Dr Boris Stojančić, ginekolog: Novosađanke mnogo češće dolaze na redovne preglede nego pre

Dr Boris Stojančić, ginekolog: Novosađanke mnogo češće dolaze na redovne preglede nego pre

Dok je radio u Domu zdravlja, kod njega se gotovo nije mogao naći slobodan termin, jer su ga žene preporučivale jedna drugoj. Pacijentkinje kažu da je tu reputaciju stekao stručnošću, preciznošću i strpljenjem. Otkada je u privatnoj praksi, ima mogućnost da svakoj pacijentkinji posveti više vremena, a posebno voli da radi ultrazvuk kod trudnica. Zato smo baš sa njim popričali na aktuelne teme i dileme iz oblasti reproduktivnog zdravlja.

Dr Boris Stojančić je rođeni Novosađanin. Nakon gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj", završio je Medicinski fakultet, a nakon toga i specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva. Njegovo prvo radno mesto bilo je u Domu zdravlja "Signal", a potom u Domu zdravlja u Temerinu. Ipak, najvećem broju naših sugrađanki poznat je kao jedan od najtraženijih ginekologa Doma zdravlja Novi Sad, gde je, u ambulanti na Bulevaru Mihajla Pupina radio od 2009. do 2017. godine. Za rad u privatnoj praksi se opredeljuje prelaskom u "Perinatal", gde se zadržava oko godinu dana, da bi posle toga otvorio sopstvenu ginekološku ordinaciju "Dr Stojančić", u Kosovskoj ulici.

Sa sagovornikom portala Moj Novi Sad popričali smo o najaktuelnijom temama iz oblasti ginekologije: HPV vakcini, trudnoći u doba korone, najčešćem karcinomu u svetu, značaju redovnih pregleda... Saznajemo i koje polno prenosive bolesti su gotovo iščezle, a koje dominiraju, koja kontraceptivna sredstva su najpopularnija i koje su mane pilule "za dan posle".


Otkuda izbor baš tog poziva i da li ste se ikad pokajali zbog toga?

– To je ispalo sasvim slučajno. Dok sam bio na studijama, ginekologija mi nije bila ni na kraj pameti. Kad sam se vratio iz vojske, imao sam priliku da se preko tržišta rada zaposlim u Betaniji i kad sam se već našao tu, konkurisao sam u Ministarstvu za volontersku specijalizaciju i tako je sve počelo. Već posle mesec dana boravka tamo, pronašao sam se u tome i nisam se nikad pokajao. I kad su u pitanju najteži slučajevi, gledam da pomognem koliko mogu.

U poslednje vreme mnogo se govori o HPV vakcinama namenjenim devojčicama. Šta nam možete reći o njima?

HPV vakcina sprečava infekciju humanim papiloma virusima, od kojih neki imanju onkogeni potencijal, tako da mogu da izazovu karcinome, kako grlića materice, tako i nekih drugih organa. Ovu vakcinu je Svetska zdravstvena organizacija stavila na listu obaveznih medicinskih sredstava zbog njene efikasnosti u sprečavanju te infekcije i, samim tim, nastajanja malignih bolesti. Prva vakcina je registrovana još 2006. godine (Gardasil). To je bila četvorovalentna vakcina, sadržala je serotipove 6, 11, 16 i 18, od kojih su 16 i 18 najvećeg onkogenog potencijala, dok su 6 i 11 odgovorni za nastajanje kondiloma, odnosno polnih bradavica. Posle toga je registrovana i Cervarix, dvovalentna vakcina koja pokriva serotipove 16 i 18, da bi 2014. bila napravljena i Gardasil 9, koja pokriva devet serotipova. Kod nas još nije registrovana, dok prve dve jesu, te ne spada u kalendar obaveznih vakcinacija. Dakle, može da se kupi i daje, ali nije obavezna. Namenjena je devojčicama, koje bi trebalo da je prime pre stupanja u seksualne odnose, jer je najveća incidenca zaražavanja HPV virusom pri prvim odnosima. Dakle, idealno bi bilo da se vakcinišu devojčice od 9 do 13 godina. Mogu da se vakcinišu i žene do 26. godine, s tim što ima razlike u vakcinaciji: kod devojčica se obično daju dve doze (nulta doza i nakon šest meseci), a kod žena tri doze (nulta, posle dva meseca i posle šest meseci). Pored žena, mogu da se vakcinišu i muškarci, odnosno dečaci i tad se postiže dvostruki efekat: korisno im je zbog kondiloma i kao prevencija karcinoma penisa (koji je dosta redak), ali i kao zaštita njihovih partnerki od eventualne infekcije. Preporuka je da se muškarci vakcinišu do 21. godine, a poželjno je i ranije. Kod nas je to krenulo od skoro, pa je, kao i za svako medicinsko sredstvo, potrebno malo vremena da zaživi, kako bi se rutinski preporučivalo.

