IZ PRVE RUKE: Kako zaista izgleda porođaj u Betaniji

Prezadovoljna sam, s obzirom na to čega sam se sve naslušala. Neke žene traže poseban tretman. Ja sam otišla tamo da se porodim, pa kako bude. Nisam imala neka posebna očekivanja. Bila sam na patologiji, tamo toaleti izgledaju malo novije, samim tim i urednije nego na odeljenju gde sam bila posle porođaja. Uzevši u obzir stanje u državi, ne čudi me što ne radi brava na vratima jednog toaleta i što fali glava tuša. Osoblje je uglavnom odlično, ljubazno i prijatno. Jedino je jedna doktorka bila krajnje neprijatna, čak mi je rekla, dok sam čekala da iskuca moje podatke na nalaz, da je ne gledam (naravno, nisam buljila, samo sam je pogledala jer sam joj se obratila, što smatram pristojnim). Sada to prepričavam sa osmehom. Portir je takođe neljubazan, svadljiv i neprijatan, bez imalo razumevanja. Hrana je bila podnošljiva, čak sam zavolela cveklu. :D Deljenje sobe i toaleta mi nije teško palo. Mislim da je bitno i kakvo imate društvo u sobi. Meni je prijalo društvo, imala sam sa kim da popričam i podelim iskustva. Babica, doktor i specijalizant koji su me porađali su izuzetno uigran tim. Šalili smo se, izlazili su mi u susret koliko su mogli. Da naglasim, nisam imala vezu, nisam birala lekara, porodila sam se prirodno bez anestezije i porođaj je trajao 36 sati. Često se desi da porodilje sa vezom prođu gore, jer očekuju da ih neko drži za ruku i da će svaka njihova želja biti ispunjena (npr. anestezija). Možda mi boravak u porodilištu izgleda kao lepo iskustvo posle izuzetno dugog porođaja. Ako ne dobijete anesteziju, hranu u krevet, ili šta već mislite da vam treba, ima razloga za to, verujte. Uostalom, uvek možete da pitate zašto je to tako. Idite tamo sa osmehom, mislite na to kako ćete odatle izaći sa bebicom. Budite ljubazne prema drugima, biće vam lakše.

Strašno! Za četiri dana koliko je bila u porodilištu ni jednom joj nije promenjena posteljina! Kod kuće je verovatno menja na dnevnoj bazi. Preterivanje.

Ni meni nisu menjali cetiri dana posteljinu i nije to pitanje razmazenosti nego sam krvarila prvi dan i cetiri dana sam lezala na krvavoj postelji!

Porodila sam se pre 17 godina, bilo je jezivo, nikad ne se ne bi reklo da je u pitanju glavno i jedino državno porodilište u glavnom gradu Vojvodine. Još sam imala "sreće" da zbog nekih komplikacija dobijem sobu u "novom delu" (tada je postojao i stari deo, u novi je išao mali broj), mogu misliti kako je bilo onima u "starom" delu za zajedničkim kupatilom za ceo sprat i sobama sa po 10tak porodilja sa sve bebama. Jedan dan nije bilo vode! Pojedine sestre, da naglasim ne sve, bile su krajnje nehumane spodobe koje nemaju šta da traže u tom poslu. Bilo je prijatnih sestara, ali bilo je onih koje bi bile previše surove i u zatvoru da ih zaposle. Da ne navodim detalje, jedan primer uključuje sestru naoružanu jednim tupim žiletom korišćenim bar 100 puta koja ne dozvoljava porodiljama da koriste svoje brijače koje su kupile svojim novcem nego insistira na tome da ona to obavi svojim tupim žiletom kao u pravom ženskom zatvoru. Da ne pominjem ostale predivne procese koje smo prošle. Sobe u starom delu, dekor kao ženski zatvor iz 60tih prošlog veka. Hrana, super ako hoćete da smršate. Bilo je još drugih jako loših iskustava koje ne bih ovde navodila (pitanje je da li će i ovo da objave). Nadam se da je sada bolje, sigurno se mnogo šta promenilo na bolje bar kad je taj jezivi stari deo konačno srušen. A po komentarima bih rekla da se ipak promenilo na bolje, makar malo, što mi je drago.

Sećam se svakog detalja od pre 17-18 godina koji je opisala sugrađanka "Novosađanka". Ono su bili krajnje ponižavajući uslovi. Drago mi je ako je sada drugačije.

