IZ ISTORIJE NOVOG SADA: Zgrada na Trgu slobode bila je poprište brutalnog ubistva 

Hadžićeva kuća nalazi se na Trgu slobode 3 i danas je poznata kao Apolo centar. Izgrađena je krajem XVIII veka, adaptirana 1841. godine, a projektant je ostao nepoznat.

Još 1772. godine zabeleženo je da je prilikom četvrtog talasa doseljavanja u Novi Sad, primljeno 40 forinti takse od Jeronima Ljubibratića, barona od Trebinja, kako bi stekao građansko pravo. On je svoj status imućnog građanina odmah potvrdio kupovinom 150 jutara zemlje i kuće na Velikoj pijaci od nekog Jermenina, za 5.000 forinti. Ipak, izgleda da se Ljubibratić nije dugo zadržao u Novom Sadu. 

U kući, na dobrom mestu, do ondašnjeg hotela "Zeleni venac" (Trg slobode 5) ostala je da živi njegova druga žena Eufemija, ćerka Anastasija Raškovića, komandanta Podunavske granice. Baronica, sa kojom se Ljubibratić izgleda nije najbolje slagao, zbog čega su i živeli odvojeno, imala je tragičnu sudbinu. Nju su 1816. godine, kada je imala osamdeset godina, u ovoj kući napali i udavili razbojnici. 

Pošto nije imala naslednika, kuća je pripala gradu koji je kasnije, 1837. godine prodao Jovanu Hadžiću Milošu Svetiću (1799-1869), jednom od osnivača Matice srpske, advokatu, prevodiocu, piscu istorijskih i filozofskih rasprava. Posle Hadžićeve smrti vlasnici kuće su se smenjivali. 

Prvo ju je kupio izvesni Stefanović da bi pred kraj devetnaestog veka bilo zabeleženo više vlasnika ovog zdanja. Izgled ove jednospratne kuće, dobijen je velikom preadaptacijom i dogradnjom iz 1841. godine, nekoliko godina pošto je od grada otkupio Hadžić, sa dosledno sprovedenim reperezentativnim odlikama stila klasicizma, u potpunosti je bio sačuvan do pre nekoliko godina. 

I dalje su, kao važni, ostali postulati prvobitne originalne zamisli nepoznatog graditelja, a i preovladavajućeg stila: pravilna osnova ćiriličnog slova P sa dva jednaka dvorišna krila, simetrija u rasporedu masa i arhitektonsko-dekorativni elementi sa, na glavnoj fasadi, centralno postavljenim rizalitnim poljem nad kojim je veliki trougaoni timpanon, uz pravilan ritam i raspored otvora u prizemlju i na spratu, kao i svečani redovi dorskih stubova u enterijeru. Uticaj arhitekture klasicizma prepoznatljiv je i po dubokim sfernim i koritastim svodovima nad lokalima, kao i po kasetiranim plitkim segmentnim svodom nad kolskim prolazom. 

Dogradnjom novog objekta uz vrednu klasicističku Hadžićevu kuću, potom znatno sprovedenom inovacijom njenog enterijera i dvorišta, formiran je tržni centar "Apolo" sa velikim brojem butika, kafića i Mekdonaldsovim restoranom brze hrane. Prostor dominantne kupole dograđenog dela, onog koji neprikladno proviruje iza krova Hadžićeve kuće, predviđen je za vidikovac. 

"Potonuli krov" stare kuće sada je, post festum, mnogima trn u oku te je, verovatno, pitanje vremena kada će zagovornici ideje uređenja grada po principu "venac u venac" tražiti da i ova kuća bude nadograđena.

Preuzeto iz knjige: Novi Sad od kuće do kuće, autorke Donke Stančić u izdanju Studija Bečkerek