COMMUNIQUÉ: STOP ANTINOVOSADSKOJ MRŽNJI!

Proverite, svako ponaosob, kako smo im se to zamerili kad nas ovako urnišu?

Još odavno sam shvatio da je lokalpatriotizam ipak samo još jedan patriotizam i da nema mnogo smisla blanko se ložiti na "svoj" grad, samo zato jer si se u njemu rodio ili proveo veći deo života. Sve je to deo narcisoidnog rezona da je grad dobar jer si ti iz tog grada. To ne znači da svoj grad ne volim. Obožavam ga, prilično. Dajem sve od sebe da bude lepši, bolji i prijatnije mesto za život. Ali, da se zna – Novi Sad je morao da zasluži da ga volim.

Ako je Novi Sad od mene zaslužio ljubav, mora biti da je nekome, potpuno suprotno, stao na žulj i da ga neko žestoko prezire. Mržnja prema Novom Sadu, ma koji joj uzroci bili, jedino je objašnjenje za postupke nekih budža i, naročito, budžovanke. Novi Sad je neke ljude ozbiljno ispizdeo!

Ovih dana, dražesna njuška izvesnog Ilije Devića se stidljivo vratila među Novosađane i još širu javnost. Dević je, podsetimo se, onaj neki Srpski Radikal koji je imao genijalnu ideju da, pored savršeno pozicionirane i totalno funkcionalne međumesne autobuske stanice koju Novi Sad poseduje i koja mu odlično podmiruje potrebe, sagradi veću, lepšu i nadasve profitabilniju. Njemu.

Kako nijedan čovek nije ostrvo, za ovaj naum bili su mu potrebni saveznici. Njih je, oh kako zgodno, našao u svojoj (i njihovoj) tadašnjoj stranci. Srpskoj Radikalnoj. A Srpska Radikalna Stranka, oh kako još zgodnije, baš bila na vlasti u Novom Sadu. Bila je na vlasti jer smo mi Novosađani avanturističkog duha, jebo nas ćaća...

Teška srca ovo radim i znam da nikom nije prijatno ali moram vas podsetiti da je gradonačelnica tad bila Maja Gojković. I tu odmah, preskačući sve, dolazimo do pitanja koje bih ja postavio bogu, ako bih ga sreo: Kako je moguće da Maja Gojković nije na robiji?

Znam da bi svako pitao odakle dolazimo, koja je svrha života i svemira ali meni je ovo veće čudo i nedoumica. Ta Maja je, sa Devićem i ostalim šešeljoidima skovala plan brutalnog bogaćenja na račun nas ovaca. Grad je izmislio preku potrebu za Devićevim autobusnim kolodvorom (Grad su oni) i odlučio da se to plati (u tom slučaju, Grad smo mi).

Napravio Ilija stanicu, skock'o je koliko Radikal to može svojim skromnim estetskim kriterijumima i... Niko da stane na tu stanicu. Propast! Baš u to vreme i Maja otišla s vlasti u Novom Sadu te tako Ilija osto u bunaru dubokom par stotina miliona evra. Ali, stiže plot twist, Ilija je u pravu i zakon je na njegovoj strani! Zakon radikalski, pare naše. Ništa oni tu nisu uradili mimo zakona. Oni su zakon savili tako da im odgovara.

Tužio Ilija grad Novi Sad i, nakon decenije i po – dobio. Nema više vrdanja. Deviću da se isplati suma od 76 miliona evra. Onaj deo koji su njegovi pajtosi iz tadašnje, a i sadašnje vlasti stavili u džep se ne računa. Sad plaćamo samo zajebavanje Ilije.

Naša Maja, kao u istoimenim slikovnicama iz mog detinjstva, u međuvremenu je upadala u razne avanture i uvek opstajala na vlasti. Cela njoj bliska ekipa iz vremena Dević Station je i dalje na okupu i klepaju sve što nije dobro zavareno.

Vratimo se na prvo pitanje – Zašto Maja Gojković i večna ekipa oko nje toliko mrzi Novi Sad? Šta im je Novi Sad uradio kad moraju ovako da ga kinje i upropaštavaju decenijama? Nemoguće da su im sve one idotske odluke i zahvati nad gradom samo rezultat neznanja, ma koliko ono neograničeno bilo. Za Naprednjake iz moje generacije, koji jašu i sisaju Novi Sad, znam u čemu je problem. Svi do jednog su najgori likovi iz razreda, večiti ljigusi koji se sad svete gradu jer se oduvek sprdao sa njima. Za Majinu generaciju (iz kojeg je ona stoleća uopšte?) mogu samo da nagađam, ali to nije naučno. Nama treba odgovor medicinske struke... A zatim reakcija pravosudne struke i, konačno, lek koji prave ljudi iz kovačke i bravarske struke.