Kako sačuvati srce za vreme ekstremnih temperatura

Ekstremno visoke (i niske) temperature naročito su opasne za srčane bolesnike.

Ukoliko toplo vreme dugo traje, ljudi dobijaju tegobe u smislu visokog ili niskog krvnog pritiska.

Pored češćeg unošenja tečnosti i izbegavanja izlaska napolje u najtoplijem delu dana, dr Petar Otašević iz Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" savetuje pacijentima da se konsultuju sa lekarima o uzimanju redovne terapije.

Ukoliko visoke temperature potraju, srčani bolesnici treba da smanje pa čak i izostave uzimanje određene terapije, ali za to obavezno treba da konsultuju svog lekara, ističe Otašević za RTS.

Onima koji obično pate od niskog pritiska on savetuje da piju što više tečnosti – nekoliko gutljaja vode na svakih 15–20 minuta a, ako je pritisak izuzetno nizak, mogu da uzmu slanu supu i mineralnu vodu. Ukoliko je to moguće, treba da izbegavaju izlaženje napolje u najtoplijem delu dana. To, kako je ukazao, u trenutnim okolnostima, može biti između deset ujutru i sedam uveče.

Otašević savetuje kardiovaskularnim bolesnicima da u danima kada su veliki temperaturni skokovi osluškuju svoje telo i razgovaraju s lekarima.

– Treba da budu dodatno oprezni ukoliko osećaju vrtoglavicu, slabost, oduzetost jedne strane tela – navodi on i napominje:

– Velika vrućina dovodi do širenja krvnih sudova srca, od pada do skupljanja, što može dovesti do infarkta ili moždanog udara.

Otašević naglašava da je uobičajen broj slučajeva infarkta tokom jednog vikenda u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" četiri ili pet, a da ih je prošle subote i nedelje bilo čak osam.

Pored uzimanja tečnosti, doktor Otašević zdravima savetuje da izbegavaju obilne i teške obroke i da budu što češći – nekoliko zalogaja na svaka dva-tri sata.

– Naročiti problem da se izborimo sa vrućinama su dani kada je vlažnost vazduha visoka, jer se telo sporije rashlađuje i znojenje ide teže – ukazuje Otašević.

Navodi da je najbolja prevencija briga o zdravlju, što podrazumeva redovne kontrole kod lekara.