FOTO: Posetili smo Najlon prvog dana oktobra i proverili kakva je ponuda

Osvanuo je subotnji dan koji mnogi Novosađani jedva čekaju jer idu na omiljeni Najlon. Jedni idu da zarade, a drugi da troše novac.

Doduše ima i onih koji ga posećuju iz puke navike kako bi eventualno malo prošetali, pojeli pljeskavicu i proćaskali sa poznanicima, taman onoliko da ubiju prepodnevne sate.

I bez obzira na to što je jutros vreme bilo tmurno, pijaca je već oko 7 sati počela da se puni, prodavci su iz svojih kombi vozila krenuli da izvlače kutije sa raznim džidžabidžama i da ih ređaju po zemlji, dok su nestrpljivi kupci pogledom krenuli da traže stvarčice čiji će vlasnici postati, jer široka je ponuda raznovrsne polovne robe, antikviteta, nameštaja, drvne građe, ogrevnog drveta, igračaka za ljubimce.

Ovde se prodaju i raspareni tanjiri, kristalne i staklene čaše, šerpe, lonaci, poklopci, flaše, figurica sa ormana, ali i polovne pegle, usisivači bušilice, ekseri, šmirgle.

Na Najlonu možete da kupite i bušilice, brusilice televizore za koje se nadamo da su ispravni, gramofone, stare modele mobilnih telefona, pekača za hleb i ostalih kućnih aparata, koji možda rade, a možda i ne, jer ni sami prodavci nisu sigurni da li je neki kućni aparat u funkciji.

Mnogi na Najlon idu samo zbog garderobe čija je ponuda zaista velika. Jesenje jakne su oko 1.500 dinara, košulje od 200 do 500, pantalone možete da nađete za 600 dinara, a pred pakovanje prodavci često maksimalno spuste cene da ne bi sve nosili kući.

I koliko god zvučalo čudno, svaka roba nađe svog kupca, pa čak i izronđane plišane igračke, iznošena i izbledela odela, stare cipele, slike, plastične figurice...

Međutim, na Najlonu mogu da se pronađu i nove stvari, ali i potrepštine za kuću, a sve je više onih Novosađana koji u ponudi imaju i IKEA program, a takođe ovde prodaju i polovni nameštaj.  

A cene kao cene, približno iste, u jutarnjim satima skuplje, ali kako se bliži podne i izdaje strpljenje i cene padaju i zato za rasparene čaše, tanjire, pomalo zarđale čajnike, plastične ili staklene činije treba izdvojiti od 50 do najviše 400 dinara.

Figurice i ostali kućni ukrasi mogu se naći po istoj ceni, dok ćete za raspareni escajg koji se prodaje na komad morati da izdvojite oko 20 do 25 dindži. Usisivače raznih veličina, poprilično prašnjave i prljave nude i za 2.500 dinara, a stari zidni satovi su od 500 dinara pa naviše.

Za mini mašine za šivenje treba da izdvojite od 1.000 do 1.200 dinara, dok su polovne pegle od 500 do 800.  Ima i  trgovaca koji svoju robu prodaju u u evrićima, pa tako gramofoni staju 20 evra, koliko su i pekači za hleb , dok mini LCD televizori staju od 25 do 30 evra.

Polovni nameštaj je nešto skuplji, ali ipak povoljniji nego u prodavnici, te za orman treba da izdvojite oko 100, a za kauč oko 80 evra.

Ukoliko vam se pokvari tastatura na Najdži možete da je pazarite za svega 200 dinara, a ukoliko dođete pred zatvaranje platićete je u pola cene. I dok većina samo razgleda, trgovci se ipak nadaju kakvoj-takvoj zaradi, za koju kažu da su u principu zadoljoni.  

– Uglavnom uspevam u proseku da zaradim oko 5.000 dinara. Volim da popijem kafu i obavezno pojedem pljeskavicu. Kad zaradim lovu, prošetam malo i ako nađem nešto interesantno kupim i opet sam na istom – kaže Novosađanka Ivana koja godinama prodaje na pijaci. Za taj njen “hobi” znaju i komšije, pa su i oni počeli da joj donose stare predmete i ostale kućni sitni inventar, a za uzvrat kako kaže ne traže ništa. Za razliku od nje, ima i sezonskih prodavaca, a to su oni koji kada prave veliko spremanje stana, sve stvari koje im smetaju na policama donesu na  Najlon i prodaju ih budzašta.

– Renovirali smo stan, a kada smo počeli da spemamo shvatili smo da imamo toliko čaša koje niko ne koristi, pa smo izneli da ih prodamo – ispričao nam je jedan bračni par.

Međutim, sem Novosađana koji za sitnu lovu prodaju svoje stvarčice ima i onih koji se ozbiljno bave biznisom. Oni svakog petka i subote od prodaje na Najlonu imaju odličnu zaradu, jer mahom donose polovne markirane stvari ili kućne aparate iz inostranstva i sa njima nema cenkanja.

Ipak, bez kupaca nema ništa, a jedan od njih je i Novosađanin Boban koji je kako kaže skoro pa inventar na ovom gradskom buvljaku. On dolazi bukvalno svake subote, osim kada pljušti kiša.

– Na Najlonu se petkom i subotom može pronaći svašta, od starih porodičnih fotografija i gramofonskih ploča, pa do antikviteta i umetničkih dela. Retko kad kupujem, volim da se prošetam, ali ako slučajno naiđem na nešto što mi možda treba i što je povoljno rado ću pazariti. Kupio sam nedavno sinu brdo stripova za samo 300 dinara i baš se obradovao, a ženi sam uzeo novu šerpu i koliko vidim nije baš bila preterano srećna, još mi je rekla da to što sam pazario uopšte nije kvalitetno  – kaže ovaj sugrađanin.

Već iza podneva kupaca je sve manje, pa se i prodavci polako pakuju, odlaze zadovoljni sa nekoliko hiljada dinara i iščekuju novi vikend u nadi da će im  tada i zarada biti bolja.