GASTRONOMSKI HIT: Novosađani "poludeli" za skockanom prasetinom (FOTO)

Bajadera, ne slatka već slana, ne od čokolade i oraha već od mesa, prasećeg, jagnjećeg ili junećeg – gde to ima? Naravno, u Novom Sadu, i to kod majstora za pečenja koji jedini u gradu pravi skockanu prasetinu, ali i druge vrste mesa presovanog i sečenog u kocke.

Minja Tucakov se uslužnim pečenjem mesa bavio čitavih deceniju i po, a od pre četiri godine "skockava"  prasetinu, jagnjetinu i junetinu. Što je, kako kaže, sasvim logično budući da su mu deda i otac bili mesari. Na ideju da pravi nešto neobično za ovdašnje trpeze, a opet ukusno i elegantno, lepo na oko, došao je sasvim slučajno.

- Priča je pomalo smešna. Jedno veče sam se vratio iz provoda malko "crvrcnut", nisam mogao da spavam i vrteo sam kanale. Ništa nije bilo interesantno na teveu, a onda je na nekom programu počela dokumentarna emisija o Dubaiju. U toj emisiji sam video kako kuvari presuju i seku juneći but – priča Minja.

Potom se zamislio i rekao sebi kako bi i on mogao sve to da proba, ali sa prasetinom. Kad je svanula zora, ispričao je to drugaru i nakon tri dana, taman za garijev rođendan, napravio je prvu skockanu prasetinu. Minja kaže da se "prvi mačići" nisu u vodu bacili, jer su gosti na rođusu bili oduševljeni njegovim "izumom".

Porudžbine su počele da se nižu, a pošto više nije mogao sve sam da postigne, počeli su da mu pomažu sinovi, sestra i šogor, te zato Minja voli da kaže da je reč o porodičnom biznisu.

Iako po prirodi šaljivdžija, kod Minje postoje stroga pravila koja moraju da se poštuju, prvenstveno higijenska, a njegov moto je "red, rad i disciplina".

- Kad se šalimo, šalimo se, a kada radimo, sve mora da je pod konac jer ovo uopšte nije jednostavan posao. Pečenje praseta je samo delić onoga što kasnije predstoji. Zato primam isključivo porudžbine preko telefona, a od vlasnika restorana tražim da mi pošalju SMS poruke. Osobe koje žele da za bilo koju vrstu proslavu naruče mesnu bajaderu moraju da se jave barem tri do četiri dana ranije. Nemam ja Mekdonalds pa da štancujem hranu. Šalu na stranu, razlog tome je što se ove kocke prave 24 sata, a da bi bile baš ukusne, najbolje je da odstoje 48 sati – navodi naš sagovornik uz opasku da će tokom zime imati puno posla, jer slave počinju da se nižu jedna za drugom.

Sve ima svoj protokol – prasići se nabavljaju na jednoj farmi u Čurugu, jer, po Minjinom mišljenju, čuruški "bejb" ima najbolju kilažu za ovu svinjsku poslasticu. Nakon pečenja, prase se otkosti dok je vruće, zatim se presuje i na kraju se seče na jednake kocke. Sve ima svoj redosled, korica je prva na redu, zatim ide masnoća i na kraju krtina. Ista procedura se primenjuje i kada se prave jagnjeće ili juneće bajadere.

- Ovaj način pripreme prasetine je mnogo isplativiji za konzumente, posebno na velikim proslavama ili svadbama, jer nema biranja. Parčad su ista sa podjednako masnoće i krtine. Kada se recimo, prase ispeče i iseče, ljudi na proslavama najčešće biraju samo krtinu da izbrljaju ono što je na ovalima, posebno ako su pripiti. Deca takođe vole krto, zato, kada se na klasičan način seče prase, više od polovine se baci. Koje veličine će biti kocke zavisi isključivo od mušterije – objašnjava Minja i dodaje da obavezno uz aranžman ide i svinjska glava.

Jednom prilikom mu se desilo da su mladenci insistirali da aranžman bude bez svinjske glave, pa, kada je posle ponoći servirana prasetina, muzika je morala da interveniše i nekoliko puta preko razglasa da pozove razigrane goste da priđu stolu zbog pečenja, jer su svi mislili da su izneti kolači.

Skockana prasetina se jede i servira hladna i nikako ne bi trebalo da se greje, jer se tada raspada.  

Kilogram iznosi 2.000 dinara, što, napominje naš sagovornik, nije skupo imajući na umu da se dobija čisto meso, te da nema bacanja kostiju i masnoće.  

- Probali su mnogi da me kopiraju ali nisu uspeli u tome. Ovaj posao se mora voleti, potrebno je puno ljubavi i strpljenja, ali i znanja i rada kako bi svi podjednako bili zadovoljni, i mušterije i ja – zaključio je Minja Tucakov.