COMMUNIQUÉ: KAKO POSTATI MUŠKARAC I TO OZBILJAN?

Ljudska vrsta do sad je otkrila samo jedan način a mi ga ne koristimo i to vlast planira da promeni.

Uh, kad se setim! Nigde nije bilo kao u vojci. Kasna jesen 1998. a nas trojica u šumi, na Zbarložnici kod Preskočnika (23km od Tkanog Dola). Podzastavik druge klase nam naredio da popnemo višefunkcionalni višecevni višebacač punokalibarskih rasprskavajuće-razmaznih mina na kotu 2434 a mi nismo doručkovali. Ustali dva sata pre nego što smo legli. I mi, šta ćemo, uprtimo onaj VVVPRRM na leđa i uzbrdo. Ja pre toga sjebo nokat i zagnojila mi se cela noga a Steva dobio upalu pluća pa smo zapravo samo Imre i ja nosili. Imreta boleo zub a nema zubara do odsustva i to još moraš kod vojnog. Kad smo se popeli, ja stanem, pogledam na otadžbinu sa onog proplanka i naglas kažem ono što svi mislimo a samo ja umem da izreknem jer ova dvojica nemaju ni osnovnu školu: Bokte jebo! Pa, ja sam tek sad muškarac! I to onaj ozbiljan!

Kakve vi imate uspomene sa služenja vojnog roka? Nadam se da su ovako kul kao ova moja – zato što je komplet izmišljena. Ja nisam služio vojsku. Imam problem da služim bilo kome a država na listi mrskih gospodara deli prvo mesto sa crkvom. Nisam je služio a moram vam reći da je to u moje vreme (kako se matoro i važno osećam kad napišem Moje Vreme!) iziskivalo priličan napor i dosta ludosti koju ću sad da nazovem hrabrost jer tekst je moj.

Još kao klinac sam se sam sebi zarekao da nikad neću služiti ničemu što je pod komandom Slobodana Miloševića. Svaku stavku procesa postajanja vojnikom odlagaću dok me ne primoraju a i tad ću jednostavno da ne odem. Ako to znači zatvor, jebi ga! Idem u zatvor. Na uvod u vojnu evidenciju nisam se odazvao, bas kao ni na lekarske preglede, određivanja roda i ostalo. Sve dok se na horizontu nije pojavila mogućnost civilne službe (i to sam izošljario i bio dva dana). Nisam bio deo Miloševićeve ubilačke mašine a kad je ovaj srušen, nisam pokazao ništa veći entuzijazam ni za narednu varijantu armije. Previše kokardi za moj ukus...
Ovog svega sam se setio jer sam pre neki dan video štand za prikupljanje potpisa za vraćanje obaveznog vojnog roka za mlade muške državljane Srbije. Opskurne i manje opskurne fašističke grupe često imaju te moronske akcije skretanja pažnje na sebe na ovaj način. Nisam  čak ni zapamtio koji Zavetnici, Četnici, Ratnici Pravoslavlja ili obični naci-skinsi ispred dragstora su sakupljali potpise ali ovaj put sam se malo jače trgnuo. Zato što je i vrhovni vođa Aleksandar Vučić danas izjavio da razmatra vraćanje obavezne vojske Srbiji. Ponukan je bio diranjem vojnog aviona koji možda čak može i da poleti a koji nam je tata Putin udelio, kad ga je njegova poljoprivredna avijacija škartirala.

Obavezni vojni rok, bato! Da malo naučiš da budeš pravi muškarac. Da se uozbiljiš! Da ne budeš kao ogromna većina iz 106 država sveta koje nemaju obaveznu vojsku i ne mogu nikad u životu da postanu pravi muškarci. Da budeš muškarac kao žene u Izraelu!

Vojska jedina ima način da od osobe koja ima primarne polne karakteristike muškarca, napravi komplet muško. Kako se to radi? Bespogovornim slušanjem. Ustaneš mnogo pre nego što ima smisla, obavljaš po ceo dan besmislene rutine, lišavaš se normalnih potreba i trpiš iživljavanje po svemu gorih od tebe i bam! Muškarčina za oko 6-12 meseci. Spreman i srećan da pogine na blatobranu otadžbine. Deficit prave vojske tera pravoslavnu nejač u vojne kampove po šumama i ravnim gorama gde će ih ljubitelji Rusije podučiti onom što majka Srbija zaboravlja. Vojni analitičari (moje omiljeno zanimanje, eh da sam učio...) se slažu da je to pun pogodak. I to čak i oni koji nisu Miroslav Lazanski!

Priliku da se ponižava za državu ima svaki građanin i to svakodnevno. Ali to nije dovoljno! Mi ovde znamo da je čovek rob države a ne da je država servis za lakši život čoveka. To drugo misle pederi i sekaperse po takozvanom Razvijenom svetu. 

Ja se nadam da nećemo za džabe ići u naprednjačku vojsku i da će nam vlast omogućiti i kakav prigodan rat da u njemu damo život, bogat i ispunjen jer smo imali sreću da ga provodimo ovde. Tu sam malo zbunjen, jer vođa kaže da je mir svetinja i da nema alternativu. Sećam se kad je mislio suprotno i nadam se da još ima nade da se vrati na fabrička podešavanja.
E, tako, junaci! Idemo svi. Ja svoju šansu da konačno budem muškarac propustiti više neću. Odo da poginem pa da se ženim!
SRBIJA!!!