GRADSKI JUNACI: Sara Milačić je "Dobri tvor"

Ona je mlada, vredna i, bez sumnje, izuzetno humana. Ne samo da svakog dana, već tri godine, po Novom Sadu ostavlja kese sa stvarima za siromašne sugrađane, već podstiče i druge da joj se pridruže u njenoj plemenitoj misiji.

Sara Milačić rođena je u Novom Sadu pre 27 godina. Radi kao nastavnica engleskog, a uskoro završava i master. Pored toga, koreograf je u muzičko-plesnom teatru Iskrice, gde radi sa decom. Odmalena je volela da učestvuje u humanitarnim akcijama, na šta su je podsticali i njeni roditelji, a kad je odrasla bavila se volonterskim radom u više organizacija.

Pre tri godine, odlučila je da ne čeka da neko organizuje akcije pomoći drugima, već da ih sama osmisli i sprovodi. Tako je nastao Dobri tvor – kao igra reči i asocijacija na dobrotvora.

– U kese sam spakovala višak svoje odeće i obuće, vezala mašnicom i rešila da ih nekako obeležim, kako ljudi ne bi pomislili da su zaboravljene ili za smeće. Napravila sam nalepnice sa logoom i polepila ih na kese. Pomislila sam da bi te stvari nekom značile – opisuje sagovornica portala Moj Novi Sad.

Za razliku od ljudi koji stare stvari ostavljaju uglavnom pored kontejnera ili na njih, a često ih i ne upakuju u kese, pa se one isprljaju, Sara je poželela da to bude na mestima gde će stvari ostati savršeno čiste, a ona vodi računa da ih pre pakovanja opere. Zato svoje poklončiće ostavlja na klupama, jer mnogi beskućnici tu spavaju, pored korpi za otpatke u različitim delovima grada i pored starih, oronulih kuća. Dešavalo se da kroz sat, dva ponovo prođe pored lokacije gde je ostavila kesu i tada primeti da ju je neko već uzeo.

– U međuvremenu sam saznala gde žive neke siromašne porodice, pa im nekad namenski odnesem, najviše stvari za dečicu i hranu. Ako naiđem na prosjaka, dam i njemu na ruke, ili ljudima koji skupljaju stvari po kontejnerima – nadovezuje se ova empatična devojka.

U jednom momentu, mlada Novosađanka krenula je da poziva i ostale sugrađane da joj se pridruže, odnosno da joj donose svoju robu, koju ona potom klasifikuje, pakuje i raznosi po gradu.

– Kako bih lakše došla do ljudi koji žele da se uključe u ovo, napravila sam Fejsbuk stranicu i Instagram profil. Srećna sam jer je baš puno ljudi odlučilo da donira. Pored odeće i obuće, donose mi i igračke, knjige, hranu...Stvari skladištim ispod kreveta, na terasi, svuda po sobi, pa nekad moram da napravim pauzu, ali čim to razdelim, javljam da ima prostora za nove donacije – objašnjava Sara.

Svaku donaciju fotografiše, postavi na profil i označi donatore ukoliko nemaju ništa protiv, a takođe objavljuje i fotke sa ostavljenim kesama i lokacijama, kako bi sve bilo što transparentnije.

Najfascinantnije od svega je to što Sara kese ostavlja svakog dana, bez izuzetka.

– Ponesem kesu ili dve sa sobom kada krenem na posao ili ako idem u neki deo grada gde nisam često. Najčešće ih ostavljam po centru, ali do sad sam obišla sve delove grada, čak i Sremsku Kamenicu i Sremske Karlovce. Letos sam boravila dve nedelje u Berlinu i bilo mi je krivo da toliko dugo ništa ne ostavim, pa sam ih ponela sa sobom i to isto radila tamo – priseća se plemenita sugrađanka.

Ukoliko jednog dana bude živela u inostranstvu, smislila je šta bi tada na njenom logou pisalo, pošto im naše kovanice ništa ne znače. Tada će se zvati Cherri ty (prim.aut. dobročinstvo).

– Ponekad ostavim kesu i u autobusu, jer i tamo ima ljudi koji nemaju dovoljno, pa se jednom prilikom desilo da me je vozač pronašao na internetu, jer su putnici pomislili da je neko zaboravio kesu, ali je on odlučio da je ostavi u vozilu, da bi je posle uzela prava osoba – navodi Milačić.

U njenoj humanoj misiji dešavaju se i druge anegdote, pa se desilo da su, takođe u autobusu, svi pomislili da je kesu zaboravio neki romantični mladić, s obzirom na to da je bio Dan zaljubljenih. Neko od putnika je fotografiju objavio i na društvenim mrežama, tražeći romantičnog Novosađanina, ali se ispostavilo da se iza svega, ipak, krije Sara.

– Jednom me je zvala bakica koja je zajedno sa svojim drugaricama skupila stvari, došla po mene kolima i samo smo išle sa jedne na drugu lokaciju i skupljale. Na kraju je bilo desetak džakova i odmah sam pomislila gde ću sa tim – kroz osmeh priča Sara, te dodaje da bi bilo divno kada bi se javio neko ko može da ponudi prostor za skladištenje donacija

Svi koji žele da pođu njenim stopama, mogu da joj se jave da im pošalje logo, te da sami odštampaju nalepnice i čine isto što i ona..

Stvari joj najviše donose žene, mada ima i muškaraca, a u poslednje vreme često joj se javljaju i mlađi momci. Na humani čin želela bi da podstakne upravo muškarce, jer, kako kaže, muških stvari uvek treba, s obzirom na to da njih ima više od žena na ulici.