Ja sam prezadovoljna i osobljem i higijenom, pitali su me svakog jutra pre vizite da li treba da se menja posteljina, kupatilo jesmo delile nas 4, ali je cisceno tri puta dnevno. Hrana onako, mislim da dojiljama treba vise i jace hrane, ali za to je vec odgovorna drzava.. Babica i sestre su mi mnoogo olaksale porodjaj zato sto su bile opustene i nasmejane, mnogo sam se manje fokusirala na kontrakcije i samim tim manje bolelo. Hvala im do neba! P.S. nisam imala nikakvu vezu

Opet ja. Pa, drage mame, zar niste ponele podmetače? Znale ste da ćete da curite. ;) Ni nama zimus nisu menjali posteljinu, ali verujem da bi, da sam tražila. Ako su donosili drugu odeću za bebe, zašto ne bi promenili posteljinu...

Porazavajuce je da suprug ne moze prisuatvovati porodjaju....nemogucnost dobijanja epidurala zbog nedostatka anesteziologa ne vredi ni komentarisati...i dalje su uslovi u porodilistu ali i ocekivanja mnogih zena povodom istih uslova u srednjem veku

Za Tanju ,Milenu i slicne. Ja sam se porodila pre 8 godina horor koji sam prezivela ne bih pozelela nikome a nikako ne spadam u razmazenu i zahtevnu zenu vec bas suprotno trudila sam se maksimalno da budem prijatna sto je bilo zaista jako tesko u datim uslovima. Da ne duzim komentar je samo sto se tice posteljine ja sam lezala 7 dana u Betaniji zbog komplikacija prilikom prirodnog porodjaja. Posteljina mi ni jednom nije menjana u tih sedam dana iako sam vise puta lepo molila. Carsav na kom sam lezala je isti onaj na koji su me polozili nakon porodjaja na onaj mobilni krevet i sa tim carsavom su me prebacili na krevet u sobi. 3/4 carsava je bilo prekriveno sa krvi. Ja sam te delove prekrivala sa podmetacima. O cemu dalje treba pricati. Nehumano, do krajnjih granica!

Što se tiče betanije, ima korektnih doktora i doktorica, al evo primera za moju ženu :/
Otišla da se porodi, velika beba, carski rez, sve super, dva dana posle porođaja raspad sistema, zarazila se u betaniji bakterijom klostridija, rekoh ajd dobro dešava se, posle informisanja od strane drugih doktora i medicinskog osoblja, razlog je sto su davali antibiotike posle carskog a nisu davali probiotik te flora creva ostecena i posle porodjaja naravno imunitet pao i tako "zaradi" to sranje, plače od bolova, a u tom trenutku dezurne sestre boli K, znam da ima svakakvih ima i dobrih, imala je i super med.sestara, ali i ovih koji nemaju ljudskosti.
Te ako ste u mogucnosti da se porodite bilo gde drugo to je za svaku preporuku, iako ovo pominjem kao zaseban slucaj, sve više čujem sličih događaja.
Poruka buducim majkama je da se raspitate pre odlaska sta sve od lekova je potrebno za svake slucajeve i nekog doktora, naravno privatno jer smo u našoj divnoj državi, sa vas uputi o mogućim ishodima i šta u kom slucaju činiti.A što se tiče ovog lošeg kadra u zdravstvu poruka je: jebem vam sve živo i mrtvo, ako nema lekova recite pa ce neko doneti, a ne da prepustite stvari slučaju pa kako bude i biće neke nebeske pravde i za vas klošare koji brukate plemenitu profesiju. Uprapastiše idioti ljudima želju i usadiše strah i da ŕađaju više dece posle svega šta moraju da prođu prilkom najbitnije stvari u životu.
Izvinite na malo ruznim rečima.

Porodila sam se 2016 god. u ovom uzasnom porodilištu. Boravila sam prvo na patologiji ,porodjaj je bio carski rez. Imala sam preklamsiju help sindrom zajedno sa trombocitopenijom .Sve najgore doktorki koja mi je vodila trudnocu i osoblju koja vas tretira kao stoku. Na zalost u 21 veku nase zene ne znaju za bolje. Mi smo zemlja treceg sveta. Muzevi i dalje ne mogu da udju i vide svoje bebe i budu uz majku svog deteta. Zapitajmo se i zašto ? ? Svuda u svetu su zene tretirane potpuno drugacije nego kod nas bez bilo kakve novčane nadoknade i slicno. Srecna sam sto smo moj sin i ja izvukli živu glavu iz tog pakla. Hvala Bogu da ne zivim više u zemlji u kojoj jedna trudna zena nije postovana niti cenjena ! Ostalim ženama preporučujem da se izbore za svoja prava i da više ne cute i ne trpe ! Drage moje ovo je 21 vek ,kameno doba je odavno proslo ! Poštujte sebe ,jer vi radite veliku stvar ,radjate novi zivot ! Srecno svim mama i borite se za postovanje pre svega !

