COMMUNIQUÉ: GRADSKI PRIDEV TRPNI

Molim nadležni organ da registruje a zatim i ozvaniči promene na vrhu tabele.

U vicevima koji se pričaju na ovim (balkanskim, da kažemo) prostorima, svaki narod ima svoju stereotipnu pojavu i ulogu. Glupi Bosanac, lenji Crnogorac, Piroćanac stipsa... U ovoj podeli uloga, nama iz Vojvodine zapala je rola nekakvih impotentnih mlakonja koji za utehu ponekad ispadnu mudri. Uvek nešto tipa: Možda mi treba pola Viagre samo da ne bih popišao papuče ali sam se više najeo gulaša od vas...

Uterivanje političke korektnosti u viceve ništa dobro ne može doneti vicevima i ja sam za to da svako svoju prilepljenu predrasudu nosi kao orden. Promena mora krvavo da se zaradi da bi stereotip zaista uginuo. Bosanci ima da osvajaju nobelove nagrade iz naučnih oblasti narednih sto godina i glupan u vicu biće dodeljen nekom drugom. Ako hoćete promenu, neko mora da počne i da bude uporan pa onda još mnogo njih da nastavi tim putem.

Ovo pričam jer mi se čini da se na horizontu ukazala prilika da Lale ili bar Novosađani ostanu bez prvog mesta na listi onih koje možeš zajebavati do zauveka. Bio sam pre neki dan u Beogradu...

Nije tajna da bulumenta koja je zacarila Srbijom već godinama pokušava da obori svetski istorijski rekord u kinjenju vlastitog stanovništva i svako od nas, koliko nas je još ovde ostalo, imao je prilike da na svojoj koži oseti naprednjaštvo. Planirani haos toliko je dobro sproveden da ti ni članska karta SNS ne pomaže da izbegneš muku. Jednostavno, sjebali su sve i možeš biti čak i onaj što je doneo 100 sigurnih glasova, ne gine ti patnja u gradskim gužvama i kolapsima. Ako nemaš pravo na korišćenje helikoptera, tu si dole u paklu sa nama ostalima.

Mi Novosađani, budimo iskreni, nismo bezveze dobili onu poziciju u vicevima i pošalicama. Mi smo one budale koje su se uvek prve gurale da probaju na kašiku otrov koji će ostatak Srbije progutati kasnije. Uvek smo birali opciju zla na steroidima. Dok je većinu gradova Srbije 90ih jahao SPS, mi smo bili hipsteri i birali smo Radikale. Mi smo pomije uvek jeli iz najveće činije na polici. Ne treba valjda sad taksativno da nabrajam sve Naše Maje, Miroviće i Mirčiće koji su sa vrha tornja gradske kuće mokrili po nama a mi ne samo da nismo otvarali kišobrane, nego smo zijali u nebo, otvorenih usta. Kakve su sve sulude urbanističke zahvate isprobavali na nama a mi ih ćutke primali.

E! Sve ovo je kerov kulen naspram onog što Beograđani trpe ovih dana. Ne zezam se! Ozbiljno su nam preoteli titulu pasivnih trpilaca. Vrh tabele se izmenio. Znate šta im rade? Ono je epizoda Montija Pajtona koju su pisali nepismeni ljudi nakon sedam dana duvanja lepka na Ravnoj gori.

Postoje loše, katastrofalne situacije koje su plod nekoliko nezavisnih gluposti i nesreća, spojenih u jednu. Ono što u amerskim filmovima zovu The perfect storm. Kolaps Beograda je sve to plus namerna režija nekog ko veoma mrzi ljude. Izgleda kao da neko sa zaista zavidnim poznavanjem funkcionisanja grada radi na njegovom terorisanju. Kao kad bi vrhunski hirurg počeo da ubija pacijente. Zna tačno gde da secne da najviše boli.

A Beograđani ćute, možda malo mrmljaju sebi u bradu i trpe. Gledam ih, čekam da progovore, da vidim da li oteeežu. Možda sam naleteo na grupu mojih sugrađana na ekskurziji, ne bih da žurim sa zaključkom. Ne. Nisu Lale, poslom u glavnom gradu. Pravi pravcati Beograđani.

Definitivno prolaze kroz najveće, potpuno bespotrebno, iživljavanje neke vlasti nad gradom i ne bune se. Pobeđuju nas u našoj igri!

Moram da budem intelektualno pošten i da kažem da je ova pobeda pomalo kao nezavisnost i državnost Srbije. Došla je manje akcijom a više okolnostima. Ja sam uveren da su Beograđani jednostavno imali sportsku sreću da nesposobne, zle štetočine na vlasti lopatu zabodu tamo a ne ovde. Mi sigurno možemo istrpeti ćutke i veće ponižavanje. Molim glavnog da naredi ovima ovde da nam se da šansa da ponovo pokažemo ko je šampion!