Dobro jutro, Novi Sade, raspolućeni grade

Danima ne stižem, a i ne mogu da napišem ovo "Dobro jutro" jer sam, blago rečeno, očajna... Tražim i reči, za naslov koji, ovaj put, neće toliko privući pažnju i doliti još ulja na vatru.

A vatre ima toliko... I u gradu (i šire), i u meni.

Tačka ključanja

Nije to tačka, to ključa danima pa, skoro, i nedeljama, ali kao i uvek, izgubiš tlo pod nogama kad udare na nešto "tvoje".

Na mnoge moje su udarili do sada, ali ima nešto u nekim mestima, zgradama i ne malim, već velikim ljudima koji žive, odnosno, ovaj put – rade i uče u njima što je učinilo da danima živimo rolerkoster osećanja.

Četvrtak

Nije bilo neočekivano, pretili su da će to uraditi, ali sam se ipak, NE ZNAM ZBOG ČEGA, uzdala u neko zrno razuma.

Bojala sam se i da će se možda ipak neki studenti s Filozofskog pojaviti tu i da će oni tražiti da jedan profesor s njihovog fakulteta dobije otkaz. Srećom, toliko je bilo malo "filozofa" da zaista nisu vedni pomena. Ali došli su neki drugi, što studenti, što (kako da ih nazovem, hajde da ne pretpostavljam) – ljudi koji su prvo pevali jednu novokomponovanu pesmu, trudeći se da budu duhoviti jer, "haha", momenat je baš smešan, onda su pričali ispred fakulteta i na kraju su ušli u njega, stavili barikade i lance na vrata i zabranili svima koji nisu "njihovi" da uđu unutra. Onda su i vikali "Kosovo je srce Srbije" jer, kad se priča o "ustaštvu" onda je tu nekako i Kosovo... i Legija, i cela ikonografija.

FOTO i VIDEO: Stotinak građana blokiralo rad Filozofskog fakulteta

Najteže od svega mi je bilo da gledam kako iz te zgrade koja je pre 30 godina bila i moje sigurno mesto, mesto u kom smo bili jako "važni", gde smo učili, odakle smo polazili na proteste, ispred i u kom su pričali mnogi važni ljudi, kako iz te iste zgrade izlaze studenti koji su, praktično, isterani sa predavanja, konsultacija, iz čitaonice, i ulaze ovi mladi i nešto malo manje mladi ljudi i zauzimaju je na takav način.

I mi smo se jednom ili dvaput, devedesetih, zatvarali u tu zgradu, ali u nju si mogao da uđeš samo ako studentu koji stoji na ulazu pokažeš SVOJ indeks. 

Vraćam se na četvrtak, 28. mart, i iz te tuge i besa i ponora u koji propadamo, vidim svetlo na kraju tunela jer čujem da su dekanica i još nekoliko profesora ostali u zgradi i da ne žele da izađu iz nje. Od Dekanata FIlozofskog fakulteta stiže i saopštenje na mejl naše redakcije iz kog svi shvatamo da "nema predaje". 

Shvatam da ti ljudi od kojih su mi neki predavali, neki studirali u isto vreme kad i ja, a neki došli posle mene, čuvaju duh slobodoumlja, i pored strašnih pritisaka kojima su izloženi. Posle saznajemo i da je dekanicu Ivanu Živančević Sekeruš na Senatu Univerziteta na kom je izložila problem u kom se Fakultet nalazi, podržala samo dekanica PMF-a.

Petak

U petak je na poziv profesora, ispred Filozofskog fakulteta, održan skup na koji su došli oni koji su bili u mogućnosti da u  vreme kada mnogi rade, dođu i podrže ove ljude i ovu instituciju.

Uz zvuke sirena i ometanje, održan "čas" ispred Filozofskog fakulteta, Dekanica: Ovo je pretužan dan za Univerzitet (FOTO i VIDEO)

I tu onda kreće još strašniji talas provokacija, napada, targetiranja, zamena teza (o tome sam pisala i ovde) i, da iskoristim jedno vreme vrlo popularnu reč među pripadnicima stranke koja je na vlasti – dehumanizacije svih onih koji su stali na stranu autonomije univerziteta, slobode govora i kritičkog razmišljanja.

