COMMUNIQUÉ: LEPI MAMI SVOJOJ

Istraživačko-gnjaviteljskim novinarstvom došao sam do dragocenih saznanja o našem malom mistu

Ne postoji to ogledalo koje će vam dočarati kako vas drugi vide. Ne vredi čak ni da gledaš sebe na snimku. Sa strane, što bi se reklo. Nekako, u ukupan izgled računa se i svašta što nije samo do tačke gledišta. Imam utisak da većina ljudi o sebi ima goru sliku nego što ona zaista jeste. Da budem precizniji, da misle da ih drugi vide gore nego što ih zaista vide. Ima i nas koji grešimo u drugu stranu. Nikad neću zaboraviti kako sam se jednom, kao mlađi punoletnik, nešto „skockao“ i pitao mamu kako joj izgledam, rutinski tražeći potvrdu da izgledam prelepo i da svet jedva čeka da me ugleda takvog. Majka mi tad reče: Joj, baš si mi ofucan. Evo ti ova poslednja lovu koju sam čuvala za najcrnje dane, a koji nam traju već deceniju i idi kupi neke nove pantalone, ovo je stvarno tuga, ne možeš takav ići (na proslavu kod cure koja ti se sviđa). Od tada sam počeo više da sumnjam u sebe.

U novosadskoj kolumnistici (zvuči kudikamo bolje od „u kolumnizmu“) odavno se ustoličio podžanr „masturbacija na temu Novog Sada“ gde nema ko se nije naosvrtao na lepote Tvrđave, Ribarca, staaaaarih novosadskih ulica i valjao se u posebnosti Novog Sada, tog najjedinstvenijeg grada na svetu. Uvek je bio onaj deo o tome kako se Novi Sad nalazi tik ispod heroina na listi jačine zavisnosti koju izazivaju. Once you go Novi Sad, you never go back...

A nije baš tako. Em znam puno ljudi koji su Novosađani a koji su se itekako skinuli sa Novog Sada em znam i one koji nisu i koji su ovde živeli pa se opet negde odselili. Vratili se odakle su došli ili otišli na treće, peto, sedmo mesto.

Pitao sam neke iz ove druge kategorije kako im je Novi Sad ostao u sećanju. Koliko se ono što volimo ili ne volimo o sebi poklapa sa „tuđim“ utiscima?

Da stereotipi nisu stereotipi bez razloga, potvrđuje mi i to da se dođoši i privremeni Novosađani stvarno upecaju na Dunav i skazaljke stare. Jeste vala Tvrđava ozbiljan mamac za uzdahe divljenja. Kombinacija matore austrijske kasarnetine na ovo malo brda što imamo u komšiluku i tog tamo širokog Dunava koji zaliči na more jeste ono čime treba da se hvalimo, kad osetimo potrebu.

Još jedno opšte mesto se ispostavilo kao tačno. Ljudi izgleda vole Novosađane u Novom Sadu. Biće da ipak nešto radimo dobro. E, sad, ponekad si samo jednooki čovek u zemlji slepih a nekad stvarno odskačeš. „Ljubazni ljudi“ je ono što često čuješ kao odgovor kad pitaš ovakva pitanja. I kad uzmem u obzir odakle sve dolaze ljudi koje sam pitao, vidim da jesmo OK i da nismo „ljubazni“ samo zato jer je pitani upravo stigao iz vihora rata ili zatvora. Ovo mi je posebno drago jer zapušava usta ovima što su večito zabrinuti za kvalitet i nivo novosadstva u stanovništvu i žive u stalnom strahu da ćemo se pretvoriti u nešto strašno. Dakle, Novi Sad i dalje ima neokrnjen potencijal za uljudnost i to stoji ko Tvrđava.

„Mnogo ste, brate mili, spori“ sledi tu negde. Jesmo! Ali ja stvarno nikad ne znam da li je to rečeno kao mana ili samo kao objektivna konstatacija. Meni nikad niko nije rekao da sam novosadski spor. Štaviše, moja kombinacija heavy novosadskog akcenta i dinamike govora najnervoznijeg Beograđanina koji je u nos nagurao kokain i spid, plus urođena nestrpljivost, čini me idealnim lošim primerom i zbunjuje.

A bilo mi je i veoma drago kad sam se sa „posmatračima sa strane“ složio oko Novosadske vožnje. Dok u ostalim gradovima, što veći broj ljudi se trudi da prođe kroz jedno zeleno svetlo semafora, često koristeći „nije bilo jako crveno još“ izgovor za prolazak, moji sugrađani furaju skroz drugi fazon. Usporiću malo jer iako je zeleno, ono neće zauvek trajati i bolje da uvek budem u modu usporavanja zato što svetlo može svakog trenutka da zetreperi a ja moram stati na prvi mig. To vam je „Novosadski fantom“ tip vožnje koji vam u svim ostalim gradovima sveta donosi pregršt pominjanja majke a negde i ozbiljno ugrožava bezbednost saobraćaja.

Pa, nismo loši... Nismo baš super ko Sarajlije ali nismo ni grozni ko ovi iz Temišvara...

Šalim se!