Cveta Majtanović: Uvek spremna na nove izazove

Naša sugrađanka koju su – u ono vreme nevinosti i početaka televizijskih muzičkih takmičenja u Srbiji – diljem regiona znali kao Cvetu Idol, imala je tih godina otvorena vrata da se pozicionira na dragoj nam Estradi, vrlo verovatno da se dokopa i neslućenih visina srpskog Đet-seta. Dakle, u zemlji u kojoj dobar deo roditelja sanja da će im sinovi postati poznati fudbaleri, a kćerke zvezde mejnstrim melosa, sva vrata su joj bila otvorena. Ali, ne! Ona se odlučila za nešto sasvim drugo!

Tačku na muzičku karijeru Cveta Majtanović stavila je već nakon prvih objavljenih izdanja – maksi singla “Nisam ista”, a zatim i solo albuma u Jazzboy produkciji izdavačke kuće Sony & BMG. Nove izazove pronalazi na studijama psihologije, kad medijskim formatima prilazi iz fenomenološkog ugla ispitujući “Psihološki profil učesnika reality emisija”. Sticanjem zvanja diplomiranog psihologa, društveni prilaz medijima nadograđuje tehničkim kompetencijama i diplomom inženjera menadžmenta u medijima, a težište istraživačkog interesovanja pomera ka novinarstvu savremenog informacionog doba. I upravo je spoj psihologije marketinga i inženjerstva medija rezultirao koncipiranjem gradskog informativnog portala mojnovisad.com. Ali, čak ni to joj nije bilo dosta, već je odlučila da sve to napusti i da krene na doktorske studije u inostranstvo. 

S našeg stanovišta, zbog takve odluke mora bar malo da “pati”. Uz uveravanje da je odlika lepog vaspitanja da kada odlazi na duže vreme treba da se pozdravi sa čitaocima portala, morala je da odgovori na neka pitanja o svojim “suludim” životnim odlukama, koja su joj postavile kolege iz MNS redakcije. Uz to, kroz hiperlinkove podsetili smo vas i na neka Cvetina pisanija na ovom portalu u prethodnih godinu dana. Dakle, pitali smo je “Gde ćeš, bre, sada Cveto, kada je Srbiji napokon krenulo” i nećete verovati šta nam je odgovorila...

Nakon međunarodnog iskustva stečenog na poziciji reditelja, radijskog i TV producenta i voditelja, vraćaš se Univerzitetu u Novom Sadu i uspešno odolevaš muzičkoj karijeri. Ipak, ne možemo a da te ne upitamo – zašto?

- Jednostavno sam tako u mogućnosti (smeh). Radoznalost i izazovi, rekla bih, jer muzikom danas zaista svako može da se bavi. Ranije su me obeshrabrivali pojedinačni slučajevi kvazi-muzičara, od čijeg se forsiranja u medijima nismo mogli odbraniti – recimo, u slučaju kad iz nedelje u nedelju gledate tok-šou sa jednim istim “boćarima” i po stažu već profesionalnim degustatorima sponzorisanog pića i hrane – ali se sa ove distance taj skup estradnih fosila čak čini interesantnim spram aktuelne ekspanzije ljudi koji obnaženi paradiraju srbskim ekranima. Nebitnost je postala prenaglašeno dominantna vrednost. Sada na svim TV kanalima možete 24/7 da gledate uživo anonimne taoce koji su svojevoljno žrtvovali sopstvenu slobodu kako bi pre svega “edukovali” i “informisali”, a zatim i zabavili gledaoce. Nisam sasvim sigurna zbog čega se kod ovakvog koncipiranja programa polazi od pretpostavke da svi stanovnici Srbije preferiraju voajerističko-mazohistički sadizam, ali valjda ta muka natera čoveka na najgore. Počne da peva kad izađe iz zatočeništva, jer je sad već poznat. I onda nam je svima mučno koji to slušamo. Al’ pevamo i mi, šta ćemo, jer: “Ćuti, neka, dobro je”. S tim u vezi, osvrt na članak: “Ovo je Srbija: Radim prekovremeno, neprijavljen, a na godišnji ne smem ni da pomislim” – Ćuti, ti barem radiš!“

