Ivana Vukčević, zanosna Cat Claw u predstavi Pozorišta mladih: Uvek mimo sveta, uvek svoja i  posebna

Ivana Vukčević, zanosna Cat Claw u predstavi Pozorišta mladih: Uvek mimo sveta, uvek svoja i  posebna

Njena junakinja je jaka, izdržljiva i spretna, često nepredvidljiva i tajanstvena, ali istovremeno mazna i umiljata. Kroz tu čudesnu ženu, koja je danju studentkinja biologije, a noću superherojka, Novi Sad će ponovo upoznati jedno svoje glumačko dete, koje dugo nije igralo u svom gradu. Čudesna Cat Claw ponovo nam otkriva Ivanu Vukčević.

U Pozorištu mladih ovih dana traju probe za predstavu "Cat Claw" čija će premijera biti 22. oktobra. U režiji holandskog reditelja Majkla Helmerhorsta videćemo priču o paralelnim dimenzijama, opasnim tehnologijama, neprežaljenim ljubavima, studentskim mukama, hevi-metal koncertima, akcionim herojima sa viškom kila i super ženi koja mora sa svim tim da se nosi. Tu zanosnu i - kao život sami - opasnu ženu-mačku, koja je nastala iz pera strip crtača Baneta Kerca, igra glumica Ivana Vukčević. U razgovoru za Moj Novi Sad, govorila je, između ostalog, o svojoj junakinji, toj zanosnoj i nepredvidivoj, a istovremeno maznoj i umiljatoj ženi, o tome zašto se dugo osećala mrtvom, o predrasudama i etiketama koje lako i rado kačimo drugima, ali i tome gde je spas od njih... I to nije sve, jer redovi koji slede otkrivaju i kako je tečno progovorila tečni "mjau" jezik u predstavi...

Kada si se srela sa "Cat Claw" zapravo? Jesi li je čitala pre nego što si počela da joj daješ život? 

– Ja sam od onih koji su od stripova čitali "lako štivo", poput stripova sa Diznijevim junacima. Ipak sam uz stariju braću znala i za neke ozbiljnije strip junake i od takvih mi je omiljeni bio i ostao Rip Kirbi. Znala sam i za Cat Woman, koja je bila protivnica Batmanu, ali sam za Cat Claw prvi put čula u razgovoru sa upravnikom Pozorišta mladih, Mihajlom Nestorovićem, Njen lik i delo počela sam da istražujem kada je već bilo izvesno da ću je igrati. Inače, kao neko ko je odrastao uz životinje, a zapravo najviše uz mačke, ja sam oduvek gajila simpatije za te izmišljene akcione heroine, smiksane od dva jaka, izdržljiva, spretna, često nepredvidljiva i tajanstvena bića, ali i lekovita, posvećena, mazna i umiljata... Zavisi kakvi ste prema njima... Dakle, žene i mačke imaju zaista mnogo zajedničkih osobina. Možda i više nego što bi neke žene želele da priznaju. 

 


 

Ta rečenica miriše na neki poseban odnos sa mačkama? 

– Dugo sam u svetu onih koji se bave brigom o nezbrinutim životinjama, jedna sam od osnivačica i godinama sam bila volonterka Udruženja BETA, znam da ljudi, ili vole ili ne vole mačke. Ravnodušnih nema. Ja tvrdim da mačke ne voli samo onaj ko nije živeo sa mačkama. Vole vas i raduju vam se potpuno, isto kao i psi... Jedina je razlika što su mačke malo više svoje. Ali su podjednako predivne. I kao i sva živa bića, svaka je ličnost za sebe.  Zato je za mene lično moja Cat Claw posveta svim mojim mačkama, i svim mačkama koje su prošle kroz moj život. A trenutno živim sa dve, usvojene sa ulice, i to kao odrasle. U predstavi ima momenata koji su direktna posveta njima. Moj "tečni mačiji" je takav zahvaljujući Cilki, Mišku, Baji, Mao i Cici. Svaki "mjau" je imitacija neke od njih. Koliko ljude čitav život davim pričom o mačkama, i životinjama uopšte, govore i divni komentari mojih poznanika na to što igram jednu mačku. Kažu: "A ko drugi da bude žena-mačka???"  


Ko je ta tvoja Cat Claw? Kakva je?
 

– Cat Claw je hrabra, samostalna, spretna, odvažna, nepokolebljiva. Biće dualne prirode... Ali svesna toga, tim se igra. Zabavno joj je što je preko dana uštogljena studentkinja biologije, a noću superherojka... I žena i mačka, spremna da se bori za pravdu, bolji svet i one koje voli. Pa ipak, postoji i momenat u kojem ona počinje da sumnja da nije biće koje pripada ovoj našoj realnosti, već da je marioneta u rukama muškarca (crtača), za kojeg zapravo ne zna ni ko je, ni čime se tačno bavi, a ipak mu veruje.  


Kakav je bio susret sa glumcima Pozorišta mladih i rediteljem Majklom Helmerhorstom?
 

