COMMUNIQUÉ: STAIRWAY TO BILO GDE

Višedecenijska borba jednog čoveka i mašina za vertikalni transport ljudi i robe.

Naš anđeo čuvar, naš od proviđenja poslati garant mira i prosperiteta, naš vođ i simbol nacionalnog i stranačkog jedinstva, još jednom je ugasio požar koji samo što se nije rasplamsao. Još jednom nas je spasao od problema koje je sam kreirao i svojim integritetom garantovao mir, red i bezbednost svim građanima. Pogotovo onima čije uništenje ili makar iseljenje je priželjkivao 6/7 svog života. Ne moramo u Hrtkovce da lično probamo da pljunemo Šešelja.

Dakle, problem oko tog konkretnog, grotesknog i bednog fašiste je trenutno otklonjen. Zalečeni Radikal je ovom nezalečenom zabranio da se radikališe. Ipak, ostaju strahovi i život je i dalje pun opasnosti...
Naravno, govorim o liftovima! Tim onespokojiteljima svakog normalnog pojedinca. Tim dokazima našeg trijumfa nad fizičkim preprekama i tegobama koji su ujedno i uterivači straha u iste one kosti koje toliko odmaraju.

Prekjuče sam se zaglavio u liftu. Evo, sad se opet stresem i naježim kad lagano i naglas pročitam prethodnu rečenicu. Ja ne mogu da se setim situacije koja me toliko preplaši i uzdrma kao što je neka greška u funkcionisanju lifta.

Sve je počelo kada sam imao 5 ipo godina. Nisam rođen sa liftofobijom. Štaviše, bio sam prilično bezbrižan i opušten, uvek ignorišući upute sa one table o korišćenju lifta koja visi u svakom ulazu. Realno, ko od nas to čita a kamoli prima k znanju? Nisam znao da to sve ima svoje zašto. Išao sam da snimim sebi malo Bajage i Čorbe na kasetu kod komšije koji je imao sve nove ploče i koji je živeo na poslednjem, osmom spratu. Nisam znao da ću uskoro bukvalno doživeti naslov tada najnovijeg Čorbinog albuma i proći uživo kroz nekoliko pesama sa isto aktuelnog Bajaginog. Ja sam 1980. godište pa se malo zabavite guglajući da razumete ovu fenomenalnu foru. Bio sam baš mršav te lagan tih dana i to je bilo dovoljno da staaari David Pajić drveni lift ne registruje moje bivanje u njemu. Taman sam ušao u kabinu kad ju je neko pozvao. Lift je krenuo pre nego što sam zatvorio unutrašnja vrata. Meni je delovalo da lift slobodno pada!

U-S-R-O S-A-M S-E! Kad je lift konačno stao, šest spratova niže. Našli su me kako izgledam kao Dragan Jovanović na kraju “Svetog mesta”. Otad mi je frka od ama baš svakog lifta. I onog iz perioda Otpisanih i onog hromiranog i kristalnog, svemirskog. Sa ekranom i senzorima. Od nemilog događaja pa sve do moje dvadeset i neke, izbegavao sam da rabim dizala. Kod drugara Ivana sam išao peške na 14. sprat jer je lift u njegovoj kuli imao lance koji zlokobno zveckaju. U Željkovoj zgradi je bukvalno izgledao kao unutrašnjost mrtvačkog sanduka i išao je u podrum, od čega mi se kočila vilica.

Biću brutalno iskren i priznati da i danas gledam da izbegnem liftove koji imaju dugme PO. Ideja da će neželjeno otići ispod nivoa zemlje me često proganja u snovima. Lift je ubedljivo najsanjanija tema u mom moždanom produkcijskom studiju. Slede Drugi svetski rat i, na dalekom trećem mestu, seks. Nikad nisam sanjao lift tako bezveze, usput. Od momenta kad u snu stupim u lift, kreće neko zlo. Ili neće da stane na dole ili na gore. Ja drndam dugmad, otvaram vrata, ne vredi... Beogradski liftovi su duplo strašniji od novosadskih a u jednom, u soliteru u 27. Marta postoje nivoi Podrum 1 i Podrum2. Pa, ko to sme?
Pokušao sam da lečim svoju fobiju raznim kretenskim postupcima u tinejdžerskim godinama. Namernim zloupotrebama lifta i igre koja se zvala Bestežinsko stanje. Glumio sam hrabrost ali bih jedva čekao da smislimo nešto drugo, jednako ili više glupo ali da ne uključuje lift.

Lift u kojem sam se, na manje od minuta, zaglavio pre neki dan, bio je ovaj novi, fini. Metalni i hidraulični. I sa mnom je bila saputnica namernica pred kojom nisam hteo da pokažem svoju jadnu boljku. Ona je počela da paniči istog nanosekunda pa sam morao biti jak i pouzdan frajer u tom neverovatnom periodu od 47 sekundi golgote. Uspeo sam. Na dve sekunde je nestalo svetla, sve se nekako resetovalo i lift je krenuo. Ja sam se samo nadao da se vrata neće otvoriti tu između spratova jer onaj goli beton bi me naterao da ciknem, znam to.

A jeste li virunuli nekad u mehanizam, u lift kućici? To je nešto apsolutno najjezivije na svetu. Ne smem dalje...