I kad su u pitanju najteži slučajevi, gledam da pomognem koliko mogu


Kada je vreme za prvi ginekološki pregled?

– Trebalo bi da bude posle prvog seksualnog odnosa. Što se tiče prvog Papa brisa, preporučuje se da on bude uzet od godinu do tri godine nakon prvog odnosa.

Trudnoća u vreme korone – šta se promenilo u odnosu na održavanje trudnoće pre epidemije?

– U početku, kada je virus bio nov, bilo je dosta uplašenih žena. Sada se većina njih navikla i saživela sa tim, pa ja ne uočavam neku veliku razliku u ponašanju trudnica. Nisu zabeleženi povećani rizici, u smislu da će trudnica zaražena od korone imati težu kliničku sliku i lošiji ishod nego žene koje nisu trudne, kao što je to bio slučaj sa svinjskim gripom, niti je zabeležen uticaj na plod. U ovih godinu dana imao sam vrlo mali broj pacijentkinja zaraženih koronom i kod svih je sve prošlo u najboljem redu.


Na šta se najčešće žale pacijentkinje, koji su najčešći problemi i bolesti zbog kojih dolaze kod Vas i ko je najredovniji što se pregleda tiče?

– Ukoliko izuzmemo redovne godišnje preglede i preglede trudnica, najčešći razlozi dolaska su neuredna mesečna krvarenja (izostanci ciklusa, dobijanje između dve menstruacije), bolovi u donjem delu stomaka i promene na koži spoljašnjih genitalnih organa. Naravno, trudnice su najredovnije, ali jako velik broj pacijentkinja i kad prođe trudnoća, dolazi na redovne preglede jednom godišnje.

Zbog čega je i koliko bitan redovan godišnji pregled kod ginekologa?

– Poznata je izreka "Bolje sprečiti, nego lečiti". Redovnim ginekološkim pregledima jednom godišnje, uz uzimanje Papa brisa, vaginalnog sekreta, ultrazvuk i kolposkopski pregled, može da se dijagnostikuje najveći broj promena i da se na vreme otkrije problem, a što se ranije otkrije, to je i lečenje brže i efikasnije, a ishod povoljniji.

Ne treba zaboraviti ni redovan pregled dojki?

– Nažalost, karcinom dojki je najčešći karcinom u svetu, skoro je pretekao i karcinom pluća, koji je dugi niz godina bio vodeći, a ujedno je i najčešći karcinom kod žena, gde obuhvata čak 25 posto svih karcinoma koji se javljaju kod njih. Zato je pregled dojki od izuzetno velike važnosti, naročito što nam omogućava da bilo kakvu promenu uočimo na vreme, dok je još u početnoj fazi ravoja. Samopregled dojki je dobar, ali je nedovoljan. Najbolje je raditi ultrazvučni pregled dojki i mamografiju, što zavisi od životne dobi i tipa tkiva dojki. Ukoliko u porodici postoji pozitivna porodična anamneza u pravcu karcinoma dojke, trbalo bi već od dvadesete godine da se krene sa ultrazvučnim pregledima jednom godišnje, a ako nema genetskih predispozicija, dovoljno je da se krene od tridesete godine. U četrdesetoj godini bi bilo idealno da se uradi mamografija, a posle toga se ovi pregledi obavljaju naizmenično, u zavisnosti od toga kako kaže radiolog koji ih obavlja.

Samopregled dojki je dobar, ali je nedovoljan – najbolje je raditi ultrazvučni pregled i mamografiju


Kada se treba neizostavno javiti ginekologu, odnosno koje promene ne bismo smeli zanemariti? Možete li nam navesti i neki konkretan primer gde je pravovremeno javljanje ginekologu spasilo ženi život?

– Mora se obratiti pažnja na svako neuredno krvarenje koje nije redovno menstrualno, naročito ako se javi krvarenje posle odnosa ili jaki bolovi u donjem delu stomaka. Skoro smo imali primer gde se promena izuzetno brzo razvila, kod četrdesetogodišnje pacijentkinje je prošle godine PAPPA bio skroz uredan. Žena je došla na kontrolu posle sedam meseci, nakon što je imala krvarenje posle odnosa u dva navrata. Promena je već postojala, Papa više nije bio dobar. Urađena je biopsija i stigao je nalaz karcinoma, i to skroz netipičnog za grlić. Pacijentkinja je operisana, patohistološki nalaz je pokazao da nigde dalje nije otišao i ona je izlečena. Da je zanemarila promene i nije došla istog momenta kad ih je primetila, ko zna šta bi bilo.



Šta se u ginekologiji promenilo u odnosu na pre, recimo, 20 godina?

– Promenilo se puno toga. Najpre, otkrivene su neke nove stvari. Kad sam bio na specijalizaciji i počeo da radim, sindrom policističnih jajnika se lečio hormonskom kontracepcijom, gde smo u principu lečili samo simptom neurednih ciklusa, a ne uzrok. U međuvremenu je otkriveno da je glavni uzročnik insulinska rezistencija i sad imamo mogućnost da lečimo sam uzrok problema. Drastično su se promenile stvari i što se tiče trudnoće, počevši od mogućnosti dijagnostike. Ultrazvučni aparati su sve bolji i bolji. Pored invazivnih načina dijagnostike hromozomskih bolesti, dobili smo i neinvazivne, iz krvi, te neke stvari možemo mnogo bolje otkriti i videti nego nekad. Novosađanke sada mnogo češće dolaze na redovne kontrole nego što su to ranije činile.


Koliko su polno prenosive bolesti još prisutne, koje vrste i zbog čega?

– Najdominantnija od svih polno prenosivih bolesti, po nalazima koje dobijamo, je ureaplazma. Hlamidija, koja je dominirala kad sam ja počeo da radim, skoro i da nema, kao da je odjedanput nestala. Bolesti koje su bile aktuelne pre 30, 40 godina, kao što su gonoreja ili sifilis, gotovo su iščezle. S obzirom na to da nema podataka o tome da veći broj parova koristi kontracepciju, verujem da je to zato što, kao nacija, pijemo velike količine antibiotika.

Hlamidije, koja je dominirala kad sam ja počeo da radim, skoro i da nema, kao da je odjedanput nestala


Koje kontraceptivno sredstvo biste preporučili?

– Danas ima veliki broj kontraceptivnih sredstava, ali tri su najzastupljenija i najbolja. To su prezervativ, koji pored toga što ima kontraceptivni efekat, štiti i od polno prenosivih bolesti, hormonska kontracepcija i intrauterina – mehanička spirala. Efikasnost druge dve vrste je skoro identična. Naravno, može i tu da dođe do trudnoće, s tim što je u hormonskoj kontracepciji to najčešće povezano sa nekom greškom prilikom uzimanja iste. Spirala, recimo, ne štiti od vanmaterične trudnoće, od koje hormonska štiti, a spirala može i da se pomeri, doduše retko. Imamo i hormonsku spiralu koja ima dodatno progesteron na sebi, što je dodatni kontraceptivni učinak. Komplikacije u vezi sa spiralom se u 99 posto slučajeva dešavaju iz razloga što ih žene drže jako dugo, mnogo duže od predviđenog roka. Izbor kontraceptivnog sredstva se preporučuje u zavisnosti od godina, zdravstvenog stanja i želja, a našoj ordinaciji petkom od 12 do 14 časova imamo besplatno savetovanje o kontracepciji, pa može da se najavi i dođe ko god želi.


Pilula za "dan posle" je dosta zastupljena i polularna. Kakvo je iskustvo sa njom?

– To je tzv. urgentna kontracepcija, koja se dosta koristi, ali moje iskustvo govori da je poprilično neefikasna. Lično sam se nagledao trudnoća koje su nastale posle uzimanja ove tablete. Zato se ne treba osloniti na nju. Bolje je koristiti neku konstantnu kontracepciju, nego ovako nešto, a ima žena koje je koriste i po pet, šest puta godišnje, što nikako ne bi smelo.


Pamtite li možda neke anegdote iz ordinacije koje biste podelili sa čitaocima?

– Sećam se kad me je sestra pozvala da dođem u prostoriju kod nje i kada sam otišao, video sam da tamo stoji muškarac. Žalio se na bolove u donjem delu stomaka. Kad sam ga upitao zašto je došao ovde, rekao je da ga je žena poslala, jer ona kad ima bolove ode kod ginekologa, pa je došao da proveri da li ima upalu jajnika. Naravno, uputili smo ga na opštu praksu. Drugom prilikom, kad smo dijagnostikovali trudnoću jednoj pacijentkinji, njen suprug je imao vrlo burnu, emotivnu reakciju. To je bio jedini put da sam video muškarca koji toliko plače od sreće.

Vaša poruka ženama?

– Dame, volite sebe i vodite računa o sebi, jer zdravlje nema cenu. Kako bi naš čovek rekao, zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu.


Razgovarala: Svetlana Bogićević
Fotografije: Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
30
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Petar

    pre 53 dana i 1 sat

    Boris car.

    Oceni komentar:
    0
    17
  • sava dimić

    pre 53 dana i 20 minuta

    Sve pohvale za doktora Borisa.

    Oceni komentar:
    1
    18
  • Ljilja

    pre 32 dana i 19 sati

    Boki, najbolji si!!!

    Oceni komentar:
    0
    3