Dekretom će biti upisane u katastar sve kuće podignute do 2015. godine

Dekretom će biti upisane u katastar sve kuće podignute do 2015. godine

Ovo nezvanično saznaju "Večernje novosti", nakon najave predsednika Aleksandra Vučića da će u Srbiji uskoro biti pokrenut novi proces legalizacije divlje gradnje.

Prema saznanjima "Novosti", novi krug ozakonjenja najviše će biti usmeren ka najsiromašnijim građanima, koji su napravili prekršaj da bi stekli krov nad glavom. Strogo će se voditi računa da objekti izgrađeni u poslednjih šest godina nikako ne budu legalizovani, jer su njihovi vlasnici počinili krivično delo i svi će biti procesuirani. Šansu za čiste papire neće imati oni koji su zidanjem kršili zakone sa ciljem da zarade ili prošire biznis.

Propisi će se najstrože odnositi prema pojedincima koji počnu da kopaju temelje bez papira nakon što je najavljen novi zakon. Naime, prilikom svakog kruga legalizacije neodgovorni ljudi u nadi da će se provući bez kazne, krenu da zidaju i šta im treba i šta im ne treba. Zato se i novi propisi pišu tako da se kazne oni koji su to činili i prilikom prethodnog kruga ozakonjenja. Kolike će biti takse za one koji državnom odlukom budu upisani u katastar, još nije poznato.



Trenutna situacija je takva da gotovo dva miliona objekata u Srbiji još čeka legalizaciju. Zahtevi su podneti i pre više godina. Iako je po važećem Zakonu o ozakonjenju iz 2015. godine, dopunjenom 2018, divlja gradnja krivično delo i takav objekat mora da se ukloni, doneto je samo oko 7.500 rešenja o njihovom rušenju.

Posle niza pokušaja legalizacije tokom prethodnih godina, najpre je ceo proces umesto u opštinama, prebačen na poseban sekretarijat. Od pre godinu i po dana ponovo je vraćen u opštine, u kojima nije bilo dovoljno kadra da se posao brže obavlja. Procenjuje se da u fiokama svake opštine skuplja prašinu između 20.000 i 30.000 predmeta o neozakonjenim objektima, od čega je na stotinak predmeta pozitivno odgovoreno od 2020. godine, kada je ovaj posao prepušten opštinama - navodi se u tekstu "Novosti".

Zakon o ozakonjenju objekata, inače, predviđa da svi sazidani objekti bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli, ili odobrenju izvođenja radova posle 27.11.2015. godine, nisu predmet ozakonjenja u skladu sa odredbama zakona i za njih bi trebalo da budu doneta rešenja o rušenju.



Prema svih šest prethodno važećih zakona koji su uređivali oblast legalizacije do novembra 2015. godine, a koji su bili na snazi 17 godina, doneto je oko 150.000 rešenja. Pet godina posle usvajanja Zakona o ozakonjenju, nije se daleko odmaklo. Iako je ideja novog propisa sa ovom tematikom trebalo da bude jeftino i brzo ozakonjenje, uz minimalnu dokumentaciju, ta želja nije bila dovoljna za realizaciju. Nerešeni imovinsko - pravni odnosi najčešće se pominju kao razlog koji je usporio ovaj postupak

Poslednjim izmenama i dopunama Zakona od novembra 2018. godine, stopirana je prodaja nekretnina koje su u procesu legalizacije i notari ne overavaju takve ugovore. Dok se taj proces ne okonča, vlasnici takvih nekretnina onemogućeni su da ih prodaju. Ubrzanje donošenja rešenja o ozakonjenju stambenih objekata, kako stručnjaci kažu, povećalo bi ponudu nekretnina na tržištu, a time i stabilizaciju njihovih cena. Kako kažu, na trenutno visoku cenu kvadrata u Beogradu utiče i taj veliki broj "zaključanih" nekretnina.

U proteklih dvadeset godina legalizovano je ukupno oko 400.000 objekata. Poslednjim popisom nezakonito izgrađenih nekretnina obuhvaćeno je čak 1,6 miliona zgrada, kuća i pomoćnih objekata. 

Oceni vest:
5
3

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Sigurno nas mnogo vole, pa zato

    pre 88 dana i 9 sati

    Mnogi se vesele ovome, zaboravljajući da se legalizacija ne radi zbog vašeg dobra, već zbog pravne dostupnosti vaše trenutne imovine.
    Nelegelaizovana zemlja, koja nije građevinska, ne interesuje ni banke ni investitore ni kockarnice i kladionice.
    Ali, jednom kad uđe papire svako može da vodi sudski spor, zahteva oduzimanje i tom prilikom dobija ne samo građevinsko zemljište već i građevinu - i to legalno.
    Naravno, čovek bi se zapitao zašto je jednoj EU toliko bitno da tamo neka Srbija kojoj ne daju ni blizu - bude legalizovana građevinski?
    Jer, oni su nam dali softver besplatno i pomažu legalizaciju.
    A jednom kada se ona desi, i kada nastane kontrola svakog kvadratnog metra - kada svaka baza u svetu bude mogla da pregleda trenutno stanje... mislim da će biti mnogo iznenađenih.

    Oceni komentar:
    3
    10
  • Maks

    pre 88 dana i 8 sati

    Pa zar narod stvarno misli da oni ovo rade za nas, ko zna sta se sve krije iza ove odluke . Sigurno ko i dosad nista dobro.

    Oceni komentar:
    2
    10
  • Tibika Varadin

    pre 88 dana i 28 minuta

    A oni koji su legalizovali i to platili debelo? Hoce li avavavavav da im vrati pare? Pretpostavljam da bi mu to bilo vece biracko telo. Ili mozda nije? Zna li ko od posetilaca sajta?

    Oceni komentar:
    3
    5
  • veki

    pre 87 dana i 14 sati

    U sred Novog Sada, nelegalizovana zgrada, a stanari placaju porez na stanove?

    Oceni komentar:
    0
    6
  • Draginja

    pre 84 dana i 14 sati

    Kako to da u Niškom katastru rade tašta, zet, ćerka sa kupljenom diplomom pravnog fakulteta, oni žive u kući i dvorištu gde su im osnove kuće prijavljene samo 140 kvadrata a poseduju 450 kvadrata, parkiraju svoje automobile na javnoj površini i time ugrožavaju slobodna mesta na parkingu gde je velika frekvencija automobila.Sprat na kući do ulice i na pomoćnom objektu sprat nigde nisu ucrtani tako da ne podležu plaćanju poreza, nevidljivi su

    Oceni komentar:
    2
    2