Doktorka iz Hitne pomoći: Nagle promene vremena utiču i na mlade

Za manje od 24 sata, prešli smo iz leta u jesen usred proleća, a kako ove temperaturne oscilacije utiču na sve nas, a posebno na hronične bolesnike, govorila je doktorka iz beogradske Hitne pomoći, Ivana Stefanović.

Istakla je da je protekle noći bilo neobično mnogo poziva mladih osoba s hipertenzijom, što je očekivano kod pacijenata s hroničnim zdravstvenim problemima, jer kako temperatura pada, krvni pritisak raste. Zbog toga dr Stefanović savetuje sve mlade osobe starije od 25 godina da usvoje zdravu naviku proveravanja krvnog pritiska barem jednom mesečno, posebno ako imaju porodičnu predispoziciju za ovo oboljenje.

– Sve češće nam se dešava da prva manifestacija hipertenzije bude srčani ili moždani udar, a to možemo da sprečimo. Što se tiče kadiovaskularnih i drugih pacijenata sa hroničnim bolestima, kod njih to ide malo sporije i očekujemo da će zvati u povećanom broju – kaže dr Stefanović za N1.

Kako objašnjava naš organizam mora da se prilagodi vremenskim promenama tako što će srce da skuplja i širi krvne sudove. Kada je spoljna temperatura niska, dolazi do sužavanja perifernih krvnih sudova, što rezultira povećanim krvnim pritiskom. Ovo nije iznenađujuće, ali jeste kod mladih ljudi, čiji bi krvni sudovi trebalo da budu zdravi i brzo se prilagode.

– Naš organizam ima kapacitet za prilagođavanje, ali mu treba vreme, a osobama koje imaju problem sa krvnim sudovima je potrebno sedam do 10 dana za prilagođavanje, a oscilacije idu brzo. Ono što hronični bolesnici mogu da urade je da ne doprinose nekom aktivnošću da se nešto desi. Ako se ponašate umereno, normalno, pijete lekove, vodite računa šta jedete i imate neku umerenu fizičku aktivnost – u smislu brzog hoda, onda vam se najverovatnije neće ništa desiti – poručuje doktorka.

Ona ocenjuje da će neki ljudi imati tegobe poput umora, iscrpljenosti i tipičnih simptoma meteoropatije, što je sastavni deo normalne adaptacije na promene vremena. Međutim, ukoliko ove tegobe izostanu potpuno, trebali bismo se zapitati što je uzrok tome.

Dr Stefanović dodaje kako je adaptacija organizma koristan proces te napominje važnost slušanja signala koje nam šalje srce i prepoznavanja trenutka kada treba usporiti.

Upozorava da, ako osetimo glavobolju koja nije uobičajena za nas, prvo trebamo izmeriti krvni pritisak kako bismo proverili da li je visok ili nizak.

– Ako je to praćeno vrtoglavicom ili osećajem da ćete izgubiti svest, bolom u grudima koji se širi na levu ruku, iznenadnim umorom, ali ne onim "umoran sam ali sve radim", već umor zbog kojeg ne možete da započnete uobičajne radnje to su simptomi koji ukazuju da treba da zovete Hitnu pomoć – zaključuje doktorka.