Profesore koji pokušavaju da dođu na svoje radno mestu snimaju, provociraju, a potom "čereče" po portalima, dekanica je prekjuče izjavila da su joj pretili klanjem, a to je nešto što svakodnevno čitaju i slušaju i Ana Lalić Hegediš i Dinko Gruhonjić i mnogi, mnogi drugi koji su se pobunili protiv blokade jednog fakulteta od strane lica koja na njemu ne studiraju. Objavljuju se video klipovi u kojima se targetiraju svi oni koji su bili na skupovima podrške autonomiji univerziteta i na javnom času koji je održan u ponedeljak.

JAVNI ČAS: Novosađani veoma zainteresovani za slobodu govora i za odbranu autonomije Univerziteta (FOTO i VIDEO)

Nedelja

Da ne bude da sam preskočila nedelju, a ona je veoma važna. U toku poslepodneva, novinar Radija 021 je primetio neka dešavanja ispred, a onda i unutar fakulteta. I da ne pretpostavljamo, evo – sve je snimljeno:

Ostalo je istorija...

Rektor Univerziteta u Novom Sadu i dekani DIF-a i FTN-a došli su na "čašicu razgovora" sađa onima koji su blokirali Filozofski fakultet. Prethodno je jedan mladić utrčao sa 10-15 indeksa. Onda su unutra, u veselom i veoma konstruktivnom razgovoru svi došli do zaključka da treba PRIVREMENO da prekinu blokadu, a ako profesor Dinko Gruhonjić ne dobije otkaz, kažu, oni će se vratiti i, niko ne zna šta je sledeće.

Ova "predstava", na kojoj su, između ostalog, svi koji su izašli iz zgrade manje ili više ponosno podigli indekse, završila se izjavom rektora a potom i razgovorom njega, dvojice dekana i studenta prorektora s novinarima. Rektor je prvo pričao neke, izvinite, ali bajke, a onda niko od njih nije imao odgovor na pitanje zašto na pregovorima nije bila dekanica Filozofskog fakulteta, a tu su njen kolege s DIF-a i FTN-a.

Toliko toga je već rečeno, pisano na ovu temu, ne mogu ništa novo da kažem ali, hajde za kraj da bude koliko-toliko pozitivno. Pozitivno je što akademska zajednica šalje pisma podrške svojim kolegama sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, pozitivno je što je na javnom času bilo puno mladih, studenata koji su došli da podrže svoje profesore iako su neki od njih i sami bili napadani...

Negativno je što su strasti toliko uzavrele da su komentari, posebno onih koji nisu pogledali originalni snimak izjave Dinka Gruhonjića oko kog je sve počelo, toliko uvredljivi, strašni, preteći, da se obostrano tera "odavde", a bukvalno svaki profesor koji je rekao svoje mišljenje, postaje predmet napada i momentalno ga svrstavaju u "ustaše"...

Pozitivno je, po meni, što je još jedna profesorka koja je do juče bila prorektorka Novosadskog univerziteta podnela ostavku na tu funkciju zbog, kako je navela, izostanka podrške Rektorata Univerziteta u Novom Sadu Filozofskom fakultetu tokom blokade ove visokoobrazovne ustanove.

Prorektorka Novosadskog univerziteta podnela ostavku

Kažu neki, "sad će oni postaviti nekog svog... na to mesto". Pa, nek postave...

Već su nam sve oteli, zauzeli, uteruju strah, studenti se boje da iskažu svoje mišljenje da ne bi imali problema na fakultetu ili na ulici. Pa, kad je već došlo takvo vreme i kad se integritet teško brani, onda je ovaj potez toliko častan i moćan da mogu da stave koga hoće jer, kako kaže ona stara: "Ničija nije do zore gorela".

Samo da podsetim da nisu samo profesori na meti napada i pritisaka – nije lako ni lekarima koji još uvek rade u državnim ustanovama, sudijama, tužiteljima/tužiteljkama, novinare da ne spominjem, poštenim policajcima... Pa,naravno, odavno znamo da ovoj vlasti najviše smetaju obrazovani ljudi.

Možda misle da neke profesore, sudije i policajce i mogu zameniti, ali priča se po čaršiji da lekari odlaze sve više, a najvidljiviji je nedostatak pedijatara u domovima zdravlja, a to, složićemo se, nikako nije dobro... 

Svi oni koji su javno rekli šta se dešava u urušenim institucijama su heroji i nadam se da neće stradati zbog nečega što nikako ne može da bude sporno, a to su sloboda govora i ljubav prema svojoj profesiji i svojoj zemlji.

A, domovina se, kako kaže Ršum, brani lepotom: