Boban Dževerdanović, muzičar: Gde god da nas čuju, znaju da smo iz Vojvodine

On je gitarista, kompozitor, tekstopisac i učitelj muzike. Bio je član bendova Fotomodel i Garavi sokak, a sa svojom grupom Hercenšlus donosi specifičan zvuk – spoj tamburaške muzike, popa, džipsi džeza i svinga. Komponuje i piše tekstove za druge muzičare, a njegove kompozicije osvajale su nagrade. Izuzetno doprinosi umetničkoj sceni Sremskih Karlovaca organizacijom različitih događaja, a mladim naraštajima s ljubavlju prenosi svoje muzičko iskustvo i strast.

Boban Dževerdanović rođen je 1962. godine u Skoplju, gde je završio osnovnu školu, posle čega se doselio u Sremske Karlovce, gde i danas živi. Gitaru je počeo da svira kao tinejdžer, dok je pohađao Karlovačku gimnaziju, a u to vreme je formirao i svoj prvi bend. Nakon škole ozbiljnije se posvetio muzici i počeo i da komponuje. Dalje je postao deo različitih bendova, dok nije oformio poseban muzički izraz, po kojem je danas vrlo prepoznatljiv.

Ozbiljniju muzičku karijeru počeli ste sa tada poznatim novosadskim bendom Fotomodel?

– Krajem osamdesetih svirali smo zajedno po Vojvodini i u to vreme bili vrlo ozbiljan i popularan bend. Bili su tu i članovi iz Laboratorije zvuka, kao što je Renata Vigi. 1989. godine učestvovali smo i na "Jugoviziji" koja je tada održana u Novom Sadu, gde je pobedila grupa Riva. Konkurs smo prošli bez ikakvih veza, a predstavljali smo RTV Novi Sad. Sledeće godine smo opet konkurisali i prošli. To su bili i neki počeci mog komponovanja. "Put mira" je pesma sa kojom sam 1991. godine poželeo da okupim novosadske muzičare, pa su tu bili Čombe iz Amajlije, Ljiljana Petrović, Julija Bisak, Višnja i Želimir Kulišić... Nakon toga sam počeo da komponujem i za druge pevače, učestvovao sam na nekoliko "Mesama" i "Beogradskih proleća" i objavio jedan album za PGP 1996. godine.

Na koju saradnju što se tiče komponovanja za druge izvođače ste najponosniji?

– Ceca Palada je sa mojom pesmom učestvovala u "Pjesmi Mediterana" u Kotoru i osvojila sve moguće nagrade. Ružica Čavić je moju pesmu pevala na zrenjaninskom festivalu, sarađivao sam i sa  Zoranom Šandorovim, kao i sa Mišom Blizancem. Sve su to lepe i uspešne saradnje.

Dugogodišnja saradnja sa Garavim sokakom odvela vas je i ka tamburaškoj muzici?

– Polovinom devedesetih me je zvao Bane Krstić da sviram sa njim i to je funkcionisalo skoro 20 godina. Pošto je Bane uvek imao neku potrebu da spoji tamburaše i bend, tad sam upoznao grupu Ad Libitum, koji inače sviraju sa Zvonkom Bogdanom. Hteli su da urade album i pitali su me da im napravim nekoliko pesama, koje sam komponovao, napisao tekst i, na kraju, i otpevao. Zahvaljujući njima, počeo sam da pišem za tamburaše. U tome mi je svojim savetima puno pomogao Joca Adamov. Između ostalog, uradio sam pesme za Mišu Blizanca, sa kojima je učestvovao na "Zlatnoj tamburici", od kojih su mnoge pobrale nagrade. Posebno mi je draga pesma “Ovde sam rođen”, koju sam napisao iz srca, jer se zaista osećam kao da sam rođen ovde. Takođe volim i “Čuruška zvona”, koju sam posvetio mojoj supruzi, koja je iz Čuruga. Ove pesme su izazvale reakcije i u Slavoniji, pa su me njihovi tamburaši kontaktirali i sa njima i dan danas sarađujem. To je prouzrokovalo, opet, da me kontaktira producent "Croatia Recordsa" Tihomir Ivanetić, pa je započela i ta saradnja, koja traje.

U međuvremenu ste formirali svoj bend Hercenšlus, koji je aktuelan već nekoliko godina?

– Bend se sastoji od sjajnih muzičara i odličnih ljudi, mada su se postave menjale, pogotovo pevačice. Moji muzičari, kao što su Edvin Malina ili Nemanja Tasić, naginjali su ka džezu. To se super uklopilo, jer sam sve i koncipirao tako da tamburaški fazon pretočim u jedan pop zvuk sa primesama džipsi džeza, svinga i vojvođanskog folklora. Učestvovali smo na brojnim koncertima, čak smo jedne godine bili na revijalnom delu pre Halida Bešlića. Ljudi su odlično odreagovali na ovu kombinaciju. Za drugi album planiram da kao bonus dodam obradu starogradskih, pretežno vojvođanskih pesama. U međuvremenu je deo benda postala i moja ćerka Teodora Bojana, kao i devojka koja svira harmoniku na ulici, poznata kao Divna Forest. Krajem prošle godine izdali smo i album za "Croatia Records", a do sad su urađena dva spota. Svirali smo i u emisiji Zorana Kesića, posle čega su nam stizale poruke iz celog regiona, jer se ljudima dopada što smo drugačiji od svega što su čuli. Kroz naše pesme prepliću se vojvođanski motivi i gde god da nas čuju, znaju da smo iz Vojvodine.

Pored toga što ste muzičar, veoma ste aktivni i u podučavanje mlađih generacija?

– Već dugo ovde u Karlovcima držim radionice gitare, bas gitare i bubnjeva, a jedno vreme sam vodio i dečiji hor "Cvrkutići", koji planiram ponovo da aktiviram. Sa klincima pokušavam da oformim i male bendove. Vrlo često imamo nastupe, a leti umemo da izađemo i napolje i održimo javni čas, u čemu uživaju i prolaznici. Budućim malim muzičarima je to jako značajno, jer vole da nastupaju.

Tokom leta svirate u nekim lokalima u Karlovcima?

– Da, najčešće je to u gostioni "Kod četiri lava" u samom centru Karlovaca i obično budem u duetu sa nekim. Bude jako lepo jer je opuštena, domaćinska atmosfera, a dolaze i Karlovčani i gosti.

Takođe ste u organizaciji festivala poezije Sremskokarlovački pesnički brodovi?

– Ovo je osma godina kako se leti na Vidikovcu održava ovaj međunarodni festival poezije, upravo je otvoren konkurs. Pokrenula ga je naša pesnikinja Vesna Fekete i ona me je i pozvala da preuzmem organizaciju. Bude prelepo, jer se odatle pruža divan pogled, a održava se u suton. Uvek pozovemo i nekog kantautora koji se bavi i poezijom i muzikom, pa su do sad učestvovali Nemanja Nešić, Dušan Svilar, devojka iz Balkanike... Budući da u Karlovcima ima i puno umetnika, slikara, uvek napravimo i neku izložbu, a predstavimo i po jednu karlovačku vinariju. Neretko se desi da na festivalu predstavim i nekog od dece koju podučavam.

U planu je i Kulturno leto u Sremskim Karlovcima, u kojem ćete takođe uzeti učešće?

– Prošle godine Turistički savez Sremskih Karlovaca je napravio neku eksperimentalnu varijantu, gde sam pomogao oko organizacije i koncipiranja. Mislim da Karlovci zaslužuju da ovakva manifestacija zaživi, pogotovo zato što su turističko mesto i tu uvek ima publike. Ja sam bio zadužen za muzički program. Pošto obožavam ulične svirače, doveo sam Strahinju iz benda Bad week, koji je savršen, a jedno veče i devojke kantautorke, gde su pevale Teodora i Divna. Bilo je i flmske muzike sa klasičnim instrumentima. Čak sam predlagao da ovde izmestimo bar na jedan dan deo Festivala uličnih svirača. Pokušavam da napravim i jedan džipsi džez festival, za koji su potrebna malo veća sredstva. Zamislio sam da to bude na Stražilovu, poput nekadašnjeg Vudstoka, jer sad se tamo otvara eko kamp i ima prostora da ljudi prespavaju. Bio bi to događaj namenjen onima koji vole prirodu i muziku. Preko svog udruženja sam konkurisao nekoliko godina, ali do sada nisam uspeo da dobijem sredstva.