Ja sam se porodila 2012. , zena koja je bila edukator za dojenje je bila predivna i neerovatno strpljiva prema svakoj porodilji. Ne nam joj ime, nazalost, ne znam ni da li je jos uvek tamo, ali toliku posvecenost i ljubaznost nisam jos videla. Tako da ne treba generalizovati.

Betanija... iskustvo na porodjaju je odlicno, osoblje je strucno,uigrano, komunikacija mora biti obostrana da bi sve proticalo kako treba. Posle porodjaja, kada vas i bebu smeste u sobu, tada je druga prica. 90% osoblja je ljubazno i divno kada je nama porodilja najvaznije da budu jer smo najranjivije, ali onih 10 % ume da unisti sve ono sto je lepo. Jedna medicinska sestra (meni ostala nepoznata) koja je pratila doktorku koja bebi daje prvu vakcinu nakon rodjenja je meni ostala u secanju dugi niz godina i nikad njenu surovost necu zaboraviti. Beba je plakala dok du je skidali zbog pregleda, sestra je samo rekla da ne moze vise da slusa to vristanje i gurnula je bebi potpuno suvo klupko gaze u usta. Beba se gusila, prestala je plakati naravno, nije do vazduha mogla da dodje jer su joj usta bila potpuno ispunjema gazom, u tom trenutku dobila je vakcinu, gazu iz usta su izvadili i doktorka i sestra su otisle. Sve je trajalo nekoliko sekundi ali meni kao vecnost, onako ranjivoj sa savovima dok sam se pokrenula, ustala da pridjem bebi, one su otisle bez reci... obukla sam tada bebu, plakala sam, jer nisam uspela da sprecim to gusenje dok se borila za vazduh. Sada su vec prosle godine, ali i nakon 5 godina od tada, ista scena, isto gusenje, meni u mislima nije izbledelo i dalje mi cepa srce. Draga medicinska sestro, tvoja surovost ne treba da ima dodirnih tacaka sa decom, sa malim nemocnim bebama koje su svojim mamama ceo njihov svet, promeni posao sestro i vise nikad nemoj nekoj neduznoj dusici to da uradis, to nije humano, ni zivotinjama se ne natrpaju puna usta da ne bi galamila a kamoli bebama, ovim putem te molim svim srcem da to vise nikada ni jednoj bebi ne uradis.

Prvo da napomenem da nisam ni mamina ni tatina cerka, nisam nikad nista dobila na tacnu i drago mi je zbog toga. Ne zalim se. U betaniji jedino mi je higijena bila ok sto se tice kupaone i wc ostalo strava i uzas. Moj slučaj je bio da se beba rodila u 36nedelji bila 2360 teska, babica usta nije otvorila da ti nesto kaze ili objasni u toku porođaja. Meni je to prvo dete, nazalost nisam mogla ici u skolici za trudnice. Hvala Bogu porodila se za 12min na moju sreću inace bi stajali i blejali u mene verovatno dok se nesto nebi iskompikovalo. Doktor uzas spor ko puz, vise sam provela vremena na usi anju nego porodjaju. Sestre da Bog sacuva, vuku te kao vrecu kad te prebace u sobi. Naredjivanje kao stoki "ustaj idi u zadnji krevet i ponesi svoje stvari" i sta reci na sve to. O bebi nista nisam znala dok nije dosla Zenica do mene s vezom naravno. Svaki put na pitanje o bebinom stanju bio bi "dobro je, pratimo stanje" ni reci vise.Za dojenje retko ko bi ti objasnio sta i kako. Jedino Zenica koja se bavi dojkama tamo je bi prosla i prisla svakoj zenici. I svakoj zeni bi preporucila da ide na vezbice i u savetovalistu za pripreme za dolazak bebe, jer je betanija lose iskustvo za korisnike mene. Vise bi nam pomogle cistacice kad su bile tu

Dva porodjaja, dva razlicito iskustva... Prvi prirodno nisam imala vezu uzasno je prosao beba umalo nije umrla zbog nemara dezurnog lekara ... Dosao pogledao i rekao nije moj pacijent, okrenuo se i otisao.... Do ujutro se nije pojavio, sestra jednom i to je to UZAS. Ostalo je da se patim dok smena nedodje... Zahvalna sam dr Ilicu jer mi je spasio bebicu. Rugi porodjaja naravno imala vezu i protekao je sjajno. Velika mana Betanoje je sto otac nemoze da bude prisutan na porodjaju.

