BRAĆA KRSTIĆ – novosadski tandem sa gitarama

Oni pišu, komponuju i sviraju, a na svojim klupskim nastupima uvek su pozitivni i nasmejani, zbog čega ih Novosađani prepoznaju i vole. Pravi su bratski tandem, koji svojoj publici nudi mnogo više od muzike. Kako kažu, odlazili su iz Novog Sada, ali se u svoj grad uvek vraćaju.

Dragan Krstić rođen je 1986, a njegov brat Dušan 1987. godine u Novom Sadu Odrasli su u Sremskoj Kamenici, uz roditelje koji su bili asistenti režije. Oba brata završila su menadžment u medijima na FTN – u. Pre deceniju počeli su zajedno da rade emisiju "Sve stranci" na RTV Vojvodina i to je trajalo pet sezona, nakon čega je Dragan prešao na Jutarnji program u istoj medijskoj kući, što radi i danas. Dušan na radiju ima emisije za decu "Kad si dete, misli lete", a već dugo se bavi foto i video produkcijom, piše poeziju, te ima i svoj kanal sa pesmama.

Krstići u familiji imaju dosta muzičara, a muzika im je uvek bila u vrhu interesovanja. Završili su i Muzičku školu, gde su savladali klasiku, ali su se vrlo brzo prebacili na rokenrol. Odrastali su uz pesme Bajage, Parnog valjka, Riblje čorbe, Balaševića... Žanrovski vole i pokrivaju sve, a sem toga što sviraju, oni i pišu i komponuju. Pre tri godine osnovali su i udruženje Kumek, nazvano po špic nametu Krstića

Od 2006. godine sviraju po lokalima, a najverniji su "London Pabu", gde okupljaju ljubitelje dobrih svirki već 14 godina, a duže vreme tamo muziciraju svakog četvrtka.

S početka su koristili naziv Duo Kroš, potom Burazers, ali su na kraju odlučili da se predstavljaju onako kako su ih svi spontano i zvali – Braća Krstić.

– Imali smo razne sastave i bendove, ali smo se nas dvojica najbolje uklopili. Iako se u ovom poslu malo spava i puno kreće, mi u tom pokretu punimo baterije i tu vidimo izvor te neke lepe energije – kaže Dušan.

Svoje svirke počinju izvođenjem stranih kompozicija, a potom se prebacuju na domaće. Žanrovski su vrlo široki – od bluza, roka, popa, do panka, starogradskih i tamburaških pesama. Često ih angažuju i za privatne proslave, kao što su krštenja, svadbe, devojačke i momačke večeri...

– Svirajući, upoznali smo jako puno ljudi svih generacija i to je ono najlepše, neprocenjivo iskustvo. Sad je publika sve mlađa, ali je lepo što se uvek provlače i oni koji su dolazili pre desetak godina – slažu se novosadska braća.

Sviraju i po drugim vojvođanskim gradovima, najčešće vikendom, a svoje umeće imali su prilike da predstave i u inostranstvu.

– Pre 11 godina smo bili u Americi, na programu Work & travel, pa smo i tamo svirali celo leto. Uglavnom su to bili instrumentali, pošto su gosti bili stranci, ali smo im svirali i instrumentale naših pesama, pa su mnoge od njih zavoleli, prepoznavali i tražili. U Njujorku smo ubacili i domaći repertoar, jer je to već bila srpska kafana – opisuje Dragan.

Njihov optimizam i dobra energija su primetni, a publika posebno voli njihov domaćinski, prijateljski pristup i neposrednost.

– I kad kiša pada napolju, najvažnije je da ljudi imaju neki vedar i osunčan momenat u sebi i onda ništa nije problem – tvrdi Dušan.

Kažu da su ceo život negovali kosmopolitski duh i širinu, što su im usadili roditelji, a usmereni su i ka sportu. Dugo su trenirali košarku, a sada se zajedno bave veslanjem, jer je reka inače njihov kutak za mir.

– U Novom Sadu smo rođeni, tu smo i ostali i izvlačimo maksimum od svega što naš grad pruža, a ima sve što je čoveku potrebno za život: ima reku, ravan je i prostran, ima i Frušku goru, prelepo staro jezgro grada – nabraja Dragan.

Njegov brat smatra da se Novi Sad kroz istoriju plasirao visoko na lestvici kulture.

– Ima možda previše negativnih uticaja koji postaju sve dominantniji, ali mislim da će to morati da se preokrene kad tad. Sve počinje od kuće, ulice i kvarta, od svog mikrokosmosa. Bitno je i gde se krećeš, među kakvim ljudima, koje medije biraš da pratiš, sve to nas na neki način oblikuje. Svako mora da selektuje sadržaj za sebe, a u Novom Sadu i dalje ima ljudi sa kojima vredi sesti, popričati i čuti nešto pametno – nadopunjuju ova dva momka jedan drugog.

Za Novosađane kažu da mogu da budu mirna, ali isto tako i vatrena publika i da mnogo toga zavisi od mesta do mesta.

– Kada Novosađani dođu na svirku, najčešće nam traže Ateiste, Ritam nereda, Amajliju i ostale lokalne bendove, po tome ih odmah prepoznajemo – slažu se braća.

S obzirom na to da su obojica talentovana i za pisanje, snimaju i autorske pesme, pri čemu su izgradili neki sopstveni stil, a u vezi sa snimanjima novih su im i neki dalji planovi, što u njihovoj solo režiji, što sa nekim drugim muzičarima, a najavljuju zanimljiv muzički miks različitih žanrova.