Devalviranom vrednosnom sistemu i samo rukovodstvo televizija daje podršku koju oglašivači apsolutno prihvataju, jer sam negde pročitala da za se pobednika “Farme” izdvaja 50.000 evra, a da se pobedniku “Zvezdica” uručuje mini-paket bele tehnike. Treba li da interpretiram značenje ovog poteza? Darovita deco, ne možete vi da budete toliko talentovani i predani radu, koliko cela Srbija može vaše uspehe da ignoriše, jer zamislite koliko je odricanja i hrabrosti potrebno da se priđe stolu za rekonstruktivnu i plastičnu hirurgiju, a koliko istinskog truda da bi se savladao scenario jeftinog porno filma, između čijih didaskalija koračaš kroz ceo život.

Videti još i: Televisia presenta: Životinjska farma dok mota se sarma

NO SLEEP TIL MARAKANA: "Pretpostavljam da se u zemlji u kojoj se gotovo svaka individua bori za afirmaciju često nepostojećih muzičkih i bilo kakvih drugih kvaliteta, moje napuštanje muzike tumači kao ludost. Ne očekujte ovde potvrdu ili demanti (smeh). No, zaista, kad god ispričam da sada radim na portalu i u marketinškoj agenciji, a da sam istovremeno na Doktorskim studijama, reakcija ljudi bude 'pih, baš šteta' (smeh). Nema, ovde ti se aplaudira samo ako imaš ambicije da napuniš Marakanu," kaže nam Cveta. 

Nakon "Idola", zapljusnuo nas je talas tzv. muzičkih rijalitija...

- Zaustaviću te ovde – jedini muzički rijaliti kog trenutno mogu da se setim bila je "Operacija Trijumf". Ostalo su sve ili talent-šou emisije ili rijalitiji, nije to isto. Emisije koje procenjuju talenat –muzički, glumački, plesni i slično – okupljaju ljude za koje se pretpostavlja da poseduju neku vrstu darovitosti, bile one refleksija subjektivnih iluzija ili procena objektivnih posmatrača. Samim tim je i pretpostavkla da su ovde ciljevi i motivacija za učešće drugačiji od rijaliti učesnika koji se pretežno pojavljuju iz puko egzibicionističkih poriva, ako su javnosti još uvek nepoznati, ili eventualno materijalnih ciljeva. Kod još nepoznatih učesnika ambicije se završavaju sticanjem statusa medijski poznate ličnosti. Ili udajom (smeh).

U čemu, po tvom mišljenju, leži privlačnost tog TV formata, i koliko je on zaista odskočna daska za kasniju veliku pevačku karijeru?

- Ovo će se u narodu uskoro modifikovati u “fali ti odskočna daska u glavi” (smeh). Po završetku tog nekog takmičenja, inicijativa je u rukama njegovih učesnika. Talent-šou je pružio mogućnost afirmacije i izlaska iz anonimnosti, a šta će oni dalje sa tim teretom prepoznavanja na ulici da urade, isključivo je stvar njihovih sposobnosti ili odluke.

Postoji širok opseg faktora zaslužnih za ekspanziju rijaliti formata, od socio-psiholoških, do tehnoloških. Ljude takvi sadržaji zanimaju, očigledno, a s druge strane, neretko su u pitanju produkcijski jednostavniji i finansijski isplativiji projekti. “Farma” je odličan primer emisije koja ima izuzetno nizak sadržajno-produkcijski kvalitet, a veoma veliku gledanost. Naravno, postoje i ljudi koje ovakvi sadržaji ne zanimaju. U svemu ovome finansijski aspekt igra veliku ulogu, a komercijalni mediji bitku za opstanak dobijaju odabirom ljudi za rijaliti šou koji će zadovoljiti voajerizam glasačkog tela. To je ta simbioza. Po svemu sudeći do zasićenja ovim formatima neće skoro doći. Eventualno se težište pomera ka kućnim video-snimcima koji se postavljaju na Jutjub, Instagram ili Vajn, a ukoliko njihovi idejni tvorci dostignu neki nivo popularnosti, tradicionalni mediji će ih oberučke prihvatiti i osigurati dubinsko ispiranje mozga i svima nama koji smo ih mesecima vešto izbegavali na društvenim mrežama. Sad je možda neumesno da Jevrić Ekrema uzimam za primer, ali on je bio jedan od pionira ove jezivosti. Još uvek je to i stvar ličnog izbora, jer ljudi daju prednost medijskim sadržajima koji su u stanju da zadovolje njihove intelektualne i emocionalne motive, potrebe i želje. Ovo će sigurno još dugo biti prihvatljiv format za određeni segment auditorijuma, ako se uzme u obzir do sad neviđeni odliv mozgova iz zemlje.

