FOTO: Rimski šlemovi u Muzeju Vojvodine

FOTO: Rimski šlemovi u Muzeju Vojvodine

Muzej Vojvodine u Novom Sadu jedan je od najvećih i najbogatijih muzeja u Srbiji.

Da biste obišli sve njegove zbirke (arheološku, istorijsku i etnografsku) koje govore o životu raznih naroda na prostorima Vojvodine, od praistorije do danas, trebaće vam najmanje nekoliko časova. Ali među njegovim mnogobrojnim eksponatima (a Muzej poseduje oko 400.000 predmeta), postoje oni koje nikako ne smete propustiti. To su pre svega tri čuvena Rimska raskošna pozlaćena šlema iz IV veka, kakvih je danas svega petnaestak na svetu. I jedino Muzej Vojvodine u celom svetu poseduje čak tri ovakva šlema. 


Šlemovi su se u Muzeju pojavili pre samo 65 godina i to – sasvim slučajno. Pronađeni su u Sremu, prva dva u selu Berkasovo kod Šida, a treći, 50 godina kasnije, u Jarku, nedaleko od Rume. 

Kako se to dogodilo? 

Stanovnica Berkasova, Angelina Vrkatić je 1955. godine, kopajući baštu sa svojom ćerkom, otkrila prva dva šlema. Zapravo, ona je na metalne predmete u njivi naišla još mnogo ranije, ali ih dugo nije dirala, pogrešno pretpostavljajući da su to neeksplodirane mine iz Drugog svetskog rata. Kada je posle obilnih kiša, 1955. godine, zemlja sa šlemova delimično sprana, oni su zasjali na suncu i Angelina ih je izvadila i oprala. Prvo ih je ponudila jednom zlataru u Novom Sadu, nadajući se da će moći da ih proda i upravo joj je on ukazao na vrednost pronalaska i značaj koji bi mogao da ima za Muzej. Kada su stručnjaci u Muzeju saznali za ovaj pronalazak, bila je to prava senzacija. Naravno, šlemovi nisu odmah izgledali tako kako ih vidimo danas, zahtevali su oni mukotrpan, dugotrajan, znalački rad na čišćenju i restauraciji da bi zasjali u svom punom sjaju.  


Šlemovi su napravljeni od kovanog gvožđa i pokriveni tankim slojem pozlaćenog srebra. Pretpostavlja se da su bili postavljeni kožom. Od ova dva šlema, prvi koji je obeležen kao šlem br. 1 u muzejskoj zbirci na prvom spratu, mnogo je lepši, bogatiji i raskošniji i ukrašen je staklenim umecima – imitacijama smaragda, oniksa i kalcedona.


Šlem br. 2 je mnogo jednostavniji i skromniji, a delimično je i rekonstruisan jer je prilikom iskopavanja oštećen. 


Na istom mestu, naknadnim arheološkim iskopavanjima pronađeni su još i srebrni delovi konjskih ulara, kao i okova za pojas.

Na šlemu br. 2 uočen je latinski natpis "VICIT (LIC) INIANA", što je stručnjacima pomoglo da šlemove datiraju u IV vek naše ere. Naime, u to vreme vođena je borba za presto između dva buduća rimska imperatora Konstantina Velikog i njegovog zeta Licinija. Ovaj sukob će se završiti pobedom Konstantina i kasnijom smrću Licinija. Po jednoj verziji, šlem su mogli da zakopaju vojnici armije Licinija prilikom povlačenja posle bitke sa Konstantinom Velikim. Na šlemu je uočen i noviji natpis na grčkom jeziku koji je moguće vezan za ime vlasnika šlema ili majstora koji ga je izradio.  

I na šlemu broj 1 postojao je natpis na grčkom jeziku iz koga se može zaključiti da je njegov vlasnik bio vojnik visokog ranga grčkog porekla koji je verovatno šlem dobio od imperatora kao nagradu za svoje vojne zasluge. 

Pedeset godina posle otkrića dva šlema kod Berkasova, nedaleko od Jarka, 17 km dalje od nekadašnjeg rimskog grada Sirmiuma (danas Sremske Mitrovice) pronađen je mali keramički ćup sa delovima sličnog šlema. Da se od mnogobrojnih delova (čak 110 komadića) rekonstruiše šlem bio je veliki izazov za eksperte iz Narodnog muzeja u Beogradu. Rekonstrukcija je posle čitave godine mukotrpnog rada uspešno završena zahvaljujući velikoj sličnosti ovog šlema sa šlemom broj 2 iz Berkasova, kao i činjenici da je oko 85% šlema bilo sačuvano.   


Danas su ova tri prekrasna kasnoantička rimska šlema zaštitni znak Muzeja Vojvodine i njegov najveći ponos. Putovali su oni i po svetu i tako omogućili mnogobrojnim posetiocima na izložbama u Nemačkoj, Italiji i Holandiji da im se dive. A vas čekaju u delu Muzeja Vojvodine posvećenom antičkom period (sale 2 i 3 na prvom spratu Muzeja Vojvodine u Dunavskoj ulici u Novom Sadu).

Tekst: Dubravka Bajkin

Turistička organizacija Grada Novog Sada (www.novisad.travel)

Oceni vest:
13
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan