Fiskalni savet: Kroz budžetsku rezervu za pet godina potrošeno najmanje 2,6 milijardi evra

Ceo jedan mini-budžet je ostavljen Vladi Srbije da se pokriva za hitne i netransparetne poslove...

Veliko korišćenje budžetske rezerve bila je uobičajena praksa u prethodnim godinama, a Nova Ekonomija redovno izveštava o ovoj potrošnji koja se dodeljuje za raznorazne namene: od finansiranja sportskih klubova, verskih i lokalnih organizacija, pomaći Mongoliji i Bileći…

Isplate su iz ovih rezervi bile za najrazličitije svrhe i namene, a Fiskalni savet u poslednjoj analizi navodi da je na preraspodelu javnih sredstava preko budžetske rezerve u periodu od 2018. do 2023. godine utrošeno 2,6 milijarde evra.

Analiza Fiskalnog saveta ukazuje na to da Vlada Srbije tekuću budžetsku rezervu sistematski koristi u velikom obimu, tj. blizu zakonskog maksimuma od četiri odsto budžetskih prihoda.

U najmanje dve godine (tokom 2020. i 2022. godine) postoje jasne indikacije da je premašeno i ovo zakonsko ograničenje, prema nalazima Saveta.

– To konkretno znači da je preko budžetske rezerve od 2018. do 2023. ukupno preusmereno najmanje 2,6 milijardi evra budžetskih sredstava koja nisu prošla standardne procedure planiranja i uključivanja u budžet. Stvarni iznos zapravo je i nešto veći od toga. Naime, sveobuhvatni podaci o upotrebi budžetske rezerve u 2023. još uvek nisu dostupni, biće u drugoj polovini 2024. godine, a potpuni podaci za 2019. nikad nisu objavljeni – navodi se u analizi koju prenosi Nova ekonomija.

U toku godine su dozvoljene neke korekcije budžeta bez učešča parlamenta i to se obavlja preko budžetske rezerve, a ona se popunjava novcem koji nije utrošen tokom godine na budžetom predviđene projekte.

Odatle Vlada Srbije posle presumerava novac na druge korisnike i projekte, za koje prvobitno nije bilo dovoljno izdvojeno.

– Zakonski dozvoljen maksimalan iznos sredstava koja se mogu preusmeriti preko budžetske reserve (bez odobrenja Skupštine) trenutno je četiri odsto prihoda republičkog budžeta, što u 2024. iznosi oko 700 miliona evra. Ukoliko se tokom godine pojavi potreba za značajnijim izmenama budžeta i promenama ekonomskih politika, Vlada je u obavezi da Narodnoj skupštini podnese na usvajanje rebalans budžeta – podseća Fiskalni savet.

Vođenje ekonomskih politika preko budžetske rezerve povećava rizik da će donete mere biti neefikasne, kaže Savet i navodi i neke primere.

Jedan su bile novčane mere za podsticaj rađanja koje su dovele do rasta fertiliteta maloletnih Romkinja u meri koja dovodi njihovo zdravlje u opasnost.

Čak i na prvi pogled jednostavan program izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, probio je prvobitne rokove, a Zakon koji ovaj program reguliše menjan je usled otkrivenih propusta čak četiri puta od svog prvobitnog usvajanja (po hitnoj proceduri) 2018. godine, a trenutno je i peta izmena u Skupštini. Oba projekta su finansirana iz budžetske rezerve.

Upotreba budžetske rezerve ne prikazuje se dovoljno transparentno pa poreski obveznici često ostaju uskraćeni za informaciju o nameni ovih sredstava, kaže Savet.

Specifičnost budžetske rezerve je i to što se ona u velikoj meri koristi za finansiranje poverljivih državnih rashoda – zbog čega je namena ovih sredstava nepoznata.

Postoje brojne dileme povezane s rasprostranjenom poverljivom upotrebom budžetske rezerve. Pre svega, može se postaviti jedno očigledno pitanje: da li je moguće da bezbednosne i druge osetljive potrebe Srbije zavise od toga da li će se u budžetu tokom godine osloboditi dovoljan prostor za njih, što budžetska rezerva u suštini predstavlja?

Džoker za poverljive poslove

Ali, i kada je poverljiva upotreba rezerve u pitanju, samo trećina ovih sredstava zaista odlazi na bezbednosni sektor Ministarstvu odbrane, MUP i BIA.

– Ostalih oko 65 odsto poverljivih rashoda iz budžetske rezerve, trošili su drugi korisnici, uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta. Podaci pokazuju da su jednaku veličinu rashoda po poverljivim rešenjima realizovali Ministarstvo odbrane i Ministarstvo finansija, a ubedljivo najveći broj pojedinačnih poverljivih rešenja (u manjem iznosu) odnosio se na Generalni sekretarijat Vlade – dodaje Savet.

Čak i rešenja koja nemaju oznaku poverljivosti često nisu dovoljno transparentna, a u obrazloženju upotrebe budžetske rezerve neretko se pojavljuju samo generičke rečenice "za finansiranje redovnog rada, ili za podršku radu određenog korisnika".

Međunarodna praksa potvrđuje da u Srbiji postoje najmanje tri problema s upotrebom budžetske rezerve.

O čemu se radi, pročitajte OVDE. 

Izvor: Nova ekonomija