COMMUNIQUÉ: JEDAN SASVIM LEP NOVOSADSKI PETAK

Baš je dobro i lepo bilo biti u Novom Sadu u prošli petak. Skoro da sam osetio lokalpatriotizam u sebi…

Cilj mi je da ovim naslovom i podnaslovom privučem onaj deo publike koji obožava masturbatorske traktate na temu novosadske superiornosti i posebnosti. Ono nekritičko obožavanje novosadštine i svega novosadskog koje uvek u sebi sadrži jeftinu nostalgiju (ne-jeftina je retka ko pas sa 5 nogu) i blagi prezir prema promenama, pogotovo ako su one oličene u porastu broja stanovnika.

Ali moram malo i ja ovaj put zaista i iz dubine srca i duše da se pohvalim Novim Sadom. Novi Sad je u petak bio hrabar i lep i dobar. I baš mi je prijao.

Prvi novosadski LGBT pride desio se prošlog petka. Prethodila mu je Nedelja ponosa. I imam utisak da se po prvi put to uradilo onako kako treba u ovoj zemlji. LGBT sestre i braća nastupili su hrabro. Bez uvijanja i onog luzerskog, žrtva-stava na koji smo navikli kad je reč o skoro svakoj progresivnoj inicijativi. Svi večito najviše pažnje poklanjaju tome da ne naljute jako svoje potencijalne krvnike. Ovaj put toga nije bilo i u celu stvar se krenulo kako joj naslov i kaže – sa ponosom.

Istina je i to da se to tako ovaj put moglo zato što su se bizarnosti srpske političke kaljuge namestile kao kec na jedanaest pa su LGBT aktivisti mogli računati na naklonost i saradnju onih koji u ovom gradu odlučuju o svemu. Od toga šta će igrati u bioskopu do toga ko sme da bude živ a ko ne. Naklonost je bila lažna ali je odradila posao. Uhvaćeni za svoje pravoslavne, četničke mošnje, hvatalicom zvanom Dobar imidž u okviru dvaju (za njih lukrativnih) kampanja, Napredikali na vlasti morali su da budu Sima Strahota u onoj epizodi kada ga Duško Dugouško zajebava, obećavajući mu ogromno nasledstvo ako ne bude bahata, prosta i zla svinja od čoveka. Tako smo u okviru gradsko-režimske kampanje OPENS2019 dobili prvi novosadski prajd. Dobro organizovan i skoro bez protivnika. Mogli su da mrze po slavama i guslarskim večerima ali na ulici su bili samo trenerkaški zgubidani do 17 godina starosti, koji su za tu priliku zbrisali sa muzičkog. Ozbiljnih fašističkih bandi pod Službinom kontrolom nije bilo i to se unapred znalo pa je sve bilo relaksirano.

Novi Sad se pokazao. Došlo je puno ljudi i po prvi put sam na skupu ovog tipa video i lep broj onih koji su stvar došli da podrže iako nisu LGBT ili deo aktivističke “Scene”. Dve bakice i nekoliko kompletnih porodica sa decom su me potpuno uverili u uspeh manifestacije. Zamenica gradonačelnika je određena da primi Pederski udar jer Vučević ipak ne može svojim Orcima da objasni lično prisustvo na nečemu što je toliko daleko od mitinga SRS 1990-ih. Ali čak je i njen protokolarni govor bio OK, iako sam mu opozicionarski uuuuuukao i zviždao. Čisto da ne misle da su nas kupili...

Dok je Davor na bini govorio o pravim problemima LGBT zajednice i dok su svi okupljeni jedva zadržavali suze, gledao sam u pravcu momaka iz privatnih zaštitarskih firmi i žandarmima zaduženim za red i mir. Hteo sam da vidim reakcije onih za koje znam da su tu zato što moraju jer tako zarađuju za život a koji skoro 100% nisu naklonjeni Pederima, Lezbejkama i Trandžama. Većina je ignorisala i uvežbavala fajterske poteze i poze ali sam dobro video i nekoliko njih koji su slušali sa pažnjom i razmišljali o onom što čuju. O strahu, nasilju, bolu i smrti ljudi koji su progonjeni kao zveri, tu pred našim nosevima, samo zato što nisu kako u Bibliji piše da treba.

Otišao sam sa nadom odatle. Po stoti put sam se iznova podsetio zašto me nikad neće mrzeti i neće me nikad biti strah da budem deo borbe za dostojanstvo i prava svih, ma ko bude bio na drugoj strani. Druga strana je mrak i teror i stalno nadiru i kroz najmanju rupu koju im ostavimo.

A što sam uveče bio na dobroj svirci u CK13! Imam novi omiljeni, aktivni bend koji mogu da pratim a koji nije daleko i često nastupa.

Kažem vam, odličan petak u Novom Sadu.

Aj sad dajte malo proleće...