Da li znate kada se prvi automobil zakotrljao novosadskim ulicama?

Prvi automobil u Novom Sadu pojavio se na samom početku XX veka, i to najverovatnije 1900. ili 1901. godine. Veliki zaljubljenik u ovu tematiku, gospodin V. Nišević daleko je odmakao u istraživanju i prepisci sa raznim svetskim institucijama i jedva čekamo da obelodani svu dokumentaciju o tom još nepoznatom i tačnom podatku za prošlost Novog Sada. Ali do tada, evo šta je poznato iz prošlosti o „prvom novosadskom“ automobilu.

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

Iz pera Živka Markovića je ostalo zabeleženo, da se prvi automobil na ulicama Novog Sada pojavio 1892. godine, a taj podatak se prenosi kroz čitavu istoriografiju i velika je verovatnoća da je to netačan datum. Verovatno ono što je tačno je sledeće. Da ga je na pariskoj izložbi za nekih 6.000 franaka kod firme „De Dion Bouton“, kupila bogata novosadska udovica Marta Kondoroši, svom unuku Stevi Adamoviću, kada je položio advokatski ispit. Ova starica mnogo je putovala po Evropi i viđala je razne novotarije, pa je tako svom unuku kupila ovo prevozno sredstvo, u vreme kada su ga imali Pariz, Beč i Pešta. Marta je bila unuka Save Vukovića, osnivača Srpske gimnazije u Novom Sadu, a kći Konstantina Popovića Komoraša, jednog od pionira našeg pozorišta i žena advokata Đorđa Kondorošija. Njene kuće su nekadašnje zgrade bioskopa „Zvezda“ i restorana „Palić“ (gde je i načinjen ovaj prvi snimak automobila u Novom Sadu), od kojih je u jednoj imala „staklenu sobu“ punu igračaka sa kojima su njeni mnogobrojni unuci mogli da se igraju kada je ona bila prisutna.

Prvi automobil

Auto je u Novi Sad dopremljen vozom...i to najverovatnije u delovima (posebno motor i karoserija), jer nije se znalo kako da se carini. Pokretao se vrlo jednostavno i u Novom Sadu je izazivao pravu senzaciju kada se pojavio na ulicama. Obično bi nedeljom, kada je bilo najviše sveta na ulicama, stara Kondorošijevica i njen unuk „paradirali“ novosadskim ulicama da bi na sebe skrenuli pažnju. Tako kažu da se jednom prilikom zbog iznenadnog kvara, auto okrenuo za 180 stepeni i počeo da se kreće unatrag. Publika je to posmatrala ne znajući šta se događa, i mislila je da je to šoferska akrobacija i počela je da aplaudira. Takođe postoji priča da je na proputovanju po šidskom srezu, kada se g. Adamović kandidovao za poslanika Hrvatskog sabora pa išao da propagira po selima Srema, automobil pokvario. Pored te nesreće, on je postigao negativan efekat jer se narod plašio te novotarije i bežao je od njega. Kola su se pokvarila u jednoj šumi, tako da je u Novi Sad morao biti vraćen željeznicom. U Novom Sadu je ležao pokvaren neke tri godine, a posle je prodat u Beograd. To je za sada poznata priča o prvom novosadskom automobilu, a sasvim sigurno nas uskoro očekuje jedna ozbiljnija studija po tom pitanju, iz pera g. Niševića.

Dr Stevan Adamović

Drugi automobil u Novom Sadu, kako pišu stari zapisi, je nešto kasnije kupio veliki župan Matković, a treći sinovi veleposednika Lazara Dunđerskog.

Centar Novog Sada oko 1920. godine