Izvor: mojnovisad.com / Fotografija: Promo (Milica Zlatković, Leopold Poljaković-Pajnik)

Dr Srđan Stojnić: Za "Amazon Evrope" nove metode gajenja šuma

U susret manifestaciji "Evropska noć istraživača 2019", koja će se u našem gradu održati 27. septembra, u narednih mesec i po dana ćemo razgovarati s našim vrednim naučnicima o temama i problemima od značaja za širu javnost.

"Napraviće se međunarodna banka gena, gde će biti sačuvan materijal nekoliko stotina najboljih genotipova glavnih vrsta drveća iz celog rezervata biosfere 'Mura-Drava-Dunav'. Putem metoda molekularne genetike, odredićemo nivo genetičkog diverziteta glavnih vrsta drveća, što će nam omogućiti kreiranje mera za njihovo očuvanje. Biće uspostavljena baza šumskog reproduktivnog materijala, kako bi se uvek imala informacija gde može da se nabavi sadni materijal visokog kvaliteta za potrebe pošumljavanja" – ističe za naš portal dr Srđan Stojnić, naučni saradnik na Institutu za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu Novi Sad i član istraživačkog tima za biotehničke nauke – šumarstvo.

Zahvaljujući činjenici da se sve više i više oslanjamo na tehnološka dostignuća, kompleksnost sveta u kojem živimo dramatično je veća u poslednjih nekoliko decenija, a samim tim i složenost izazova i problema sa kojima se susrećemo. Na koji način prilazite rešavanju ovakvih problema u svojim istraživanjima?

– Nova tehnološka dostignuća nam pored brojnih izazova, donose takođe i nove mogućnosti kada su istraživanja u pitanju. Izazovi se ogledaju, pre svega, u potrebi za neprekidnim učenjem kako bismo bili u korak sa novim tehnologijama. Primera radi, svake godine se na tržištu pojavljuje nova i sofisticaranija oprema koja se koristi u naučne svrhe, i za koju je potrebno proći obuku, kako bi svi njeni potencijali bili u potpunosti iskorišćeni. Isto se može reći i za razvoj novih metoda i softvera koji se koriste u istraživanjima. Bitno je reći i da ubrzani tehnološki razvoj zahteva i izdvajanje značajnih finansijskih sredstava za nabavku nove opreme i softvera, pogotovo ako želite da budete konkurentni naučnim institucijama iz razvijenih evropskih zemalja. Na drugoj strani, razvojem novih tehnologija u mogućnosti smo da radimo istraživanja koja nam ranije nisu bila dostupna. Ovde bih kao primer pomenuo daljinsku detekciju uz upotrebu satelitskih snimaka i bespilotnih letelica, koji danas polako postaju standardan deo istraživanja u svakoj naučnoj ustanovi. Takođe, pojedine laboratorijske analize, koje su se do pre deset godina sprovodile samo u pojedinim evropskim naučnim centrima, danas su široko dostupne naučnicima u svim zemljama.

Razvojem novih tehnologija u mogućnosti smo da radimo istraživanja koja nam ranije nisu bila dostupna

– Nova tehnološka dostignuća donose još jedan izazov, koji nije neposredno vezan samo za korišćenje novih tehnologija. Danas je, više nego ikada, potreban multidisciplinaran pristup u rešavanju izazova sa kojima se susrećemo u istraživanjima. Potreba za multidisciplinarnošću je prepoznata u Institutu za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu pre gotovo dve decenije, tako da danas istraživački tim Instituta čine stručnjaci kako iz oblasti šumarstva, tako i poljoprivrede, biologije, ekologije, biohemije, itd. Isto možemo reći i za sam projekat REFOCuS, na kojem udruženim snagama rade istraživači iz različitih naučnih oblasti.

Šta je osnovni cilj projekta REFOCuS?

– Da bi smo bolje razumeli cilj projekta, kao i njegovu važnost ne samo za šumarstvo, nego i za očuvanje životne sredine uopšte, voleo bih na kratko da se osvrnemo na samu pozadinu projekta. Realizacija projekta REFOCuS vezana je za UNESCO Rezervat biosfere "Mura-Drava-Dunav", koji predstavlja prvo zaštićeno područje u svetu koje deli i kojim zajednički upravlja pet država (Srbija, Hrvatska, Mađarska, Slovenija i Austrija). Prostirući se duž reka Mure, Drave i Dunava, na površini od preko 800.000 hektara, ovaj rezervat je dom za više hiljada vrsta ptica, biljaka i životinja, zbog čega ga često nazivaju i "Amazon Evrope". Nažalost, šume koje se nalaze unutar ovog rezervata mahom rastu u ekološki izmenjenim uslovima u odnosu na optimalne, te smo svedoci da postepeno dolazi do njihovog propadanja kao posledice povećane pojave štetočina i bolesti, ljudskih aktivnosti koje nisu uvek u skladu sa održivim razvojem, ali i nedostatka smernica o tome kako upravljati ovim šumama na način da se dugoročno obezbedi njihova primarna funkcija, a to je pružanje brojnih ekosistemskih usluga.

– Uzimajući u obzir prethodno navedeno, osnovni cilj projekta jeste da unapredi održivo upravljanje šumama Rezervata biosfere "Mura-Drava-Dunav", te pruži rešenja orjentisana ka očuvanju i unapređenju ekoloških i socio-ekonomskih funkcija šuma unutar rezervata. To činimo na način da predložimo nove metode gajenja šuma koje bi unapredile kako redovno gazdovanje, tako i zaštitu ovih šuma, odnosno da predložimo rešenja kojima bi se povećala dostupnost odgovarajućeg šumskog reproduktivnog materijala, koji bi se koristio u slučajevima kada izostane prirodna obnova. Ovde bih želeo da naglasim da pomenuta rešenja ne tražimo isključivo na način da se zadovolje interesi institucija koje se bave šumarstvom, nego, upravo obrnuto, za nas je podjednako važno i mišljenje predstavnika institucija koje se bave zaštitom prirode, privatnih šumovlasnika, nevladinih organizacija, građana, kao i svih drugih zainteresovanih strana koje su na bilo koji način povezane sa šumama unutar rezervata biosfere.

Nedostatak svesti za održivi razvoj dovodi do ugroženosti šumskih područja. Kako podstaći na očuvanje i unapređenje ekoloških i socio-ekonomskih funkcija šuma unutar rezervata?

– Šumarstvo u čitavoj Evropi se danas susreće sa brojnim izazovima, na koje nije moguće odgovoriti u kratkom vremenskom periodu. Svedoci smo da se klima menja, što ima uticaja na sve ekosisteme, pa tako i na šume. Primera radi, JP "Vojvodinašume", kao najveći korisnici šuma unutar Rezervat biosfere "Mura-Drava-Dunav" u Srbiji, upravljaju šumama na vrlo savestan i odgovoran način. Međutim, promene klime praćene pojavom invazivnih vrsta, padom nivoa podzemnih voda, visokim temperaturama koje pogoduju razvoju štetnih insekata i bolesti itd., nameću potrebu za izmenjenim pristupom u gazdovanju šumama. S obzirom da u šumama koje se nalazu unutar granica rezervata glavni cilj gazdovanja nije isključivo proizvodnja drveta za komercijalnu upotrebu, nego pružanje širokog spektra ekosistemskih usluga, očuvanje i unapređenje ekoloških i socio-ekonomskih funkcija šuma će se najbolje postići kroz zajednički dijalog između svih korisnika šuma i zainteresovanih strana.

Svedoci smo da se klima menja, što ima uticaja na sve ekosisteme, pa tako i na šume

– U tom smislu, u okviru projekta REFOCuS jedan od ciljeva jeste i da identifikujemo sve korisnike šuma unutar rezervata biosfere u svih pet zemalja, partnera na projektu, i da kroz razgovor sa svima vidimo koji su to primarni interesi svake od strana, kao i to oko kojih se pitanja najčešće javljaju konflikti. Jednom rečju, sva predložena rešenja moraju biti u interesu najvećeg broja korisnika šuma, jer samo u tom slučaju može doći do unapređenja opštekorisnih funkcija šuma.

Na koji način očekujete da će vaš projekat u narednih 5 do 10 godina unaprediti stanje u oblasti zaštite životne sredine?

– Očekivani rezultati projekta REFOCuS su brojni i koncipirani tako da osim uticaja na same šume, imaju i širi uticaj na celokupnu životnu sredinu. Ovde bih pomenuo samo neke od rezultata, kao što su uspostavljanje informacionog sistema, koji će se koristiti kao alat za identifikaciju štetočina i bolesti u šumama, a koji će osim stručnjacima iz oblasti šumarstva biti dostupan i građanima. U okviru projekta ćemo dati preporuke koje vrste drveća je potrebno saditi na određenim staništima kako bi se u potpunosti iskoristio njihov potencijal. Napraviće se međunarodna banka gena, gde će biti sačuvan materijal nekoliko stotina najboljih genotipova glavnih vrsta drveća iz celog rezervata biosfere. Putem metoda molekularne genetike, odredićemo nivo genetičkog diverziteta glavnih vrsta drveća, što će nam omogućiti kreiranje mera za njihovo očuvanje.

U međunarodnoj banci gena biće sačuvan materijal nekoliko stotina najboljih genotipova glavnih vrsta drveća iz celog rezervata biosfere "Mura-Drava-Dunav"

- Biće uspostavljena baza šumskog reproduktivnog materijala, kako bi se uvek imala informacija gde može da se nabavi sadni materijal visokog kvaliteta za potrebe pošumljavanja. Takođe, biće osnovane demonstracione površine gde će se vršiti edukacija svih zainteresovanih strana kako upravljati šumama u cilju povećanja vitalnosti istih, a time i unapređenja opštekorisnih funkcija u smislu vezivanja ugljenika, povećanja biodiverziteta, povoljnog uticaja na kvalitet voda, itd. Na kraju, biće izrađena holistička strategija za povećanje otpornosti šuma unutar Rezervata biosfere "Mura-Drava-Dunav", koja će biti rezultat zajedničkog rada kako partnera na projektu, tako i svih korisnika i zainteresovanih strana