KAKO ŽIVE NOVOSAĐANI U INOSTRANSTVU: Tamara je pre 30 godina otišla privremeno u Grčku, a onda se zaljubila i ostala

KAKO ŽIVE NOVOSAĐANI U INOSTRANSTVU: Tamara je pre 30 godina otišla privremeno u Grčku, a onda se zaljubila i ostala

Novosađanka Tamara Spasojević još jedna je u nizu onih sugrađana koji su pre tri decenije napustili Srbiju odnosno svoj rodni Novi Sad. U to vreme je bilo skoro uobičajeno da mladi ljudi odlaze za boljim životom, neki da bi izbegli rat, pojedini zarad posla i bolje egzistencije, a dosta njih je otišlo i iz avanturističkih pobuda.

Tamaru je u Grčku davne 1994. godine odvela želja za poslom, da bi se na kraju u toj zemlji skrasila zbog ljubavi. Naša sagovornica živi u predgrađu Atine, malom selu po imenu Oropos koje ima izlaz na more. Kaže da je to mesto otprilike kao Veternik, s tim što ima manje stanovnika i saobraćajna veza sa Atinom je vrlo loša. Često nemaju prevoz, a ima dana kada autobus uopšte ne saobraća, i tim danima često ne može da se nađe ni taksi. S druge strane, selo u kom živi je puno antičkih spomenika kulture i u njemu ima svašta da se vidi.

Ova rođena Novosađanka je odrastala na Limanu, a kao i većina njenih vršnjaka, rado je odlazila kod Džafera, na Đavu i u Točak... Tinejdžerski dani su joj ostali u lepom sećanju i, mada je ponekad setna, kaže da se verovatno nikada neće vratiti u Novi Sad, bar ne za stalno.  

Rođena sam 7. jula 1971. godine u Novom Sadu, a odrasla sam na Limanu 3 – u Balzakovoj ulici (u vojnim zgradama). Sećam se da je u našoj zgradi bilo puno dece i svi smo bili približnih godina, najviše sam volela da se igram sa komšijskom decom u dvorištu, a u lepom sećanju su mi ostali i rođendani koji su se tada organizovali uglavnom po stanovima. Tada se skupi mnoštvo dece, što iz komšiluka, što iz škole. Na tim rođusima su se jeli oni čuveni sendviči iz "Zagreba", slušali smo ploče, a kasnije i kasete. Kao i većina Limanaca, i ja sam pohađala osnovnu školu "Žarko Zrenjanin", a uporedo sa osnovnom išla sam i u nižu muzičku i u baletsku školu. Nakon osnovne škole upisujem Srednju baletsku, ali sam nakon godinu dana ipak shvatila da to nije poziv kojim želim da se bavim – priča Tamara.


Nakon što se ispisala iz Baletske, upisuje 10. razred u Srednjoj medicinskoj školi "7. april", a posle završenog desetog razreda – Ekonomsku školu "Svetozar Miletić", za koju je takođe vežu lepe uspomene i super ekipa. Kao poslednja čuvena Šuvareva generacija, nakon srednje, naša sagovornica se upisuje na Pravni fakultet koji je redovno pohađala do druge godine. Kada je skoro završila drugu godinu i nakon položenih ispita, Tamara dobija poziv od školske drugarice da ode u Grčku kako bi zaradila. U početku je radila po kafićima a, kako to obično biva, upoznaje mladog Grka i postaje grčka snajka. Brzo je savladala jezik, ali je perfektno naučila da čita i piše tek kad su joj deca krenula u školu. Kroz šalu navodi da je čak tri puta ponavljala gradivo. Nakon udaje, 1995. godine rađa ćerku Mariu, a zatim 2001. godine na svet donosi sina Janisa, a dve godine kasnije i sina Alexandra. U tom periodu Tamara se maksimalno posvetila svojoj deci, mužu i porodici, a kada su joj klinci stasali za vrtić, od 2005. godine, otvara svoj rasadnik i cvećaru, koje je držala sve do 2013. godine. Nakon što je završila sa privatnim biznisom, zaposlila se kao trgovac u marketu u kom i danas radi.   

– Najstarija ćerka se udala i sada sam ponosna baka dvogodišnjeg unuka Dimitrisa. Sinovi polako, ali sigurno, rastu, a i dalje se školuju. Inače, moram da napomenem da su državne škole u Grčkoj katastrofalne, pojedine čak i one u većim sredinama su mnogo gore i od najzabačenijih škola u Srbiji. Verovali ili ne, neke učionice kod nas liče na kontejnere. Obrazovanje nije kvalitetno, a posebno nisam zadovoljna na koji način deca uče engleski jezik, jer je to "za plakanje". Ukoliko želiš da ti dete nešto nauči, moraš da ga vodiš u privatnu školu ili na privatne časove – priča Tamara.


Od nje saznajemo da se školovanje u ovoj državi deli u tri kategorije, osnovno, srednje i visoko obrazovanje, sa još jednom posebnom kategorijom koja dolazi na red posle srednjeg, a reč je o stručnoj obuci. Obrazovanje je obavezno za svu decu od 6 do 15 godina.

– Ovde deca sa navršenih 6 godina kreću u osnovnu školu, s tim da su predškolsko i godinu dana pre predškolskog obavezni, tako da deca već u tom uzrastu od 4 i 5 godina uče da pišu prva slova i brojeve. Školovanje u Grčkoj se malo razlikuje od onog u Srbiji. Prvih 6 godina deca idu u dimotiko – nešto slično našoj osnovnoj školi. Zatim naredne 3 godine idu u gimnasio (nešto između naše osnovne i srednje škole) i poslednje 3 godine pohađaju likio (nalik našoj srednjoj školi). Dakle, školovanje do fakulteta traje 12 godina, kao i kod nas, samo je malo drugačije raspoređeno – priča Tamara uz napomenu da u državnoj školi deca dobijaju knjige besplatno na početku svake školske godine.


Govoreći o platama i ekonomskim prilikama, naša sagovornica kaže da radi u jednom supermarketu na delikatesima kao odgovorna osoba na "donjem spratu". Njena plata je malo iznad proseka i zato je veoma zadovoljna, a ima, kako kaže, i tu sreću da je poslodavac plaća.

Ne znam koliko ste upoznati sa situacijom u Grčkoj, sem ovog dela što vas zanima u vezi sa letovanjem. Kod nas je postala redovna pojava da radiš, pa kad treba da te plate ne dobiješ celu platu ili ti, u najgorem slučaju, isplata kasni. Takođe, mnogi nemaju tu sreću, kao što sam imala ja, jer sam prijavljena na puno radno vreme. Recimo, prijavljena sam celu smenu i tako sam i plaćena. Nažalost, mnogi nisu, već rade osam sati, a prijavljenu su na četiri i zato su im plate znatno niže – pojašnjava Tamara situaciju u Grčkoj.

Navodi da je Grčku takođe pogodila kriza zbog rata u Ukrajini, te su  znantno skočile cene, posebno struje i osnovnih životnih namirinica. Navodi da cene hrane zavise od toga u kom se marketu kupuje ali, okvirno gledano, hleb je 0,80 do 1,30 evra, jogurt staje od dva do četiri evra, sir je od 6 do 8, a pakovanje jaja od 2 do 4 evra. Meso je takođe poskupelo.

Kada je reč o nekretninama, kaže da to ne prati ali, primera radi, za stan u Atini od 48 metara kvadratnih treba izdvojiti oko 70.000 evra.


Meni je u Grčkoj super, ovde imam sve. Tu je moja porodica, deca, unuk, prijatelji, posao. Ovde živim blizu tri decenije i skroz sam se navikla, jer smo mi po svemu u suštini veoma slični Grcima. Jedino po čemu se razlikujemo je ishrana. Grcima se, za razliku od nas, ishrana zasniva na na tradicionalnoj mediterankoj hrani, uglavnom na ribi i morskim plodovima, svežem voću i povrću, integralnim žitaricama, uz korišćenje sira i kiselog mleka. Mada i oni imaju jela slična našima – pojašnjava.

Ponekad joj nedostaje Novi Sad, ali je trenutno ne vežu preterane emocije za njega a, kako kaže, u svom rodnom gradu nije bila od 2011. godine.

Moj rođeni brat takođe ne živi u Novom Sadu, mama jedino, ali se preselila sa Limana u drugi deo grada i ona je jedina osoba koja mi tamo nedostaje – zaključuje svoju priču Tamara. 

Oceni vest:
17
5

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Telepodrodjenja

    pre 7 dana i 20 sati

    Onda uživaj tamo....hvala lepo...ja iz mog grada neću nigde...

    Oceni komentar:
    11
    5