COMMUNIQUÉ: DA LI STVARNO MORAMO OPET DA PONAVLJAMO OVO?

Da. Moramo. To jednostavno tako ide i ne sme da bude izgovor za nedelovanje.

Mislim da je moj omiljeni pisac Džordž Orvel rekao (a i ako nije on, nema veze, jako je prigodno i mudro) da je savremena dužnost intelektualca i progresivca da iznova ukazuje na ono očigledno. Simptomatično je to što je on ovo rekao u doba kada se radio smatrao najsavremenijim mogućim sredstvom masovnog opštenja a zlo fašizma nadvijalo se nad svetom, premijerno. Danas se skoro isto zlo nadvija opet a na raspolaganju su mu milion puta jača sredstva za širenje. I tada je nekima bilo apsurdno, mrsko ili čak i ispod časti da okolini pokazuju da je voda mokra a noć tamnija od dana. Zaista, ima nečeg duboko skenjavajućeg u činjenici da se takve stvari moraju i danas ponavljati. Ali moraju. Ovo se iznova, tužno i bolno, dokazuje svakog dana. Čovek, a pogotovo glup i zao čovek ima jedan nesporni talenat koji, majku mu, je obrnuto proporcionalan znanju i veštini. Ne zna da napravi ništa progresivno ali zna progresivno da pretvori u alat za zlo i nazadno.

Mi smo uspeli da stignemo do situacije u kojoj nam se u opticaj vraćaju bolesti koje smo odavno pobedili. To smo postigli šireći laži i gluposti koristeći najsavremeniju tehnologiju (masovne) ljudske komunikacie. Osoba kupi najnoviji Ajfon, izvrndupeči se na kauč i okolo iskašljava klice čiste naopakosti. Političke i religiozne ideje iz najcrnjeg mraka ljudskog postojanja našle su direktne linkove ka širokim masama a ti linkovi su digitalni, haj spid i viralni.

Po cenu da zvučim bezdušno ali, zaista bi mi bilo za mrvicu lakše kad snimci džihadističkog odsecanja glava ne bi bili snimani HD kamerama i strimovani najbržim satelitskim linkovima.
Ove zle ideje naučile su se vrhunskom licemerju i žele da izbegnu greške iz prošlosti kad su napravile veliku štetu ali svet nisu osvojile. Nacisti su bili dovoljno dosledni svojoj ideologiji (samim tim, na sreću, glupi) da se ne koriste dostignućima jevrejskih naučnika i zato najjače oružje nije prvo bilo u njihovim rukama. Danas su i oni prigrlili postmodernistički "sve može" pristup pa se itekako služe dostignućima ljudi koje žele da istrebe. To je jako zajebano i to me jako plaši. Postoje milioni ljudi koji su iz svog zla uklonili i onaj mali metod u ludilu. Sa takvima moramo biti nemilosrdni i ne padati na prefrigane pozive na njihova ljudska prava i slobodu misli. Oni ih vide samo kao zgodan alat za uništenje i ljudskih prava i slobode misli.

Ovo su bili malo ekstremniji primeri ali tako se valjda najbolje ilustruje suština onog što se može i mora primeniti na lokal i svakodnevni život u njemu. Ponavljam, jeste frustrirajuće što moramo opet i iznova i do beskonačnosti ponavljati zašto je mnogo bolje imati pijaću vodu i kiseonik nego ih nemati. Moć gadova koji pred nama seku, truju i ruše sve je velika a pogotovo kad je u kombinaciji sa bedom onih kojima je podvaljuju. Naprednjaština je "zahvati sve" ideologija. Tj. odsustvo ideologije. Ona jeste službovanje novcu i moći i vešto se služi i međusobno oprečnim pričama i metodama. Uglavnom se služi primitivnim nacionalizmom i konzervativizmom ali joj nisu strana i pozivanja na progres, često u istom projektu. Lažni izbori – želite li radna mesta ili vazduh? Šarene prodavnice ili vodu? Po pravilu se završe i bez jedne i bez druge stvari.

Najvažnije: Istina se može znati i može se preneti drugima. Za promenu nije dovoljno samo da je ti znaš. Važno je da znaš da i neko drugi zna. Zato moramo sretati jedni druge. Bukvalno se naći, na ulici, zajedno. Sve čine da zapravo ne kontaktiramo jedni sa drugima. Da sedimo svako u svojoj kutiji i nihilistički se mirimo sa glupošću, pogrešno optužujući bližnjeg svog da ne zna ništa i da nema smisla buditi ga.

A oni žive ne samo od nas nego i umesto nas...