Dušan Mihalek za Moj Novi Sad: U Izraelu poreska uprava plaća građane pogođene pandemijom

Novosađanin Dušan Mihalek preselio se sa porodicom za Izrael pre trideset godina. Danas živi u gradu Ber Ševa na jugu države. Ima četvoro dece i desetoro unučadi. Iako je našoj domaćoj, ali i svetskoj javnosti poznat kao muzikolog, u svetoj zemlji radi i kao turizmolog.

Izrael već tri godine prolazi kroz političku krizu jer niko na izborima ne može da osvoji većinu pa se stvaraju razne koalicije. Pandemija je još dolila ulje na vatru stvaranjem ekonomskih problema, ali jaka jevrejska država do sada odoleva izazovima i uspešno pruža sigurnost svojim građanima. Kakva je situacija zbog korona virusa u jednoj od najnaprednijih zemalja jugozapadne Azije, otkrivamo čitaocima portala Mojnovisad.com.

– Drugi talas je u Izraelu počeo negde krajem avgusta ili početkom septembra i trajao je sve do kraja novembra. Bio je gori od prvog jer smo imali dnevno od sedam do osam hiljada zaraženih. Srećom smrtnost nije bila velika jer su medicinske službe bile dobro pripremljene, ali su brojke iznenadile sve. Sa merama su popustili tek ovaj vikend i narod je odmah navalio u tržne centre – kaže Dušan.

Naš sagovornik tvrdi da je izraelsko društvo, iako složno kada su vanredna stanja, u osnovi veoma kompleksno.

– Imamo sekularno i religiozno jevrejsko stanovništvo. Sa ovim drugim delom su bili problemi jer oni se pridržavaju božjih zakona i za njih država ne postoji. Radi se o grupacijama od po nekoliko stotina hiljada ljudi, a ukupno ih je i do trećine stanovništva Izraela (2-3 miliona). Oni ne koriste mobilne telefone i ne znaju da virus postoji ili im rabin kaže da ne postoji, što dodatno stvara haos u njihovim glavama. Mole tri puta dnevno i minimum desetak muškaraca tada mora biti prisutno. Upravo kod njih su bila najveća žarišta i to su uspeli da suzbiju jer su verski lideri shvatili da su svi ugroženi. Sada su molitve na otvorenom i uz obaveznu distancu od dva metara između vernika – objašnjava Dušan.

Sa religioznim delom stanovništva su bili problemi, jer oni se pridržavaju božjih zakona i za njih država ne postoji

Kaže da je slično i kod Arapa, koji čine oko dvadeset odsto stanovništva.

– Svi ti segmenti jevrejskog društva su kao rogovi u vreći, ali kada je nacionalni problem onda se ujedine i onda se ponašaju kao jato riba. Ne treba zaboraviti da je Izrael navikao na vanredno stanje jer je od nastanka stalno u nekim ratovima i ovde su svi služili vojsku nekoliko godina. Država je pripremljena za ovakve situacije, a građani su obrazovani tako da bez problema prihvataju naložene mere. Imamo oko 9 miliona stanovnika, površina zemlje je manja od Vojvodine, a 60 odsto čini neplodna pustinja gde se ne može živeti. Zbog toga je ogromna koncentracija stanovništva na malom prostoru – kaže Mihalek.

^{(Foto: Darko Dozet)}

Dnevno se radilo i po 70 do 80 hiljada testova. Punktovi za testiranje su bili svuda, a građanima se mogao uzeti bris dok su sedeli u vozilu.

 – Nikad nismo imali totalno zatvarenje i zabranu izlaska starijima. Uvek možemo da se krećemo nekoliko kilometara oko kuće, da odemo u prodavnicu po hranu, ili da se bavimo individualnim sportovima. Naravno, upotreba maske, dezinfekcionih sredstava i držanje distance se podrazumeva. Nije moguće putovanje u druge gradove i zato nisam video unuke mesecima, već samo preko interneta – objašnjava sagovornik portala Mojnovisad.com.

