Dizanjem cena, država nadoknađuje manjak u budžetu

Poskupljenja sa kojima će se potrošači u Srbiji suočiti nakon dočeka Nove godine kao i ona koja su već opteretila njihov kućni budžet, posledica su dizanja cena proizvoda koje nije zasnovano na tržišnim osnovama ponude i potražnje, već težnje države da deficit u budžetu puni povećanjem koštanja usluga koje pružaju preduzeća pod njenom ingerencijom, smatra stručna javnost.

Spisak proizvoda koju su poskupeli ili tek treba da poskupe je poduži, piše "Danas".

Tako je ulje poskupelo čak dva puta, prvo u oktobru, a potom ponovo u novembru, u ukupnom iznosu od oko 13 odsto. Kao razlog za poskupljenje ulja naveden je skok cene suncokreta na tržištu za 25 odsto u odnosu na 2019. godinu pa potrošači litar ulja kupuju po ceni od 130 do 160 dinara.

U januaru će doći do povećanja cena cigareta za 10 dinara po paklici zbog povećanja akcize na osnovu koga će država umesto 74,5 uzimati 76,7 dinara po kutiji. To će uzrokovati da će se cene cigareta u Srbiji početkom nastupajuće godine kretati između 270 i 400 dinara.

U narednoj godini doći će i do povećanja maloprodajnih cena goriva koje se pravda poskupljenjem sirove nafte na svetskim berzama pa se očekuje da će cena benzina na pumpama u Srbiji porasti za dva do četiri dinara po litru.

Ono što potrošače dodatno očekuje nakon dočeka Nove godine je i povećanje cena električne energije u iznosu od 3,4 odsto. Agencija za energetiku je saopštila da je odobrila Elektroprivredi Srbije povećanje cena električne energije te će prosečni računi za struju biti uvećani za 122 dinara. Treba dodati i to da je Vlada Srbije povećala naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača struje.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević izjavio je za "Danas" da poskupljenja u uslovima korona virusa nisu zasnovana na realnim tržišnim kriterijumima, kako kod nas tako ni u inostranstvu.

– Povećanje cene struje u Srbiji će dovesti do poskupljenja niza namirnica što će predstavljati dodatno opterećenje za potrošače. Poskupljenje električne energije se kod nas uvek pravda time da je njena cena najniža u regionu. Istraživanja koje smo svojevremeno radili su, pak, pokazala da je cena struje u Srbiji, takva kakvom je predstavljaju nadležni, 50 odsto skuplja nego što bi trebalo da bude. Poskupljenja do kojih je došlo ili će tek doći nemaju opravdan razlog. Iza njih, kako kod nas tako i u drugim zemljama, stoji težnja za bogaćenjem kao i nesposobnost vlada da se suoče sa krizom koju je izazvala epidemija korona virusa – navodi sagovornik "Danasa".

On ističe da bi Vlada Srbije mogla da utiče na to da se cene proizvoda zasnivaju na tržišnim osnovama bez neopravdanih poskupljenja.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović takođe smatra da u mnogim slučajevima poskupljenja do kojih dolazi nisu opravdana i da se ne vodi računa o kupovnoj moći stanovništva.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović istakao je za "Danas" da država ciljno povećava cene usluga u preduzećima kojima rukovodi kako bi napunila praznu državnu kasu.

– U svim tim delatnostima akciza zauzima veliki deo cene. S obzirom da država ne ume da upravlja preduzećima pod svojom ingerencijom niti da iskoreni korupciju u njima, ona veoma loše posluju, ne ostvaruju potrebne prihode zbog čega budžet ne može da se puni po tom osnovu. Zato se poseže za poskupljenjima kojima se tako opterete građani. Što se tiče prehrambenih proizvoda moralo bi se preispitati da li postoje realni osnovi za njihovo poskupljenje, kao primera radi u slučaju dizanja cena ulja – naveo je Pavlović.

OVDE pročitajte koje nas još promene očekuju od 1. januara.