Koji su rizici kupovine preko Temu platforme

Nezamislivo niske cene, roba široke potrošnje i paketi na koje se ne čeka mesecima – čini se da su ovo bili dovoljni uslovi da svet preplavi sada već čuvena kineska onlajn prodavnica Temu, koja je od maja ove godine dostupna i korisnicima iz Srbije.

Temu, čije reklame u poslednje vreme samo što ne "iskaču iz frižidera" u Srbiji se reklamira niskim cenama, dostavom više poručenih artikala u istom paketu, ali i standardnu isporukom u roku od dve do tri nedelje, te ekspresnom, koja važi za porudžbine iznad 130 dolara, a čeka se pet do 10 dana. Takođe, naručeni proizvod može biti vraćen u periodu i do 90 dana, a ukoliko paket ne stigne na adresu do predviđenog datuma, kompanija daje kupcu "kredit" u vrednosti određene svote novca.

Međutim, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije upozoravaju da, iako Temu, kada je u pitanju bezbednost plaćanja deluje kao ozbiljan sajt, kupci treba da paze na mogućnost da je roba koja se prodaje preko njega upitnog kvaliteta, jer se radi o proizvodima koji ne moraju da imaju sertifikate za uvoz u našu zemlju. Drugim rečima, uprkos niskim cenama, srpski kupci bi mogli da poruče proizvode koji su daleko od onog na šta su navikli ili šta očekuju ne samo po kvalitetu, već i po bezbednosti upotrebe, upozorava NIN.

Šta je Temu: Aplikacija za onlajn kupovinu za kojom je Srbija "poludela"

Takođe, uprkos tome što se Temu reklamira kao izuzetno profesionalna kompanija, naročito kada je reč o zaštiti prava potrošača, prate ga i brojne kontroverze. Naime, Temu se nalazi u vlasništvu kineske kompanije PDD Holdings. Dok s jedne strane tvrde da posluju iz Bostona u SAD, sedište im je smešteno u Šangaju u Kini, a kompanija inače poseduje i nekoliko sajtova za e-trgovinu, uključujući kineski pandan Temua – Pinduoduo.

Kontroverzne priče o lošoj i neispravnoj elektronici, nebezbednim igračkama, direktnim falsifikatima zaštićenih proizvoda i neisporučenim paketima, krenule su krajem 2022. godine. Pored toga, zvaničnici američke vlade izrazili su zabrinutost zbog uticaja i umešanosti Komunističke partije Kine u rad kompanije, prenosi NIN.

Tako je u jednoj od brojnih tužbi, navedeno  da je Temu "prisluškivao elektronske komunikacije posetilaca svoje veb stranice i nije uspeo da upozori kupce o nelegalnom pristupu podacima". U tužbi se takođe navodi da je Temu svesno učitavao malver i špijunski softver na uređaje korisnika. Stručnjaci su čak upozorili da je aplikacija toliko invazivna da je čak dizajnirana da prikuplja lične fotografije i video zapise korisnika. Ipak, to nije sprečilo Temu da postane enormno popularan među američkim potrošačima.

Kakva je situacija u Srbiji

Zoran Nikolić iz NOPS-a kaže za NIN da uprkos tome što kupci nikada ne mogu biti potpuno zaštićeni od različitih prevara i krađe podataka, u zemlji za sada nisu primećeni slični problemi. On napominje da su transakcije zaštićene, ali da treba voditi računa

– Koliko smo do sada uspeli da saznamo, nema nekakvih iskakanja. Ono što takođe znamo jeste da su sve transakcije enkriptovane, što znači da su zaštićene i užasno su teško dostupne potencijalnim hakerima. Naravno da nema potpune zaštite. To ne postoji i svi možemo da budemo žrtva bilo kakvih prevara. Svako može da presretne broj računa koji je ostavljen ili koji će ukucati, a na nama je odluka da li ćemo uopšte to kupovati ili nećemo – navodi Nikolić.

On dodaje da bi trebalo voditi računa i da strah od zloupotrebe nije sporan, iako ovaj slučaj ne smatra značajnijim od prevara na nekim drugim sajtovima.

– Temu deluje izuzetno ozbiljno. Imajući u vidu podatke koji su istaknuti, načine zaštite, pravila o odustanku, načine da se povrati određena roba, šta da se radi ako ona nije stigla. Dakle ovo je nalik nečemu što bi trebalo da izgleda 100 odsto ispravno i ja bih, za razliku od ove teme, daleko veću pažnju posvetio svim onim malim sajtovima. Zato je najvažnije videti ko je trgovac, i kakav je način plaćanja – navodi sagovornik NIN-a.

Ipak, kada je reč o kvalitetu robe koja se prodaje preko Temua, Nikolić naglašava da treba naročito povesti računa, te da određene artikle nije poželjno poručivati uprkos primamljivim cenama.

– Kada primimo robu iz Kine, primićemo je verovatno od proizvođača ili trgovca i tada nećemo imati sve sertifikate koji su neophodni da bi se roba prodavala u Srbiji, što znači da je apsolutno upitan kvalitet. Ne govorim samo o kvalitetu, već i o upotrebi, odnosno bezbednosti prilikom upotrebe. Lično bih potpuno izbegao svu onu robu koja može da nam nanese određenu vrstu štete. Nije problem kupovati neke sitnice, stvari koje su dostupne i ovde po kineskim trgovinama. Ali treba izbegavati kupovinu proizvoda za koje se smatra ili se pretpostavlja da bi trebalo da prođu neku vrstu ispitivanja, sertifikacije. Ne kažem da ih nema, ali i da ima to je drugačije – ističe on.

Napominju da, kada se roba iz Kine uvozi zvaničnim kanalima, mi kao država i ostatak EU, obezbeđujemo sigurnost pri upotrebi kroz određene standarde i to je uglavnom onaj CE znak koji se stavlja na određenu vrstu robe.

– Ali ako ovde toga nema, onda kupujemo na sopstvenu odgovornost i nemamo upozorenja da li je opasno od čuvenih ftalata ili da li dete može da proguta neke kuglice i slično. U tom smislu se ne savetuje kupovina bilo koje vrsta tehničke robe. Takođe, neka roba za rekreaciju, kao što je bicikl, trotinet, dečiji krevetac, igračke. Na tu vrstu proizvoda treba staviti jedan veliki upitnik, jer nam tu ne vredi ni ušteda. Kolika god ona bila, nije bitno ako na kraju razmišljamo o tome kao o nečemu što je opasno za upotrebu – objašnjava on za NIN.

Nikolić još naglašava da je, uprkos tome što je omogućen povrat ili zamena robe, jako teško ostvariti takvo pravo, kao i da treba voditi računa da će uvek potrošač snositi troškove povrata određenog proizvoda, zbog čega se ceo sistem dodatno komplikuje.

Šta će biti sa Temuom

Uprkos brzoj i širokoj ekspanziji prodajne platforme po čitavom svetu, mnogi stručnjaci navode da bi čitava pompa mogla ubrzo da se stiša. 

Takođe, od kraja septembra, Temu će morati da primenjuje stroža pravila u okviru Zakona o digitalnim uslugama (DSA) u EU koji reguliše onlajn platforme, saoptila je Evropska komisija krajem maja. 

Tekst u celosti pročitajte OVDE.

Izvor: NIN