KAKO ŽIVE NOVOSAĐANI U INOSTRANSTVU: Nakon razvoda braka Ana se sa troje dece uputila u Budvu gde radi kao krupije

KAKO ŽIVE NOVOSAĐANI U INOSTRANSTVU: Nakon razvoda braka Ana se sa troje dece uputila u Budvu gde radi kao krupije

Mnogi će reći kako Crna Gora nije inostranstvo, međutim svaki Novosađanin koji se preselio u ovu državu bar zbog posla kazaće vam da jeste, jer za razliku od tamošnjeg stanovništva, stranci, pa makar oni bili i iz Srbije, nemaju preterane povlastice.

O ovome svedoči i pedosetogodišnja Novosađanka Ana Bajbarak Jurković koja se iz Novog Sada nakon razvoda preselila u Budvu sa troje, tada, maloletne dece.

Nije joj baš bilo lako, ali je u kazinu pronašla odličan posao koji je prihvatila oberučke. Kako kaže za odlazak u Budvu se odlučila jer je bila u očaju nakon razvoda braka, a u tom momentu joj se ova poslovna ponuda učinila kao jedina ispravna opcija kojom je mogla da prevaziđe svoje probleme, a ujedno i da prehrani svoju decu. Tada, kako kaže, s troje mališana nije preterano ni razmišljala kako će se snaći u drugoj državi, jer zapravo nikada ranije nije ni pomišljala da će ikada napustiti Novi Sad.

U Budvi se uglavnom družila sa Novosađanima, kojih više skoro da i nema jer su se vratili kući, a neki su našli nove destinacije.

Rođena je Novosađanka, detinjstvo je provela u kući koja se nalazi u blizini škole "Branko Radičević", koju je i pohađala. Nakon završene osnovne usledio je čuveni deveti i deseti razred, a nakon toga upisuje Srednju poljoprivrednu školu "Siniša Stanković" smer voćar-vinogradar. Iako je za Poljoprivrednu vežu lepe uspomene, a posebno na ekipu s kojom je i danas ostala u kontaktu, a gde se kasnije i s pojedinim drugaricama okumila, kaže da sa ovom srednjom školom baš i nema preterane perspektive kada je reč o zaposlenju. Uz školovanje, Ana je trenirala i karate.


Posle srednje škole sam kao i većina mojih vršnjaka konobarisala u mnogobrojnim lokalima u Novom Sadu, a kasnije sam završila kurs za krupijea i nakon toga sam, devedesetih godina prošlog veka, počela da radim u kazinu. Ubrzo posle toga sam se i udala, rodila troje dece, ali i dalje nisam napuštala posao, već sam nastavila da radim isto posao kao i pre udaje - u kazinu.  Sve je bilo ok, do momenta dok se nisam razvela – priča Ana.

Nakon razvoda braka,  2010. godine uputila se u Crnu Goru, da kao sezonski radnik radi kao krupije u kazinu "Queen" u Bečićima. Tamo je ostala tri meseca, a u to vreme, kako kaže, u rodnom joj gradu nije postojao niti jedan kazino te je odluka pala da se 2011. godine sa svojom decom preseli u Budvu, jer joj se ukazalo radno mesto u kazinu hotela "Splendid". Njoj su za to radno mesto pomogle kolege koje su iz Novog Sada, a koji su tamo već radili.

– Iskreno, za izbor zemlje nisam baš imala neke solucije s obzirom  na to da sam ostala sama sa troje maloletne dece od kojih je najmlađi tada bio beba, a ovde u Crnoj Gori me je čekalo ugovoreno radno mesto. Izbor grada je pao na Budvu jer je tu zapravo postojao kazino. Budva kao grad je vrlo interesantan za turiste posebno zbog noćnog života. Što se mene tiče, tokom leta se prilično unervozim, a mislim da se isto dešava i sa ostalim meštanima posebno zbog gužve na plažama, u prodavnicama i u saobraćaju. Tokom sezone u Budvi ništa više nije isto, kao tokom ostatka godine. Život ovde van sezone je mnogo mirniji, broj meštana nije velik, gužve nigde ne postoje, a noći praktično i nema vozila – priča Ana i dodaje da ni većina plažnih lokala ne radi do aprila odnosno maja.


Kada je reč o klimi, ona navodi da su zime uglavnom kišne i vetrovite sa velikom vlagom u vazduhu. Kako objašnjava kada u Budvi pada kiša, nema šanse da se bilo gde krene peške, jer u tim momentima ni kabanice, a ni kišobrani ne pomažu. Iako su zime puste i hladne, a leta vrela i puna turista Ana je podjednako radila sa jednim do dva slobodna dana i nije joj bilo ni malo lako. U Budvi nije imala ničiju pomoć sem što su joj kako kaže starija deca pomagala oko najmlađeg sina.  

Dvoje starije dece ćerka i sin su tada išli u školu, a najmlađeg smo svi čuvali naizmenično, jer u Crnoj Gori za našu decu iz Srbije nije bilo baš mesta u vrtićima. Ipak, posle mukotrpne "borbe", nakon godinu dana uspevam da ga upišem u vrtić i to uz pomoć direktora jedne škole koji je bio voljan da pomogne. Tako da sam neretko spavala samo po dva sata, dođem kući iz noćne smene i bukvalno spavam dok se beba ne probudi. Inače što se tiče uklapanja s Crnogorkama, nisam se baš proslavila, jer se nisam nikada posebno družila sa mamama ostale dece. Da li je problem u meni ili možda zbog vrste moga posla sa noćnim smenama, ne znam  – priznaje Ana.

Za obične ljude biti krupije je posao iz snova, jer se obično smatra da se tu sreću  poznate ličnosti, kako se služe bogati biznismeni, a plata da omogućava lagodan život. Međutim, nije baš sve tako. Posao u kazinu nije ni malo lak, jer osim ljudi koji dolaze da se zabave i da onako amaterski oprobaju kockarsku sreću, tu ipak najčešće svraćaju klasični kockari koji kada gube često nisu nimalo prijatni. Međutim, Ana i njene kolege sve to stoički podnose i u svakom momentu znaju kako se ponašaju pravi profesionalci i uvek se svi zajedno drže na visini zadatka. Anu, na poslu "ne sme" da boli glava, prehlada se ostavlja kod kuće... Ona se našminka, obuče uniformu i s profesionalnim osmehom na licu odlazi na posao gde kreće vičnim prstima da "vrti" žetone. Zapravo, kada dođe na svoje radno mesto, izgleda kao glumica koja stane na pozornicu i predstava može da počne.


Za razliku od Ane, njena deca su se brzo adaptirala na novu sredinu, međutim, posle završene škole dvoje starijih se ipak vratilo u Novi Sad.

Iako je već godinama u Budvi, Ana nije uspela da se stambeno obezbedi, a kako kaže i dalje žive kao podstanari, jer kao stranci nemaju nikakve mogućnosti za podizanje stambenog kredita. Govoreći o životu u ovoj državi, ističe da je on dosta skuplji u odnosu na Novi Sad, a razlog tome je što je Budva ipak primorski i turistički grad.

– Mada, ako malo bolje razmislim ni Podgorica nije mnogo jeftinija od Budve. Inače, mnogi možda i ne znaju ali većina stanovništva ovde na primorju ima samo sezonske poslove. Retkost je da neko ima posao tokom cele godine, sem ako nisu privatnici. U odnosu na nas prilično su ležerni, a svi bi uglavnom samo da izdaju apartmane – kaže Ana.  

Iako je život u susednoj državi skuplji, Ana smatra da je Budva bolje mesto za život u smislu što je manji i sigurniji, bez gužve i kriminala (ako se izuzmu letnji ispadi, uglavnom turista) i što je more na dohvat ruke. I bez obzira na sve te blagodeti, njoj Novi sad uvek nedostaje, jer ipak kako kaže to je zauvek njen grad.

– Ovo jeste moja trenutna destinacija, ali krajnji cilj mi je da se opet vratim kući u moj Novi Sad i to u najskorije vreme. Pandemija je svakako uticala i ovde na većinu stanovništva, naročito ugostitelja. Budva je prošlog leta bila prazna, turista nije bilo, a mnogi su ostali bez posla. Prihodi meštana su bili katastrofa. Sada kada se situacija sa koronom koliko-toliko sredila sve se polako vraća na staro. Na moj posao konkretno kovid nije uticao odnosno imao je uticaj ali pozitivan iz razloga što su kazina drugih država bila zatvorena, a naš nije, pa su igrači iz drugih zemalja dolazili u Crnu Goru – priča Ana.  

 

Oceni vest:
16
4

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Dragan SNS

    pre 164 dana i 12 sati

    Svaka čast Ani, ovo je dokaz da je najbolja zarada na kocki i zato nam treba što više kazina i u Novom Sadu i u Beogradu i svim gradovima srbije, još bolje se zaradi i na kladionicama, a pogotovo na tenisu, idemoooo Noooleeee!!!

    Oceni komentar:
    4
    2
  • Dax

    pre 164 dana i 7 sati

    Mozak glupog sns bota=dragan

    Oceni komentar:
    2
    7