Ispovest lekara: Korona jezivo divlja Novim Sadom

Kakva je situacija sa epidemijom u odnosu na pre nekoliko meseci, kako je raditi u skafanderima kada je napolju trideset stepeni, kojim opasnostima se izlažu lekari na terenu, za portal Mojnovisad. com, govori lekar Hitne pomoći sa dugogodišnjim iskustvom.

Doktor čiji identitet je poznat redakciji, objašnjava da je u ovom naletu korona virusa kod pacijenata karakteristična upala pluća, visoka temperatura i suv kašalj, ali i da se uglavnom radi o mlađim ljudima.

– U martu, slušajući loše vesti iz pojedinih evropskih zemalja, očekivao sam pakao za april i mislio sam da za ovakvu situaciju nismo pripremljeni. U početku su bile male zalihe zaštitne opreme. Sami smo šili dvoslojne pamučne maske, ili smo ih naručivali i stavljali gazu i vatu između slojeva da bi nas bolje štitile jer su i Kinezi tako radili. Da situacija bude gora, gradske ulice i kafići su bili puni. Ljudi nisu shvatili situaciju ozbiljno, kao da nisu videli strašne slike bolesnih i preminulih u Italiji i Španiji. Plašili smo se velikog broja inficiranih i da će oni preplaviti bolnice – počinje priču naš sagovornik.

Protokoli su funkcionisali dobro, država i "Batut" su propisivali mere i dopisi od Ministarstva zdravlja su stizali do ekipa koje su radile  na terenu.

Pojavili su se i prvi pacijenti zaraženi korona virusom. Imali su temperaturu, kašalj i bolove u mišićima, ipak situacija nije bila slična onoj u zapadnoj Evropi.

– Krajem marta stigla je i zaštitna oprema. Imali smo dovoljno skafandera, maski, rukavica i vizira. Kada smo izlazili na teren zbog kovida uvek smo se oblačili uz nadzor kolega. Maske i rukavice su se menjale posle svakog pacijenta – kaže doktor.

U aprilu se još slabo testiralo, ali čim je počelo masovnije testiranje, bilo je i više zaraženih.

– Bolest je bila jako nepredvidiva. Dok neki nisu pokazivali znakove zaražavanja, a drugi samo blage simptome, kod nekih je virus u plućima stvarao gnojne čepove ili tromboemboliju. Strah je naravno postojao da možemo i mi da se zarazimo, ali sve što smo mogli uvek smo uradili za pacijente. Srećom situacija je delovala kao da je pod kontrolom i da će biti bolje – objašnjava ovaj pripadnik Hitne pomoći.

Onda je nakon mesec i po dana početkom maja ukinuto vanredno stanje. To je zateklo i mnoge lekare koji su bili u toku sa situacijom na terenu.

– Iznenadili smo se kada su posle toga ublažili mnoge mere jer tada je još uvek dosta ljudi bilo u karantinu i nisam imao utisak da je manje zaraženih nego pre četiri nedelje. Sa stanovišta medicinske struke, očekivali smo da mere budu na snazi barem do jula. Nisam mislio da smo se rešili virusa već da smo postali ugroženiji i dalje sam se čuvao jer sam na svakoga gledao kao na potencijalnog prenosioca – objašnjava naš današnji sagovornik.

U Hitnoj pomoći se sredinom maja slabo pričalo o koroni, ali svaki put kada je neki pacijent imao temperaturu postupali su kao da je virus u pitanju.

Polovinom šestog meseca već se dosta građana sa visokom temperaturom slalo na infektivnu.

– Krajem juna već smo stalno bili u zaštitnoj opremi. Bilo je sve više zaraženih. Nastao je haos. Korona je jezivo divljala i bolnice su počela da se pune. Prevozili su se kovid pacijenti sa Kamenice na Infektivnu i obratno. Neke kolege su i ulazile u Kovid centar  i saznali od osoblja da pacijenti imaju mnogo teže kliničke slike koje se brzo razvijaju i da na odnosu na april sada ne mogu uopšte da komuniciraju sa najteže obolelima. Mnogi od njih su imali temperaturu nedelju dana i samo za sat ili dva im se slošilo kod kuće – kaže doktor.

Zbog velikog broja pacijenata i opterećenja zdravstvenog sistema u bolnice su se primali pacijenti sa upalom pluća i visokom temperaturom, a ostali koji su bili pozitivni, ali bez poteškoća, morali su biti kod kuće. Neki od njih su kasnije dobili upalu pluća i kada im se smanjio dovod kiseonika do tkiva počeli su da se guše i onda se jurilo sa njima na infektivnu. Te kliničke slike su se razvijale za par sati. Mnogi ljudi su i dalje bolesni u svojim domovima i neki od njih bi se morali hidrirati i trebalo bi da primaju infuziju i antibiotike. Takođe, imuni sistem  bi im se morao dizati vitaminskom terapijom da im se stanje ne pogorša. Međutim, u kućnim uslovima je to nemoguće i nijedan sistem nema dovoljno lekara i tehničara koji bi mogli da isprate toliki broj pacijenata.

Početkom jula situacija u Novom Sadu je bila još gora. Hitna pomoć je prevozila često osobe zaražene korona virusom između 35 i 55 godina starosti. U razgovoru sa lekarima većina njih je rekla da su bili uvereni da bolest neće njih pogoditi.

– Bilo je slučajeva da smo pacijenta koji je testiran pozitivan, sanitetskim vozilom odvezli od kuće do respiratorne ambulante. Sestre su mu izmerile pritisak i saturaciju kiseonika, lekar je otkucao izveštaj i poslao čoveka kući dok mu se stanje ne pogorša. Kada je ekipa stigla do njegove kuće, na iznenađenje medicinara, pacijent je krenuo u radnju, tek na upozorenje doktora je ušao u svoj dom – prepričava događaj sagovornik portala Mojnovisad.com i nastavlja: – Jezivo je da ljudi ne shvataju ozbiljnost situacije i koliko je stanje alarmantno. Mnogi postanu svesni opasnosti tek kada neko iz njihove okoline bude bolestan. A sada već svi poznajemo nekoga ko je zaražen i sa tegobama. Ako još neko uvek misli da korona virus ne postoji ili da nije opasan, neka dođe na novosadsku infektivnu kliniku. Naveo bih samo primer pacijenta koji je bio ispred kovid ambulante, a samo kroz nekoliko dana se našao na respiratoru – kaže ovaj lekar.

Nažalost, novosadska hitna pomoć je često prevozila  mlade ljude u četrdesetim godinama, a bilo je i nekoliko dvadesetogodišnjaka, koji su bili u lošem stanju zbog bolesti izazvane korona virusom. A da nije samo najveći grad Vojvodine bio u opasnosti pokazale su i intervencije u okolnim mestima, kao što su Bukovac, Stepanovićevo, Kovilj, ali i drugde.

– Mnogo mladih smo prevozili. Dave se, jezivo je. A pitate se koliko zaraženih bez simptoma kruži gradom. Na klinici mladi umiru, kafići i Štrand krcati, a mesta u bolnicama više nema. Sajam ne može da se koristi zbog kiseonika i težine kliničke slike ovog talasa za koji je karakteristična upala pluća, visoke temperature, nedostatak vazduha, pad pritiska i suv kašalj. Jedna ekipa hitne pomoći za jedno veče može imati od pet do preko deset intervencija vezano za Kovid-19. Situacija u martu i aprilu u poređenju sa ovom sadašnjom je smešna jer ovo sada može ugroziti mnogo više ljudi – kaže ovaj pripadnik Hitne pomoći.

On savetuje građanima da se u slučaju temperature odmah jave lekaru. Ima i onih koji izgube čulo ukusa i mirisa, ali bez rasta telesne temperature ili im se pojavi samo suv kašalj.

Smatra da je spas ipak u prevenciji. Bitno je da građani što manje izlaze i da što više smanje kontakte jer na taj način pomažu i sebi i svima ostalima. Samodisciplina je važna, iako je lepo vreme i mnogi bi da pohrle napolje.

Dolaskom jula vreme je postalo toplije, a pola smene u skafanderu  pakao. Iako su  bili žedni ili morali u toalet, zaštitna oprema se nije smela skidati.

– Uvedena su nova pravila. Sad su stalno dve ekipe u skafanderima i ako respitatorna odobri ovi izlaze kući po pacijenta i voze ga gde treba. Na početku je bilo poteškoća jer su ljudi zvali Hitnu pomoć, ako su ih prebacili na respiratornu dešavalo se da se tamo niko nije javljao – kaže sagovornik.

Potvrđeni kovid pacijenti se voze posebnim sanitetskim vozilima samo za tu namenu i ona se redovno dezinfikuju.

Pored borbe sa korona virusom ekipe Hitne pomoći i dalje rade redovne poslove, prevoze pacijente koji imaju infarkt, visok pritisak, saobraćajku, kolapsi na javnim mestima, karcinome, gušenja, povrede, epilepsije i reanimacije. A posla ima kao nikad do sada.

Dešava se da pojedini građani, kada pozovu Hitnu zbog nekog zdravstvenog problema, prećute činjenicu da imaju temperaturu, pa ekipa dođe bez dodatne zaštitne opreme, što može ugroziti medicinare, ako je pacijent slučajno zaražen.

Sagovornik portala Mojnovisad.com kaže da su ljudi iz Hitne umorni i da je teško izdržati ovakav ritam. Neki su se i zarazili, ali su srećom dobro, neki imaju temperaturu, iako su se na prvom testu pokazali negativni, moraju biti u izolaciji.

– Lekari i sestre su prva linija udara. Imate ljude koji rade u zdravstvenom sistemu i po deset godina bez ugovora za stalno. Lekare u našem društvu slabo poštuju i mnogo ponižavaju. A moraju da rade za vreme pandemije i da izlažu sebe i svoje prodice riziku. Nažalost situacija je sada opasnija nego u martu i aprilu. Ovo će potrajati i moraćemo naučiti da živimo i radimo sa virusom dok ne stigne vakcina. Najteže nam pada kada u skafanderima jurimo sa kovid pacijentom koji je u teškom stanju, a vidimo pune kafiće i šetališta po gradu – završava svoju priču ovaj pripadnik Hitne pomoći.