Prvi porodjaj je bio pre 15 godina i to u starom delu zgrade gde je bilo uzasno skrnavo. Nas 6 ili 7 u jednoj sobi posle porodjaja. Kupatilo grozno ceo hodnik na dva kupatila.Drugi je bio pre 12 godina i mnogo lepse. Dvokrevetna soba, u sobi kupatilo uredno. Soba cista, mir, tisina ekstra. Sestre kako koja dok nisu videle da mi je doktor "veza" e onda su trckarale a pre toga ne bas. Jos sam imala i kafu u sobi. Na zalost ali slabo ce vas ko pogledati ako nemate "vezu". I ako nisam neko ko ocekuje da svi lete oko mene ali samo ono neophodno sto je e to da se ispostuje. Sve u svemu i nisam ocekivala tamo da me drze kao malo vode na dlanu bitno mi je bilo da su bebe dobro i da sto pre izadjemo. Mozda sada i osoblje razumem ipak je to pritisak sa svih strana , svi smo mi razliciti neko je zadovoljan sa malo paznje dok neko ocekuje da je tretiraju kao kraljicu.Bitno da sve prodje ok a Betanija je posle naj manje bitna. U svakom slucaju hvala im sto su mi pomogli da na svet donesem dva andjela.

Zene u EU, dobiju apartman sa krevetom ili bazenom, muz dobije fotelju i novine, klima uredjaj, posteljina je nova i menja se cim se zaprlja, trudnica ne mora nista da ponese jer sve dobije tamo od spavacice i stvari za bebu, plus bogat obrok i za sebe i muza i to dragi moji ne predstavlja nikakav luksuz vec dostojanstven docek novog zivota... ja sam se porodila dva puta na Betaniji i nijednom mi nisu promenili posteljinu a toalet je bio sav u krvi jer su u sobi bile dve romkinje koje su krvarile po sobi i toaletu... i da im niko nije cak ni skrenuo paznju na ponasanje ...

3 puta sam bila u poridiluštu i svaki put imam lepo mišljenje o osoblju. Da se razumemo nismo mu tamo došle u spa centar već da donesemo nov život i smatram da je akcenat na bebama a ne na nama.

Porodila sam se u maju, 2019. Nisam imala vezu, ali sam bila ljubazna prema svima. Zameram osoblju jer sam ostala sama vise od 2 sata, pritom sam ih dozivala jer sam osetila da krecu naponi (sto ne bih smela da izguram sama). Babica je bila ljubazna, smireno mi je objasnjavala sta da radim i porodjaj je prosao mnogo lakse nego sto sam zamisljala. Uspesan je bio i prvi podoj odmah po rodjenju. Smatram da bi zene trebale da se same obrazuju kada vec znaju da im nece biti posveceno dovoljno paznje oko dojenja. Posteljina MORA da se promeni jer sam lezala 4 dana u krvi, to zaista nije prijatno. Hrana je suvise slaba za dojilje i zameram sto ne smemo da unesemo svoju hranu.

Treba da dodjete u Lozničko porodiliste da vidite sta je horor

Porodila sam se u februaru prvo dete mi je.Na indukciji su mi dali pogresnu terapiju. Za 10 min sam pocela da se gusim skoro se onesvestila sva sam mokra bila govorila sam sestri lose mi je ona kaze adrenalim je i izadje napolje posle par min 10 lekara se sjatilo oko mene daj ovu dozu pogresna doza je data brzo kisaonik da dodjem sebe umivali me kad na sve tu brzo sprajte se za carski rez bebi srce skoro stalo ali hvala Bogu zabpar min se bbeba povratala od te doze sto su mi dali i nisam morala na hitan carski .Vc katastrofa sijalica mi na glavi visila voda curila pored struje uzas . Sta da kazem a za dojenje su uzas ni meni niko nije pomogao sem mama u sobi sto su bili

Najlepše iskustvo nosim iz Betanije! Sjajne i profesionalne sestre, divni doktori... Šta sam sve pročitala o Betaniji pre odlaska na porođaj pa to je bilo strašno.Uplašila sam se. A u stvarnosti sasvim druga priča. Sve pohvale i veliko hvala predivnoj babici Milici Ćevap i doktoru Smiljaniću.