Bulevar Books: Najglasnija knjižara u gradu (FOTO)

Knjigoljupci, zaljubljenici u muziku, strastvene stripadžije, mladi pesnici i mnogobrojni sugrađani često se prošetaju do Bulevara Mihajla Pupina i svrate do broja šest gde se nalazi poznata knjižara-kafe.

Iako već godinama stoji Novosađanima na usluzi kao mesto gde se može kupiti kvalitetna literatura, ali i čuti reč o književnosti, Bulevar Books je promenom lokacije stekao određenu dozu popularnosti.

Tome je doprinela promena koncepta, pa sada ovde možete popiti kafu dok listate omiljenu knjigu ili posetiti svirku svog omiljenog benda. Književne večeri su sve učestalije, a o tome šta još organizuju i o mnogim drugim temamam popričali smo sa Milanom Trpkovićem, jedim od osnivača knjižare.

Da se osvrnemo malo na “stari“ Bulevar Books. Kad je otvorena knjižara?

- Knjižaru smo osnovali u novembru 2011. godine. Pre toga sam sedam godina radio u jednoj novosadskoj knjižari. Pošto sam živeo kod železničke stanice, stalno sam, motajući se tuda, razmišljao o tome kako na Bulevaru oslobođenja nema knjižara. Nakon toga sam sa dva drugara pokrenuo tu priču. Odmah nam je postalo jasno da je koncept nezavisne knjižare, ma koliko velika bila, neodrživ, pa smo krenuli da razmišljamo kako privući ljude da dođu kod nas.

PAPIRNE KESE: “Koristimo ih još od otvaranja knjižare. To je skromni doprinos. Ljudi su se navikli na te naše kese, čak vole da im se i knjige za poklon upakuju u nju“, objašnjava nam Milan skromni doprinos očuvanju prirode.

Kakve događaje organizujete u knjižari?

- Domaćini smo Književnog soarea, događaja koji je počeo pre više od četiri godine. Svakog poslednjeg utorka u mesecu, grupa vrlih žena, koje su ljubiteljke čitanja i dobre literature, nalaze se ovde i razmenjuju svoje iskustvo. Na kraju svakog druženja daje se tema za sledeći mesec. Nekad to bude određena knjiga ili se istražuju  pojedini književni fenomeni – uvek ima neka zadata tema.
Čitanjac je jedna od prvih stvari koje smo začeli i traje do dan danas. Promenili smo termin, sada je subotom pre podne, u 11 sati. To je ustaljena forma namenjena najmlađoj publici. Kada je pokrenut imali smo gostujuće čitače, jer je moja želja bila da jednom mesečno dovedemo poznatog glumca ili pisca za decu koji će ćitati i to bismo zvali Superčitanjac. Takvih je bilo jako malo. Poslednja je bila Jasminka Petrović, a pre nje glumica Tanja Pjevac, Marina Cinkocki i Nikola Škorić. Jako velika podrška održanju Čitanjca tokom svih ovih godina je bila Višnja Nežić i njena organizacija HMM. Sve je godinama funkcionisalo na volonterskom nivou, tražili smo nekoliko puta od državnih struktura podršku ovom projektu, ali je do sada nismo dobili.
Svirke u knjižari su sada učestale, gledamo da bude bar jedna vikendom, petak ili subota. Prostor je ograničen, možemo da primimo 140 ljudi. Novi čovek u našem timu, Srđan Đurđević je naš muzički urednik i preuzeo je na sebe organizovanje tih događaja.

NAJPOSEĆENIJI DOGAĐAJI: "To su uglavnom bile svirke. Kada je gostovao Kralj Čačka, na primer, to je jedan od najposećenijih događaja. Rambo Amadeus koji je gostovao tri dana za redom, Vasil Hadžimanov. Zanimljivo je da su književne večeri sve posećenije, Želim da verujem da smo s vremenom stvorili jednu novu publiku željnu kulture i spremnu da učestvuje. Jako posećene su bile večeri sa Filipom Grujićem, mladim novosadskim piscem, Muharemom Bazduljom, Slobodanom Tišmom za naš rođendan, Dževadom Karahasanom i veče posvećeno stvaralaštvu Elene Fernante i Karl Uveu Knausgoru. Ljudi dođu pripremljeni, sa pitanjima, željni da učestvuju u razgovoru" – priča nam Milan o najposećenijim događajima.

Kako je organizovana knjižara?

- U prvom delu, čim se uđe u knjižaru, nalazi se strana i domaća beletristika, fantastika, popularna psihologija i dečje odeljenje. Gore na spratu su humanističe nauke: filozofija, sociologija, istorija, umetnost, gastronomija i knjige o tehnici, medicini i sportu. Dole je stripoteka.

STRIP KAO LEKTIRA U SREDNJIM ŠKOLAMA: “Upravo smo pisali neki projekat sa Galerijom Rajka Mamuzića za razvoj publike u okviru Evropske predstonice kulture, i to za razvoj mlade strip publike. Klinci se lože isključivo na mange i pitanje je da li ikada krenu dalje. Naša ideja je da u srednjim školama nađemo nastavnike koji će kao lektiru da obrade kvalitetne grafičke novele, da ih onda dovučemo na seriju tribina, izložbi i radionica posvećenih stripu“, sagovonik nam otkriva sjajnu ideju.

Šta Novosađani najviše čitaju?

- Možda mi ipak nismo dovoljno merodavni da odgovorimo na ovo pitanje. Trenutno nam je najčitanija najnovija knjiga Đorđa Balaševića, “Kalendar mog detinjstva“. Izdanja izdavačkih kuća Booka i Lom, stripovi takođe. Jedna od retkih stvari koje su ostale iste kao u staroj knjižari je to da su nam žene, mnogo bolji i verniji čitaoci. Generalni zaključak je da se ovde prodaje kvalitetnija literatura nego na starom mestu.