Dr Srđan Lukić o pandemiji: U slovenačkim medijima nema mesta za lakrdijaše i profitere od tuđe nesreće

Dr Srđan Lukić o pandemiji: U slovenačkim medijima nema mesta za lakrdijaše i profitere od tuđe nesreće

Doktor Srđan Lukić je specijalista interne medicine i supspecijalista pulmologije. Javnosti Srbije poznat je sa društvenih mreža kao oštar kritičar negatora pandemije i protivnika vakcinacije. Zbog toga je na internetu često na meti istih.

Rođen je u Beogradu, jedno vreme je živeo u Kragujevcu, pa ponovo u prestonici. Od pre dve godine živi i radi u Sloveniji, na obali Jadranskog mora.

U intervjuu za portal Mojnovisad.com govori o tome kako se ova bivša jugoslovenska republika snašla tokom pandemije, zašto su zdravstveni radnici u Sloveniji mnogo manje opterećeni nego u Srbiji i kakva su mu iskustva u radu sa kovid pacijentima.

Možete li da opišete tok pandemije u Sloveniji i kakva je sada situacija?

Trenutno je četvrti talas pandemije u Sloveniji, prvi je prošao veoma blago, kada su epidemiološke mere bile najčvršće, posle je sa opuštanjem došlo i do mnogo većeg broja inficiranih. Drugi talas je bio najgori i najduži, dok smo čekali da dođe vakcina. Treći je nakon toga bio malo blaži, jer je već počela vakcinacija, a sadašnji, četvrti, je po brojevima negde na pola drugog. Za peti ćemo videti, ako se bude vakcinisalo više od 80-90 odsto građana Slovenije, možda ga i ne bude.

Nakon godinu i po dana borbe, kao pulmolog, šta nam možete reći o ovom virusu?

Virus u najvećem broju slučajeva kod ljudi i ne dođe do pluća, ali kad dođe onda napravi haos. Nažalost unapred ne možemo da znamo da li će kod nekoga biti blaga, ili teška klinička slika, a i da znamo, ne možemo gotovo ništa da uradimo da je sprečimo kada je pacijent već inficiran. Nakon akutne faze bolest može da ostavi opštu slabost i do nekoliko meseci, ali kod manjeg broja ljudi ostavi i trajne strukturne promene na plućima, srcu, krvnim sudovima, nervnom sistemu... I to onda ostaje za ceo život.


Kako je tekao proces vakcinacije u Sloveniji i koliko je građana do sada imunizovano? Kao lekar koji radi sa kovid pacijentima da li primećujete neko poboljšanje zahvaljujući vakcinaciji?

Proces teče veoma sporo, ljudi su ovde vakcinisani u malo većem procentu nego u državama istočno od Slovenije, ali u osetno manjem procentu nego što je to slučaj u zemljama zapadno od nas. Poboljšanje se vidi u manjem ukupnom broju zaraženih i pored toga što su epidemiološke mere sada veoma blage u poređenju sa prethodnim talasima. Vakcinisani takođe dolaze sa pozitivnim PCR nalazima, nažalost nijedna vakcina nije 100 odsto uspešna, ali su njihove kliničke slike uglavnom blage do srednje teške. Veoma retko vakcinisani razviju tešku kliničku sliku.

Da li su pored vakcina i maske važne?

Maske su posle vakcina odmah na drugom mestu, naravno tamo gde je smisleno nositi ih. Ako krenete da trčite u prirodi naravno da vam nije potrebna, takođe pri šetnji kroz grad gde nije velika gužva isto tako nije neophodna. Ali u zatvorenom prostoru je esencijalna, osim naravno ako se sami ne vozite u svojim kolima. Tokom prvog i drugog talasa, dok nije stigla vakcina, mi koji smo radili sa kovid pacijentima u direktnom kontaktu, a nismo se zarazili, to možemo da zahvalimo na prvom mestu maskama.

Da li Vi kao pulmolog radite samo sa COVID pacijentima u bolnici?

Ove nedelje sam baš na kovid odeljenju, gde radimo po turnusima – posle nedelju dana vraćamo se na svoja matična odeljenja do sledećeg turnusa. To bude za mesec i po do dva. Kovid pacijente lečimo timski, tako da je kroz naše odeljenje prošlo par stotina pacijenata.

Da li se u Sloveniji poštuju protivepidemijske mere?

One minimalne da. Svi nose masku unutar zatvorenih prostora i tu zaista nema izuzetaka. Od nedavno se proveravaju i PCT uslovi (preboleo, cepljen, testiran) za ulazak u zatvorene javne prostore, i to važi za sve osim za prodavnice prehrambene robe. Osim toga druge mere se ne poštuju, jer ih – nema.

Bili su nedavno protesti u Sloveniji zbog mera. Kakva je sada situacija po tom pitanju i da li ti protesti imaju podršku šire javnosti?

To zaista teško mogu da ocenim, jer ne živim u Ljubljani gde su bili protesti, već u Kopru. U mom krugu u kojem živim, radim i u kojem se krećem to nema nikakvu podršku, ali je očigledno da postoji deo građana Slovenije koji podržava te proteste. Rekao bih da je to daleko od većine. Koliko sam primetio nijedna od zvaničnih institucija to ne podržava, uključujući i političke partije.


Poreklom ste iz Srbije, ali živite i radite u Sloveniji. Kada uporedite ove dve države, ova dva društva u eri pandemije, šta primećujete, kako se ko snašao?

Svako se snašao onako kako mu je sistem uređen. U Sloveniji sve funkcioniše sporo, ali funkcioniše. Zato je kod nabavke vakcina krenulo „traljavo“ dok je Srbija zahvaljujući tome što je tamo dovoljan (i neophodan) „jedan čovek“ za sve, dobila vakcine koliko odmah i u velikoj količini. No, danas Slovenija ima veći procenat vakcinisanih od Srbije. Što se tiče posledica pandemije to je teško porediti zato što Slovenija ima fantastičnu javno dostupnu bazu podataka i statistiku, dok su u Srbiji ti podaci, kada i postoje, veoma diskutabilni. Ono što je definitivno je da su zdravstveni radnici u Sloveniji mnogo manje opterećeni zbog kovida nego u Srbiji, opet zbog postojanja i funkcionisanja tog sistema.

Da li slovenački mediji daju prostora antivakserima, salonskim lekarima i nadrilekarima koji iznose teorije zavere?

Ne. U slovenačkim medijima nema mesta za lakrdijaše, prodavce magle i profitere od tuđe nesreće.

Da li ste u bolnici sreli pacijente koji pandemiju nisu shvatili ozbiljno, i kako su reagovali kada su dospeli u bolnicu?

Otkad je stigla vakcina svi oni koji se nisu vakcinisali su ti koji pandemiju nisu shvatili ozbiljno. U bolnici su svi veoma kooperativni čak i kada nisu uplašeni. A mnogi jesu uplašeni. Da li shvataju da su pogrešili ili ne, time se ne bavimo jer to je na kraju njihova lična stvar kada su već doveli sebe u tu poziciju. Naravno, ako su u tom procesu i nekog drugog zarazili, onda je njihova odgovornost veća shodno tome.

Neki će se pre razboleti i popiti ivermektin, nego da se vakcinišu. Da li Vas to obeshrabruje?

Mene ne, ali njih bi trebalo. I sigurno će većinu njih obeshrabriti u jednom momentu kada shvate da su pogrešili, ako prežive do tada.

Čini se da se dovoljno zna o postupanju tokom pandemije. Sada je pitanje da li u eri interneta ljudi treba da veruju profesionalnim medicinskim stručnjacima i medijima, ili lažnim vestima i salonskim lekarima koji ne rade sa kovid pacijentima. Da li to deluje kao izgubljena bitka?

Nikako. Biće nam potrebno malo više vremena, ali će na kraju sve doći na svoje i tih izgubljenih slučajeva će biti ne više od 2-3 odsto. Samo je pitanje cene koju ćemo kao društvo platiti dok ne dođemo do toga.

Oceni vest:
21
4

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan