Doktorka ukazala na glavne uzroke velikog stepena smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti

U periodu od 1990. do 2019. godine mortalitet nije smanjen, a Srbija spada među zemlje čiji stanovnici imaju visok nivo LDL ili lošeg holesterola.

Na 1.000 stanovnika u Srbiji čak njih 300 umre od kardiovaskularnih bolesti, a ova tema uopšte nije u fokusu javnosti.

Zbog potrebe da se dopre do što većeg broja populacije, Udruženje građana za borbu protiv srčanog udara "Moja druga šansa" je organizovalo predavanje u Vrnjačkoj Banji.

U svetu na svakih 60 sekundi umru 34 osobe od infarkta ili moždanog udara. Na prvom mestu kao okidač se nalazi visok krvni pritisak, zatim ishrana, a na visokom trećem mestu je loš holesterol.

Prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, iznela je veoma zabrinjavajuće podatke o tome koliko su kardiovaskularne bolesti rasprostranjene među stanovnicima u Srbiji.

– U Srbiji na 1.000 stanovnika njih 300 umre od kardiovaskularnih bolesti. Vodeći uzrok nastanka aterosklerotske kardiovaskularne bolesti, u koje se ubrajaju srčani i moždani udar je visok nivo LDL holesterola ili lošeg holesterola. Pacijenti sa povišenim holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome. Kod mnogih pacijenata se povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt miokarda – rekla je Lalić.

Muškarci su u većem riziku od žena, a ateroskleroza od 50 godine života doživljava ekspanziju. Zato bi prvi skrining test za visok holesterol muškarci trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti, ukoliko u porodici postoji istorija osoba koje su rano doživele srčani ili moždani udar.

– Ishrana je vrlo često veoma loša. Ne krećemo se dovoljno ili se uopšte ne krećemo. Našem organizmu je potrebno osam sati da se razgradi obrok pun masti. A čak 70 do 80 odsto dnevnih potreba za holesterolom se sintetiše u našoj jetri. Zato je potrebno holesterol meriti veoma često – objasnila je profesorka.

Međutim, određeni broj pacijenata, koji nije mali, može imati i određenu genetsku grešku koja dovodi do povišenog holesterola. To su osobe koje su izložene jako visokim vrednostima holesterola i ako to ne kontrolišu često doživljavaju infarkt miokarda u ranijem životnom dobu. Ukoliko mlađe osobe dobiju infarkt uvek treba posumnjati upravo na porodičnu hiperholesterolemiju.