Dr Goran Stojanović: Elektrode za merenje EKG-a u majicama sportista

U susret manifestaciji "Evropska noć istraživača 2019", koja će se u našem gradu održati 27. septembra, svakog četvrtka do tada objavljujemo razgovore s našim vrednim naučnicima o temama i problemima od značaja za širu javnost.

– Mi verujemo da nauka treba da postoji da obezbedi benefite građanima i da ima pozitivan uticaj na čovečanstvo u celini. A mi svakodnevno radimo ka tom cilju, jer nas vodi ljubav ka novim otkrićima, ka poslu koji radimo i konstanta želja da se bude bolji i uspešnij –  kaže dr Stojanović, redovni profesor na Katedri za elektroniku Fakulteta tehničkih nauka i član istraživačkog tima za nano i fleksibilnu elektroniku.

Zahvaljujući činjenici da se sve više i više oslanjamo na tehnološka dostignuća, kompleksnost sveta u kojem živimo dramatično je veća u poslednjih nekoliko decenija, a samim tim i složenost izazova i problema sa kojima se susrećemo. Na koji način prilazite rešavanju ovakvih problema u svojim istraživanjima?

– Brzina i dinamika promena oko nas je uočljiva i za ljude koji se ne bave naukom, ali koji koriste naučna i tehnološka dostignuća koja su sveprisutna. Za naučnike je obaveza da prate savremene tokove razvoja nauke i istraživanja, pa se to dešava i u okviru svakodnevnih istraživačkih aktivnosti unutar mog tima sa Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu. Naš pristup se sastoji iz sledećih koraka, koji su već uhodani u okviru našeg tima: (1) razmena ideja i definisanje optimalnog puta razvoja, (2) dizajn odnosno projektovanje komponente koju ćemo razvijati, na primer mikrofluidne komponente, ili senzora za merenje pH vrednosti betona ili senzora za detekciju koncentracije kadmijuma u zemlji, (3) pravljenje odnosno fabrikacija tih komponenti, (4) testiranje napravljenih komponenti i urađaja. Poslednja dva koraka zahtevaju sofisticiranu opremu, jer se bavimo razvojem praktičnih uređaja od koga ljudi mogu imati koristi i benefite u svakodnevnom životu. Zahvaljujući projektima koje smo imali u prethodnom periodu uspeli smo da iz evropskih fondova finansiramo nabavku savremene opreme koju koristimo u istraživanjima i u edukaciji studenta. Ako svi gore navedeni koraci budu uspešni i performanse komponenti budu zadovoljavajuće mi pristupamo ili pisanju naučnih radova za vodeće svetske časopise ili patentiramo neke od naših otkrića, čime stičemo međunarodnu valorizaciju i potvrdu kvalitete našeg rada. Kao grupa prosečno publikujemo od 8 do 12 radova godišnje u vrhunskim međunarodnim časopisima.

Kao grupa, prosečno publikujemo od osam do 12 radova godišnje u vrhunskim međunarodnim časopisima

Spomenuli ste da je zahvaljujući korišćenju mikrofluidnih uređaja koje ste razvili došlo do unapređenja u lečenju veoma teških bolesti kod dece, poput leukemije. Možete li nam reći nešto više o tome?

– Da, ova istraživanja se sprovode u okviru Horizon2020 projekta sa akronimom MEDLEM koji je posvećen razvoju mikrofluidnih uređaja za optimalnu isporuku leka metotreksata (citostatika) obolelim od leukemije, kroz personalizovani pristup. Do sada smo razvili mikrofluidne čipove u različitim tehnologijama, kao i kombinacijom više tehnologija. Samo u ovoj godini publikovali smo šest radova u međunarodnim časopisima opisujući naše inovativne komponente u ovoj oblasti. Deo projektnog tima sa Medicinskog fakulteta trenutno radi na ispitivanju funkcionalnosti prototipa mikrofluidnog uređaja kao sredstva za primenu metotreksata u obliku infuzije kod eksperimentalnih životinja. Pri tome se prate koncentracije metotreksata u krvi u cilju praćenja njegove farmakokinetike. Kao glavni rezultat očekujemo modifikovanu farmakokinetiku metotrekstata u odnosu na standardne načine primene u vidu infuzije bez mikrofluidnog uređaja i personalizacije terapije.

Osim ovog, na kojim još projektima radite?

– Ovo je odlična prilika da se i šira javnost obavesti odnosno upozna da smo zahvaljujući vrednom radu i upornosti, naravno i inovativnom i kreativnom pristupu, uspeli da dobijemo dva nova međunarodna projekta iz programa Horizon 2020. Prvi projekat ima naslov "ERA Chair for emerging technologies and innovative research in Stretchable and Textile Electronics" i akronim STRENTEX. Ideja ovog projekta je da Fakultet tehničkih nauka postane vodeća institucija u ovom delu Evrope u oblasti rastegljive i tekstilne elektronike za primene u biomedicini. Drugi projekat ima naziv "Innovative bio-inspired sensors and microfluidic devices for saliva-based theranostics of oral and systemic diseases", sa akronimom SALSETH i bavi se razvojem senzora za detektovanje važnih parametara i biomarkera u usnoj duplji, kao i razvojem uređaja za neinvazivnu terapiju. Institucija koordinator ovog projekta je Univerzitet u Novom Sadu a konzorcijum čine još sedam partnera iz celog sveta, traje četiri godine i ukupni budžet projekta je 0.8 miliona EUR.

Na koji način očekujete da će vaš projekat u narednih pet do 10 godina promeniti život običnog čoveka?

– U okrivu gore navedenog projekta STRENTEX planirano je da se u narednih pet godina razviju elektrode za merenje EKG-a koje će biti direktno izvezene u majice sportista na primer, bez potrebe da se spolja povezuju elektrode za EKG uređaj. Takođe, planirano je da se u nosiljkama za bebe ugrade u sam tekstil senzori za merenja vlage, temperature i broja otkucaja srca bebe, kako bi beba konstantno bila u adekvatnim uslovima, a roditelji i medicinski radnici na vreme bili upozoreni u slučaju bilo kakvih neželjenih okolnosti. Planiran je i razvoj pametnih zavoja sa mikrofluidnim rezervoarima za isporuku leka direktno na hronične rane.

Vodi nas ljubav ka novim otkrićima, ka poslu koji radimo i konstanta želja da se bude bolji i uspešniji

– U okviru projekta SALSETH u narednom periodu biće razvijeni mikrofluidni uređaji integrisani u fiksne proteze za zube ili u zubne štitnike koji će u određenim vremenskim intervalima isporučivati antiseptik ili esencijalna ulja na biljnoj osnovi i time održavati higijenu u usnoj duplji i očuvati ukupno zdravlje čoveka. Sa kolegama sa Katedre za stomatologiju, Medicinskog fakulteta nas očekuju uzbudljiva otkrića u narednom periodu u ovoj oblasti. Sve u svemu, mi verujemo da nauka treba da postoji da obezbedi benefite građanima i da ima pozitivan uticaj na čovečanstvo u celini. A mi svakodnevno radimo ka tom cilju, jer nas vodi ljubav ka novim otkrićima, ka poslu koji radimo i konstanta želja da se bude bolji i uspešniji.