– Sa dragim kolegama Pozorišta mladih od prvog dana lepo sarađujem. Ceo proces i probe su nešto u čemu veoma uživam. Ne znam da li više volim probe borbi sa Draganom Stojmenovićem, koji s mnogo strpljenja sjajno radi sa nama, ili u probama sa bendom dok izvodimo song Lazara Novkova. Svakom probom sam sve sigurnija, što je meni lično jako važno, jer sam neko ko, slobodno ću reći bezobrazno dugo, nisam imala veliku ulogu u pozorištu. Glumac koji ne radi je mrtav glumac. Ja sam to bila. Ovo sada je naslovna uloga u pozorištu u kojem me je mama vodila od moje druge godine. Od tada nisam prestala da idem u pozorište i zato mi je Pozorište mladih vrlo posebno. 


– Što se reditelja tiče, Majkl Helmerhorst je vrlo pripremljen i posvećen reditelj koji je još proletos imao crteže svake scene i ideju kako bi sve trebalo da izgleda. Otvoren je za sve primedbe i sugestije i scenu prilagođava nama.
Bitter sweet je jedino moj osećaj da je morao da dođe reditelj iz Holandije da bih ja u svom rodnom gradu dobila naslovnu ulogu, i to akcionu heroinu. Za poželeti.
 

Šta bi Cat Claw bila ženama danas? Šta će ona reći ženama danas i o ženama današnjice? 

– Svedoci smo da se malo šta završi dok žena ne preuzme inicijativu, ne prelomi. Uglavnom, i trenutna situacija u Iranu, različiti protesti i kod nas, i u svetu, dokaz su da su žene hrabre, glasne i u prvim redovima, često i u većini - kao u Beogradu nedavno, a pre toga u Prištini, ili u Americi. Ovo što ću reći, zvučaće bezobrazno, ali mora se reći jasnim rečima: nikad nisam razumela da je neko "pi*ka" ako nije hrabar, a "ima mu*a" ako jeste... Ipak, ja sam neko ko mnogo voli muškarce, koliko god da su me povređivali i razočaravali kroz život... Nikad neću misliti da su svi muškarci loši... Ili da su svi isti. Apsolutno ne. Žrtva nema pol. Retko se govori o tome koliko žena glumi žrtve, a zapravo su vrhunske manipulatorke, koje užasno često ucenjuju decom, ili prijavljuju nasilje koje se nije dogodilo i time direktno pljunu u lice upravo pravim žrtvama nasilja. Zbog tih i takvih sam srećna što je "slučaj Dep" bio otvoren za javnost, jer se konačno glasno reklo da lep i uspešan muškarac može biti žrtva neuspešne, anonimne, manipulativne, narcisoidne žene. Tako da, niti mogu da volim sve žene, niti da mrzim sve muškarce. 

 Ja sam odrasla uz dva starija brata, majka sam dečaka i neću, i ne mogu pljuvati po muškarcima samo zato jer su pripadnici muškog roda. A to se nekako gotovo pa očekuje čim krenu tako neke priče i podele... Ne volim ostrašćenost. Strasti su mi za krevet i posao. Ovo jeste muški svet, Balkan nije baš Saudijska Arabija, ali nije ni mnogo daleko... No, svi možemo samo poći od sebe. Ja se trudim da svog sina vaspitam tako da mu njegova buduća nikad u negativnom kontekstu ne kaže: "Kako te je majka vaspitala?!" 


Cat Claw nije majka, ne kuva, ne ispunjava floskulu "žena, majka, kraljica", niti je to zanima. Ali zato što to nije, ona nije manje žena, niti je manje ženstvena. To što je kostim vrlo oskudan ne čini je "lakom", niti je to što je u stanju da prebije fizički jače od sebe, ne čini "muškaračom"; živi sa cimerkom, a nije lezbijka, nema dete, dakle neispunjena je – prema etiketama... Dakle, sve su to etikete koje bi joj, da je srećemo u gradu, uredno i vrlo rado prilepili – i žene, i muškarci. Jer, mi mnogo volimo da sudimo, a retko polazimo od svog dvorišta. Ponosna sam što ne spadam u takve, što sam vazda bila "mimo svijeta" i što me zanima isključivo mišljenje osoba do kojih mi je stalo, a takve mogu da nabrojim na prste jedne šape.
 

Ivana Vukčević igrala je u predstavama SNP-a, NP Sombor, NP Leskovac, beogradskom "Bošku Buhi" te nizu domaćih serija. Sinhronizovala je crtaće, igrala u reklamama i spotovima, a već pet godina na Radio Novom Sadu, u okviru njihovog Noćnog programa, vodi emisiju "Bulevar sumraka". 

U predstavi "Cat Claw" igraju: Slobodan Ninković, Saša Latinović, Jelica Gligorin, Slavica Vučetić, Neda Danilović, Aleksa Ilić, Miloš Macura i Nenad J. Popović.

Bend koji će svirati i davati naročit naboj samoj predstavi čine: Darko Radojević, Dejan Šarković, Aleksa Ilić, Vlada Janković i Jelena Radić.  

Prve reprize predstave su 23. i 24. oktobra, od 19.30 sati


Razgovorala:
Snežana Miletić 

Oceni vest:
15
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan