COMMUNIQUÉ: NAŠ OPSTANAK ŠALJE LOŠU PORUKU INVESTITORIMA

Dokle više ta prevaziđena, komunjarska navika disanja i pijenja vode?

Sećam se kad sam prvi put čuo da je napravljen 3D štampač. Prvo nisam mislio da je to stvarno uređaj koji može da proizvodi objekte u prostoru, štampajući ih, bukvalno. Mislio sam da je taj naziv nešto poput izraza staklena vuna ili beskonačna traka. Ono što se samo razočaraš kad vidiš da nije ono kako zvuči. Kad sam video da jeste i da su ljudi stvarno razvili takav uređaj, dugo mi nije bilo jasno (a ni sad nije sasvim) zašto ljudi ne pričaju samo o tome, stalno?

Identičan osećaj i pitanje sam imao pre desetak dana kada sam pročitao vest da je u Novom Sadu ispod zemlje zakopano a zatim otkriveno hiljadu tona visoko otrovnog otpada koje je neko strpao tamo. Sad mi se čini da ni ja nisam dovoljno naglasio: Hiljadu jebenih tona otrova plitko zakopanih u zemlju u našem gradu!

Novi Sad je u tom momentu bio “tek” druga lokacija sa milionima kila najgorih otrova na svojoj teritoriji i to je valjda malo doprinelo da ljudi ne popizde kao što bi trebalo. Jer, znate, ima bre tih otrova gde god zabodeš ašov u Srbiji. Šta sad mi tu moramo da budemo posebni nešto i grakćemo...

Onda je stigla i dodatno trivijalizovana i u srednje strane novina ušuškana vest o geniju koji je bagerom u šumi iskopao oveći bazen i napunio ga trošenim mašinskim uljem. Fotografija celog zločina čoveka ostavlja sa vilicom na podu a kad uspe da je nekako pokupi i ponovo prikači za lice, naviru pitanja. Kako, jebem mu sunce? Zašto, pizda mu materina?

Znate, to nije rasa vanzemaljskih reptila-kiborga koji su ovde infiltrirani sa misijom da nas sve pobiju a Zemlju pretvore u parking za svoju flotu u daljem pokoravanju svemira. To su tzv. Poslovni ljudi koji pokušavaju da više zarade a da manje imaju troškova pri tome. I tu dolazimo do drugog momenta koji mi od mozga pravi pire – Šta će ti novac ako nemaš šta da dišeš? Kako misliš da uživaš u lovi? Novac, sam po sebi, još uvek ne može da se jede i udiše.

Onda se ipak setim da čovek ima jako idiotsku predstavu o svojoj planeti. Trovači su apsolutno ubeđeni da je Zemlja dovoljno velika i da mogu da dozvole da neki delovi bukvalno crknu jer misle da im je daleko od kuće. Tako se ponašaju i kad eksploatišu ljude. Ne jako beo čovek, daleko od moje lepe kuće, može da živi sa jednim dolarom. Sigurno!

I tako, idu po svetu, i traže mesta gde sami lokalci ne brinu mnogo o svojoj sredini. Ne brinu jer su toliko osiromašeni da rado menjaju disanje sutra za koru leba odmah. A i lokalci ne čekaju trovače iz daljine, i oni sami imaju fatalistički pristup svemu pa udarnički seku grane na kojima sede i prave frule od njih. Ili tikete za kladionicu. Ili nokte?

Zakonom o radu (pozdrav opozicionom prvaku koji ga je porađao) poslali smo poruku čuvenim stranim investitorima: Dođite da nam gurate ruke u anuse i pravite od nas robote za ovo i ono. Radnička prava smo eliminisali – čekamo vas široko raširenih nogu. Ovakvom brigom o životnoj sredini možda privučemo još veće igrače jer zna se da je najveći baja u kapitalizmu onaj koji najviše i najfatalnije truje. Mi besplatno puštamo lokalne gazde da truju šta požele, zamislite šta ćemo vama dopustiti za koji milion dolara. Još ako ste pravoslavna braća – ihaaaj!

Dakle, okanimo se tih prevaziđenih komunjarskih tekovina kao što su disanje, pijenje vode i slično. Antifašizam smo odbacili, radnička prava takođe... Još samo ovo da sredimo i bog da nas vidi. Šta će Nebeskom narodu zemlja i sve to po njoj?