Pre posla na portalu, radila si u stranim kompanijama kao marketing i menadžer za komunikacije, jedno vreme si  živela i u inostranstvu i radila u tamošnjim medijima. Kakva su tvoja iskustva i postoje li dodirne tačke s domaćim medijima?

- Mislim da je “bila sam mlada” najprikladniji izgovor za taj moj povratak iz Švajcarske u Srbiju. Da sam svet mogla videti ovim očima, ništa ne bi bilo isto, ali valjda nam uvek deluje primamljivije ono što u tom momentu nemamo. Po završetku studija je to bio posao. Nakon mesec dana rada, već sam poželela da se vratim u bezbrižno studentsko doba. Drugi posao doneo je ponovo monotone i repetitivne aktivnosti, koje su uništavale svu kreativnost u meni, a obavezujući karakter svakog radnog mesta u takvom sistemu, na mene je posledično delovao vrlo demotivišuće. Sad moraš da jedeš, ne za 20 minuta kad zaista budeš osećala glad, nego sada jer sad je vreme ručku. Robotiko, preuzmi me. Slično nešto me je uništavalo dok sam bila “poznata”, kao moraš da se smeješ svakome ko u tom trenutku poželi da te uhodi, da se sa tobom fotografiše, da te pipne, kad moraš da si svima na raspolaganju. Ma ne moram ja, bre, ništa! Uvek kada bih ovo analizirala, prijatelji su mi govorili “gde ti živiš, pa tako ceo svet radi”. E-BOGA-MI-NEĆU! (smeh) I upravo sam, pošavši od same sebe, portal koncipirala tako da svako radi od kuće svoj deo posla. Mene ne zanima da li ćeš ti inspiraciju za vest/temu da dobiješ pijući kafu u pidžami ili dubeći na trepavicama u parku ispred izgrade, meni je važno da svaki zaposleni doprinese maksimalnim učinkom razvoju porala. I čim nekoj obavezi oduzmeš to moranje, lakše joj pristupaš. Što manje moram, to više radim. Evo primera jednog video snimka, nastalog iz čistog entuzijazma i nemoranja:

Šaljiv video: da li si video strance kako govore novosaCki?

- Nisam morala ni da se aktiviram oko bilo kog medijskog partnerstva koje smo proteklih godinu i po dana realizovali sa gotovo svim manifestacijama u gradu. Radeći na portalu, nastavila sam da ostvarujem saradnju koju su pre mene započeli koleginica Zorana Ružičić i kolega Aleksandar Savanović sa gradskim institucijama, kulturno-umetničkim, zdravstvenim, obrazovnim, sa velikim kompanijama, ali i malim i srednjim preduzećima. Posebno bih istakla “Noć istraživača” i “Festival nauke”, gde sam se samoinicijativno borila za pružanje nedostajuće medijske podrške promociji nauke. To su dva važna događaja u kojima je mojnovisad.com nastupio kao ravnopravan izlagač i demonstrirao aplikaciju proširene stvarnosti, u saradnji sa našim prijateljima iz DunavNeta. Rezultat je nedavno dobijena Zahvalnica.

Ovakvo priznanje bi i drugi mediji mogli da dobiju, ali, naravno, to zahteva više truda, rada i energije. A zašto biste to radili kad može i “NEĆETE NIKADA VEROVATI ŠTA SE ONDA DOGODILO (FOTO/VIDEO)”?

Nakon skoro godinu i po dana rada na portalu Moj Novi Sad, šta bi istakla kao najgore, a šta kao najbolje osobine Novosađana? 

