ISTRAŽIVANJE: Najčešći razlog onih koji žele da odu iz Srbije je "život u uređenom sistemu"

ISTRAŽIVANJE: Najčešći razlog onih koji žele da odu iz Srbije je "život u uređenom sistemu"

InfostudData tim sproveo je devetomesečno istraživanje kako bi na osnovu podataka u oglasima za posao saznao u koje zemlje stanovništvo Srbije najčešće emigrira. Ideja je da se pruži podrška efikasnijem donošenju mera za suzbijanje odliva radno sposobnog stanovništva iz naše zemlje.

Na ključno pitanje da li razmišlja o odlasku iz zemlje, čak 83.1% ispitanika izjasnilo se da razmišlja o odlasku, a samo 17% naših punoletnih građana ne razmišlja o iseljavanju iz Srbije. Ispitanici koji bi da se isele iz zemlje, kao glavnu motivaciju navode “Život u uređenom sistemu” (42%) i “Mogućnost za bolja primanja” (29%), kao i “Boravak u zdravijem društvenom okruženju” (15%). 

Od onih koji razmišljaju da emigriraju iz zemlje, ne ohrabruje podatak da bi njih 84% želelo da se odseli dugoročno, to jest za stalno, dok bi se 16% onih sa namerom iseljavanja vratili u roku od godinu dana, verovatno nakon što bi zaradili nešto novca ili stekli željeno iskustvo. 

Koje su željene destinacije?

Kada su analizirane željene destinacije za odlazak iz zemlje, vidi se da dominiraju zemlje Zapadne Evrope (Nemačka, Austrija, Velika Britanija) sa 63%; zatim Severna Amerika (SAD i Kanada) sa blizu 17%; potom Australija i Novi Zeland sa 6%; i na četvrtom mestu se nalaze zemlje iz regiona (Slovenija, Mađarska, Hrvatska) sa blizu 6%. 

I pored veklikog procenta ispitanika koji razmišlja o odlasku, većina njih je pasivna po tom pitanju. Rezultati pokazuju da aktivno na tome radi 23% od onih koji se i dalje školuju i 36% ispitanika koji su na tržištu rada.

Odlazak prvi korak ka povratku

Ono što ohrabruje jeste da jedan deo ispitanika želi samo privremeno da napusti zemlju, kako bi stekli dodatno obrazovanje ili radno iskustvo. Tako 50% ispitanih studenata planira da se vrati u zemlju po završetku školovanja u inostranstvu, kao i 15% onih koji odlaze na rad.
Uz to, treba se osvrnuti i na vrlo aktuelnu situaciju da određeni broj naših ljudi, koji već godinama žive u inostranstvu, želi da se vrati u  Srbiju. Zbog toga sajt http://www.poslovi.infostud.com je ušao u saradnju sa programom "Tačka povratka" koji je usmeren ka pomoći u potrazi za adekvatnim poslom za sve koji iz srpske dijaspore žele da se vrate u Srbiju.


Najčešća ponuda poslova u inostranstvu 

Najveći broj objavljenih oglasa za poslove u inostranstvu, u periodu od 2013. do 2020. godine bio je iz oblasti mašinstva, građevine i IT-a. Izdvajaju se još i elektrotehnika, ugostiteljstvo, priprema hrane, zdravstvo i transport. Kada posmatramo pojedinačne radne pozicije, najveća potražnja je bila za vozačima i kuvarima. Potom slede građevinski inženjeri, konobari, mašinski inženjeri, električari, doktori i medicinske sestre. 
Kandidati su najviše konkurisali na oglase za poslove u inostranstvu u oblasti tehničkih nauka, trgovine i usluga, kao i turizma i ugostiteljstva, odnosno ekonomije.

Nemačka najviše traži radnike

Ponude za poslove u inostranstvu od 2013. godine najčešće su dolazile iz Nemačke, nakon koje slede zemlje iz regiona – Crna Gora i Hrvatska (uglavnom sezonski poslovi) i Slovenija. Ako gledamo broj prijava kandidata, redosled je sličan, sa tim da je nešto manje interesovanje u odnosu na ponudu za poslove u Hrvatskoj, a nešto veće za rad u Rusiji. 

U internoj bazi sajta Poslovi Infostud evidentirano je da je najveći broj onih koji su iskazali želju za odlaskom u inostranstvo visokoobrazovanih (završen fakultet ili master), dok su na drugom mestu osobe sa završenom srednjom školom. Što se tiče godina, ubedljivo najveće interesovanje pokazuju oni u razdoblju od 25 do 40 godine, dok je broj onih koji su iznad ili ispod ovog raspona znatno manji.

Osobe najželjnije novih prilika u inostranstvu su oni sa preko 10 godina iskustva, pretežno ekonomisti i menadžeri, mašinci, elektrotehničari i stručnjaci iz IT-a.

Oceni vest:
1
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Ogorčen

    pre 510 dana i 15 sati

    Ma, to bezobrazno. Zamisli samo molim te, ono hoće informacije! I to prave, realne infromacije umesto gaćica i šamara iz rijalitija. Pa ko je to još čuo.
    Zna se da narod mora da ostane neuznemiren i neinformisan.
    Recimo, kada nekog tamo 7-og maja nuklearna elektrana Kozloduj ispusti 1080 nS u vazduh, i to traje konstantno do danas - što bi neko uopšte uznemiravao narod vestima o tome?
    Pa to je jedva nekih 300km od Beograda.
    Čemu uznemiravati 2,5 miliona ljudia, je li tako?
    Agencije i merenja služe tome da primaju plate i da vam potvrde kako je sve u redu,
    bar dok ne izdahnete.
    A kad je Viterbo u blizini Rima ispustio 440nS u vazduh (kozmetička industrija), pre nekoliko godina - digla se cela EU na noge...
    Izgleda je ozračivanje postalo poželjno.

    Oceni komentar:
    1
    10
  • Šta nam rade

    pre 510 dana i 13 sati

    Ovog trenutka, izgleda su situaciju iskoristile mnoge nuklearke po Evropi.
    Ako zanemarimo da se Černobilj digao na 520nS zbog seče šuma okolo i pošto su dirali reaktor, po Evropi se ispušta od 300-350nS na mestima gde su nuklearke.
    Naravno, da bi optužili posle Kozloduj.
    Ranije tih tamnoplavih tačaka nije bilo.
    A vi gospodo "naučnici i stručnjaci" pogledajte malo merenja koje svako može da vidi,
    pa se javite i vi umesto što ćutite.
    Svima je jasno da ono što se negde ispusti u vazduh, dolazi u obliku ako ne vetra a ono kiše,
    i pada po našoj hrani koju gajimo.
    Za sve koji idu na evropski sajt za merenja, ne zaboravite da im morate omogućiti coooki-ej i praćenje, kao i ukinuti razne blokere.
    Mora vam se pojaviti gore tamnoplavi ekrančić odobravanja coooki-ja, da bi ste mogli otvoriti mapu.
    https://remap.jrc.ec.europa.eu/GammaDoseRates.aspx
    Za sve koji ne videše moj jučerašnji post, evo dole merenja i mape još jednom.

    Oceni komentar:
    0
    4