Ovde sajamske i sportske hale nisu pretvarane u kovid centre, jer su bolnice imale dovoljno kapaciteta da prime obolele

Škole su bile zatvorene i tek sada se polako otvaraju niži razredi. Nastava se odvija onlajn i to predstavlja problem roditeljima koji nemaju kome ostaviti decu na čuvanje.

– Pozorišta, bioskopi, koncerti, ništa od toga se ne održava. Restorani, kafići i diskoteke su zatvoreni mesecima. Jedino kućna dostava hrane je moguća. Do sada je sve bilo efikasno jer je zdravstveni sistem veoma dobar. Ovde sajamske i sportske hale nisu pretvarane u kovid centre, jer su bolnice imale dovoljno kapaciteta da prime obolele. Ako neko oseti simptome zove hitnu pomoć i medicinar dođe na vašu adresu na motoru i uradi vam test. Lakše oboleli se leče kod kuće u izolaciji, a teži se primaju u bolnice. Broj zaraženih i preminulih mediji objavljuju svaki dan – kaže Mihalek.

^{(Foto: Darko Dozet)}

U prvom talasu kontraobaveštajna služba je kontrolisala mobilne telefone zaraženih da bi bili sigurni da nisu prekršili izolaciju.

– Onda su se borci za ljudska prava pobunili zbog toga. Pitali su zašto bi služba bezbednosti to radila prema svojim građanima pa je ta praksa prekinuta. Pošto je Izrael elektronski razvijen, koristile su se i telefonske aplikacije koje su obaveštavale ako je neko od zaraženih u vašoj blizini – priča Dušan.

Građanima je rečeno da će već u decembru vakcina biti dostupna i da će je biti dovoljno za sve

Međutim, uloga armije i službi bezbednosti je veoma značajna u borbi protiv nevidljivog neprijatelja. Još na početku pandemije izraelski mediji su izveštavali da su upravo obaveštajne službe obezbedile uvoz maski i rukavica kojih nije bilo dovoljno.

– Kod nas je i medicina napredna. Imamo dve institucije koje rade na izradi vakcine i sarađuju sa sličnim organizacijama u svetu i po potrebi daju finansijsku pomoć za stvaranje cepiva. Ruska vakcina je takođe ovde testirana i dobila je zeleno svetlo. Građanima je rečeno da će već u decembru vakcina biti dostupna i da će je biti dovoljno za sve. Ne treba zaboraviti da je ovo militaristička zemlja i da je disciplina velika – kaže Mihalek.

^{(Foto: Darko Dozet)}

Politička kriza u Izraelu traje već tri godine jer se stalno održavaju izbori i niko ne može da osvoji večinu i stvaraju se razne koalicije. Na ove probleme kao šlag na tortu došla je pandemija koja je stvorila i ekonomske probleme.

– Nezaposlenost je trenutno nešto preko dvadeset odsto, a pre skoro da je nije ni bilo. Najugroženiji su najsiromašniji delovi društva. Ja radim kao turizmolog, ali turizam od marta ne postoji. Tu se zapošljava jeftina radna snaga, Arapi i došljaci. Tu su male plate i država ima para da to nadoknadi jer Izrael zarađuje na vojnoj industriji i visokoj tehnologiji, a oni rade bolje nego pre krize. Prvi put u istoriji je centralna banka dala veoma povoljne kredite drugim državnim ustanovama kako bi pomogli stanovništvu da prebrode ovu krizu – objašnjava naš sagovornik.

Dušan je kao turizmolog, koji radi kao slobodni strelac, uvek plaćao redovno doprinose poreskoj službi i socijalnom osiguranju. Tokom pandemije ta ulaganja su mu se vratila.

– Trenutno sam na socijalnoj pomoći jer turizam ne radi. Svakog meseca imam uplatu od Nacionalnog socijalnog osiguranja i od Poreske uprave. Dobijam para maltene koliko sam i zarađivao – kaže Mihalek.

Tekst: Aleksandar Jovanović
Fotografije: Darko Dozet i privatna arhiva Dušana Mihaleka