- Rukovodim se parolom da o svojima mogu da govorim, ali ne želim da čujem. Komentarišem javno, kako sugrađane, tako i situacije iz svakodnevnog života koje ljudi lajkuju i uglavnom pozitivno komentarišu, iako sam, na prvi pogled, gruba, surova i prilično oštra – sve je istina: “it’s funny cuzz it’s true”. Često i sebi zvučim kao neka kritikujuća keva koja non-stop zvoca, ali isključivo iz želje da trgne i probudi svoje dete i “opameti” ga. Svi kukaju, sve se nema, a ispijaju se kafe non-stop. Svi kukaju, žive na veresiju i kredite, al’ za svadbu od 15.000 evra i, kasnije, STOKKE kolica – mora da se ima. Fali nam neka edukacija iz racionalne potrošnje i rangiranja prioriteta, al’ kad i to da stigne da se gleda, kad “Keeping up with the Kardashians“ ide na svaka dva minuta.

- Tako sam pronašla i inspiraciju za Priručnik za ponašanje u izlascima u Novom Sadu, a generalni nedostatak kreativnosti iznela sam u priči Pogodite kako se zove novi lokal koji se otvara u ulici Laze Telečkog.

Šta je za tebe bilo najteže u poslu koji si radila na portalu?

- Apsolutni broj jedan su bili svi neambiciozni ljudi s kojima sam ostvarila bilo kakav kontakt. Bila sam šokirana stepenom inertnosti i količinom izgovora koje ljudi traže da ne urade posao, da ne napreduju, da ne zarade više, najčešća kovanica je svakako “država je kriva” ili “mala je plata”. A da li ikada polazimo od toga šta mi nudimo za tu platu, kakve su naše kompetencije? Obavila sam desetine razgovora za posao, kako za portal, tako i za marketinšku agenciju CRAFT, u kojoj takođe radim, i moj je utisak da ljudi, pretežno bez relevantnog iskustva, očekuju startnu platu od 600 evra i posao koji nije baš preveliko “cimanje”. I onda, pošto na to ne nailaze, kukaju. Čekaj, mala ti je plata? Nađi plaćeniji posao ako smatraš da vrediš više. Nisi sposoban? Prihvati situaciju i radi bez kukanja dok ne stekneš iskustvo i ekspertsko znanje za koje ćeš dobiti veću nadoknadu. Mahom su u pitanju ljudi sa silnim fakultetskim diplomama, a funkcionalno nepismeni i bez i jednog dana staža. Na kraju sam izuzela visoko formalno obrazovanje kao preduslov da se osoba zaposli, jer sam ubeđena da je većina ljudi danas željna isključivo zvanja, a ne znanja. Danas diploma ne znači ništa, a za ovo snosimo individualnu odgovornost jer da biste postali pravi stručnjak u oblasti, ne treba da završite šest fakulteta, već da posedujete intelektualnu radoznalost, osobinu kojoj vas ni jedan fakultet ne uči. I treba da mislite svojom glavom. Citirala bih i svog prijatelja, glumca Ervina Hadžimurtezića: “Ako nemamo identitet, zdrav razum i kritičko mišljenje – nemamo ni razloga da postojimo.”

- S druge strane, kaže se da znanje mora da ispliva. Diskutabilno je i ovo, razmišljala sam gledajući ljude kroz posao koji rade vredno, posvećeni, odgovorni, mnogo i znaju, ali dalje od jedne iste pozicije i plate ne idu. Ima tu i faktora koji se ne mogu steći čak ni učenjem i radom na sebi. Verovatno je to taj neki “X” faktor koji vas izdvaja iz mora drugih, jednako posvećenih i vrednih. Upoznala sam i mnoge vanserijski uspešne ljude u poslu – sve i jedan je imao taj faktor. Na kraju, sve se nekako svodi na to da ili jesi ili nisi. Nema tog kursa i te škole koja te karakteru može naučiti.

Postoje novinari koji svuda pričaju kako je tragična situacija u medijima, nikad manje plate, užas. Onda pročitam neki tekst tog novinara i pomislim – dragi čoveče, veruj da si preplaćen za ovo što radiš. I sa druge strane, koliko god bilo teško prihvatili, jednim, manjim delom su i sami novinari krivi zbog situacije u kojoj su se našli jer su bili spremni da za promotivne blokčiće, hemijske i plaćene večere pišu afirmativne tekstove o raznim ljudima. Ili su se igrali “muzičke stolice” samo kroz političke tonove – znate onu igru u kojoj je prekid pesme znak da hitro morate da sednete na stolicu, jer je uvek jedna manje od broja učesnika. E, isto to, samo se sviraju stranački slogani. Čast izuzecima, naravno. Našem duštvu nedostaju empatija i kolegijalnost, o tome razmišljamo samo kad se sami nađemo u nezavidnoj situaciji, a šetnje su pogrešno usmerena enegija još od dvehiljaditih, osim što su dobre za kardio-vaskularni sistem.

Takođe sam bila frapirana stepenom digitalne nepismenosti ljudi iz marketinga i medija. Ono što stoji jeste da su neki, politički aktivni pojedinci, zauzeli radne pozicije mladih ljudi sa ogromnim potencijalom, znanjem i iskustvom. Ipak za sposobne i inteligentne ljude ne brinem jer će uvek pronaći put, budući da je inteligencija po definiciji snalaženje u novonastaloj situaciji. Drugi deo će se predati pod izgovorom da su uradili sve što je bilo u njihovoj moći. A život će im u tome proći. Čak se i rimuje (smeh).

Pamtiš li neku anegdotu ili komičnu situaciju?

- Mejl koji ću zauvek pamtiti stigao mi je od gospođe koja je bila spremna da zakupi oglasni prostor na čitav mesec, ali je samo želela instrukcije oko plaćanja tih 200 DINARA!!! Dakle, ne 200 evra, cena koja je i onako mizerna za velike oglašivače, nego 200 DINARA. Pa gde mi živimo i šta košta 200 dinara? Na ovaj gaf mi je Savara prokomentarisao, “Evo, ja ću zub da stavim na baner da stoji mesec dana”. Otprilike tako.

Naravno, pregršt ti-si-ona-Cveta mejlova i telefonskih razgovora. Trebalo je da snimim glasovnu poruku koja daje odgovor na pitanje “šta se s tobom desilo”, ali sam umesto toga samo kratko odgovarala “Nisam ista k’o pre”.

Jednom prilikom, momak je aplicirao za posao, a na kraju teksta mejla dopisao “P.S. Navijao sam za Vas, super ste!” Takođe, jedna devojka me je na kraju razgovora za posao upitala, “jeste li Vi ona čuvena Cveta?”

Bilo je svega. Kad si 'poznat' moraš uvek da si ljubazan, nasmejan, da hodaš po laticama i nosiš venčić od cveća u kosi, da se razdragano javljaš i svima osmehuneš, da uvek želiš da se fotografišeš i zastaneš sa svakim na svetu da popričaš. Nema tih para, ja da vam kažem.
 

KAKO SAM "ISPALA KUČKA": "Posebno mi je draga priča momka koji je nakon nedavnog upoznavanja sa mnom na poslovnom koktelu, prokomentarisao kako se zovem isto 'kao ona pevačica'. Pitala sam ga na koju pevačicu misli i zašto mi to svi govore? A on je nastavio svoju anegdotu prema kojoj je ta zla pevačica Cveta Majtanović 'ispala kučka' jer nije htela posle Exita, pre nekoliko godina, da popije njihovo pivo iz 'krmače', kojim su je ljubazno nudili. Morala sam da mu kažem da joj je ovo upravo ispričao i bilo mu je strašno neprijatno, ali, naravno, opustila sam atmosferu i svela sve na šalu," uz osmeh kaže Cveta. 

Tvoje ime ljudi pretežno vezuju za muziku dok malo njih zna da se ozbiljno baviš i naučnim radom. Kako izgleda sudar ta dva sveta u tvojoj glavi?

