Teodora Vujkov. Prvonagrađena je i Staša Kukić. U kategoriji narodnih igara prvu nagradu su osvojili Milić Andrejević i Aleksandra Marić sa Smera za narodne igre, koji su igrali duet. U godini jubileja Novi Sad je domaćin Republičkog takmičenja koje se odvija svake druge godine.

Put igrača od obrazovanja do medalje ili pozorišne scene nije ni malo lagan. Poput njenih učenika, ni put razvoja Baletske škole nije bio jednostavan.

U okviru dramskog studija pri Vojvođanskom narodnom pozorištu, osnovan je baletski odsek, a 1948 i srednja Baletska škola u trajanju od šest godina. Osnovale su je i bile prve nastavnice u njoj Margarita Debeljak i Milena Popović-Čutuković. Nastavni planovi i danas su po veoma sličnom sistemu. Orijentacija je bila klasičan balet i to na osnovama ruskog pedagoga Agripine Vaganove.

- Prva zgrada u kojoj se škola nalazila je, igrom slučaja, i zgrada u kojoj se i danas nalazi. Škola je dobila jednu salu do ulice sa parketom i furunom bubnjarom, kako su je tada zvali. Tada je upisano deset učenika. Neki od njih su nastavili dalje školovanje. To su bili prvi školovani baletski igrači u Srpskom narodnom pozorištu – kaže direktorka Baletske škole Sanja Vučurević.

Škola dalje nastavlja da radi i svake godine obrazuje nove igrače i mnogi od njih ostaju tu da rade. Kasnije neki od njih dobijaju i stipendije za školovanje u nekadašnjem Lenjigradu, današnjem Sankt Peterburgu, gde su postojale dvogodšinje studije za baletske pedagoge.

- Od tog perioda prvi naši baletski pedagozi donose ono najvažnije, suštinsko, metodičko obrazovanje što se tiče klasičnog baleta. Škola tada počinje svoj profesionalni razvoj ugledajući se pre svega na rusku klasičnu školu Vaganove. Istovremeno mnogi pedagozi iz Vaganove prošli su kao gosti kroz našu obrazovnu ustanovu i radili su sa našim učenicima. Ostvarivala su se mnogobrojna prijateljstva, a oberučke se prihvatala njihova pomoć – kaže Vučurević.

U međuvremenu škola se nekoliko puta selila iz, tadašnje Jevrejske škole, 1950. u Katoličku portu u zgradu današnjeg Kulturnog centra. Potreba za većim prostorom zbog povećanog broja učenika iziskuje novu selidbu, ovoga puta u prostorije današnjeg Novosadskog pozorišta. Tu će ostati do 1984. kada se konačno seli u odgovarajući prostor preuređene i renovirane zgrade.

UČENICI USKORO NA NOVOJ ADRESI: Nova Muzička i baletska škola sa koncertnom dvoranom, kako su mediji već izveštavali, nalaziće se na Limanu 3. Baletska i Muzička škola su podstanari poslednjih nekoliko godina, a nakon restitucije objekata u kojima se nalaze ove ustanove, grad je doneo odluku da izgradi potpuno novu, najmoderniju školu sa svim sadržajima i kapacitetima koji su projektovani za naredne godine, odnosno buduće generacije. Predviđeno je da Muzička škola može da primi 1.500 učenika sa 200 profesora, Baletska 600 učenika sa 60 profesora. Tu su i dve koncertne dvorane i to velika sa 432 mesta i mala, iznad nje, sa oko 150 mesta. 

Tekst: Slađana Aničić
Foto: Aleksandar Jovanović