- Nedavno mi je prijateljica prokomentarisala postove na Fejsbuku i zaključila da živim život zvani “red estrade i medija, red nauke” (smeh). Moj osnovni “problem” je što me sve interesuje i što ne želim da prihvatim jednu istu aktivnost kao večnu. Zbog toga uglavnom ne nailazim na razumevanje starijih ljudi koji su penzije dočekali na radnom mestu, na koje su seli nakon završenih studija, a ne razumeju me ni mladi ljudi sa ambicijom državnog posla i stranačkog akivizma. Uverena sam da bih na trećem danu takvog posla guglala “Samurai’s guide to Harakiri”.

Ono što, posmatrajući sa strane, pomalo obesmišljava silno ulaganje truda i naporan rad, upravo je život u svetu površnosti u kom ljudi prate kojekakve Jutjub i Instagram zvezde, koje su svoju reputaciju i toliki broj sledbenika izgradile baš na njihovoj nedostajućoj inteligenciji. Danas živimo u vremenu u kom pole dancers promovišu šminku, kreme, drže lekcije prostitutskog života mladim generacijama koje ih prate i podržavaju. Tijanić je u svojim kolumnama pominjao i današnje poznate književnice kao “novinarke koje pišu vibratorom”. Suštinska poruka je: budite kao svi, izgledajte stupidno, evo tutorijala koji će vas naučiti kako da uvežbate neinteligenan izgled i stil života. Budite površni i niskog morala. Ishodi estetske hirurgije sad već postaju toliko dramatični, da danas komotno umesto “ugradila silikon” možemo za osobu reći da je “operisana od lepote”. Epidemija se otela kontroli.

Krivi smo svi kao pojedinci. Krivi smo kao roditelji što nam ovo promiče, jer trčimo za životom i vijamo egzistenciju, a u trci za novcem izgubili smo vreme za nas same i našu decu. Odgovornost gledamo da prebacimo na širi društveni kontekst, a početak života snooze-ujemo do zauvek. Materijalistički pogledi na svet jedu naš trud, rad, energiju, užasi koji se svuda oko nas dešavaju raspiruju nam mržnju, i tako nekako levitiramo čekajući preseljenje u Rumenačku BB.

Mediji takođe nose veliku odgovornost, jer važna društvena problematika dolazi u fokus medijske pažnje tek kad život biva izgubljen. A i tad se bore samo za klikom i “skupljanjem kajmaka” sa kipuće teme, a vest ionako živi samo jedan dan. Licemerno jer se sve svodi na bitku za većom favorizacijom sadržaja.

Krajnje pitanje je – šta vas čini srećnim? Iako se na momente, kad se nađem na nekoj muci, našalim pa kažem “šta mi je ovo trebalo, mogla sam biti pevaljka, kintom znoj sa čela da skupljam”, ne dvoumim se da li je odluka ispravna jer cenim svoju slobodu i nesputanost više od bilo čega.

Budući da planiraš da nastaviš studije u inostranstvu, šta će ti najviše nedostajati vezano za Novi Sad?

- Misliš da li će mi nedostajati život u gradu u kom je 2016. godine VEST da je asfaltirana neka ulica, ali vest ne možeš pročitati tog dana kad je objavljena jer nema struje? Mislim da neće. Umem da preteram, priznajem. Volim ja svoj Novi Sad i Detelinaru na kojoj sam odrasla, kao i sve drage prijatelje koje sam stekla u ovom gradu. Bez njih ne bih bila ovo što jesam (ma koliko ovo zvučalo kao Britni Spirs na dodeli nagrada). Ne volim da se igram te igre nedostajanja, ali ako se zainatim, pobediću i u njoj i pronaći već neki način da sve nadomestim.

- Želim još samo da se zahvalim svim čitaocima portala na ukazanom poverenju, svim medijskim prijateljima, klijentima i kolegama od kojih sam učila i sa kojima sam se zajedno razvijala. Hvala i svim saradnicima koji su mi ponudili posao, jer lepo je shvatiti da uveliko živiš u vremenu kada na ono čuveno pitanje “zašto baš ti” odgovor daje strana koja te želi zaposliti umesto što taj odgovor traži od tebe (kao na prvom razgovoru za posao). Vreme je za nove izazove, što i vama želim.

Cheers!

Tekst: Združeni tim redakcije portala mojnovisad.com
Foto: Aleksandar Jovanović, Branislava Živić, privatna arhiva Cvete Majtanović