Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Dejan Ignjić Fotografija: ilustracija/mojnovisad, pexels, pixabay
KONTRIRANJE: VEGANI VS "MESAROŠI"
Suprotstavljena mišljenja. Sučeljavanje. Različiti stavovi. Polemika. Argumentovana rasprava. Subjektivnost je poželjna. O ukusima treba raspravljati. Život, a nije politika. To je naša nova rubrika. Recite onom drugom što ste oduvek želeli. Nije pesma, ali jeste igra. Igra reči i životnih stremljenja. Nek se čuje vaš stav. Kaži zašto. Bez vikanja molim.
Na jestivi teren smo izveli vegane i “mesaroše” ili bolje reći one koji nisu vegani.
Formacija je 3x3 jer je Novi Sad svetska prestonica basketa, pa ćemo i mi tako igrati. Utakmica može da počne, a loptu prvo imaju vegani koji su bili znatno opširniji u ubacivanju svog stava, za razliku od mesaroša koji nisu bili obilni kao omijeni im obrok. Ne znamo da li je to zbog načina ishrane, ali moraćemo nekako da ih svedemo na iste porcije.
Bojan je vegan već 17 godina i to nije postao zbog zdravstvenog benefita takve ishrane, koji je za njega medicinski potkovan i kako kaže više niko ne može podvaliti izgovore poput, recimo “proteinskog mita”. U prilog tome ističe plejadu vrhunskih sportista koji žive i propagiraju veganizam.
- Danas je većina ljudi upoznata s veganizmom na neki način, ali dokle smo zaista odmakli u pogledu prava životinja kao država i društvo, je zapravo stvar koja me više brine. Verujem, da ljudska sloboda jeste usko povezana sa životinjskom slobodom i da se naše društvo može meriti i ogledati u tome, po načinu na koji se odnosimo prema životinjama. U društvu gde životinje nisu zaštićene od države, mi moramo kao pojedinci stati u odbranu njihovih prava, bez obzira na sredstva kojim ćemo to postići. Kad neko nevinom biću oduzima njegova prava, muči ga i zlostavlja, ne treba pokazivati saosećanje prema takvoj osobi i njegova prava automatski trebaju prestati biti važeća. Nikad nisam blago gledao na kršenje ljudske slobode, pa neću zatvarati oči ni pred kršenjem slobode bića koja su nevina i ne mogu da se brane. Deo oko zagađenja zemlje, eksploatacije resursa zbog uzgoja životinja za prehranu nisam ni dotakao, kao ni nekontrolisani lov i izlov ribe, ugrožavanje opstanka i izumiranje vrsta koje je u stalnom porastu – rekao je Bojan.
U društvu gde životinje nisu zaštićene od države, mi moramo kao pojedinci stati u odbranu njihovih prava, bez obzira na sredstva kojim ćemo to postići.
S druge strane, Branislav je imao sledeće da poruči.
- Ne mogu da zamislim dobar ručak bez mesa. Verovatno je to stvar navike. Veganima mogu samo da kažem, nek su živi i zdravi, nek uživaju u svom izboru i poštuju tuđi. Jednostavno, konzumiram meso jer volim da ga jedem. To valjda dolazi iz porodice. Kod nas se uvek dobro jelo. Mama je sjajna kuvarica, I baka je bila. Tata je gurman, a gurmanluci ne idu bez mesa. Kažu da je život zdraviji bez mesa. Možda to i jeste tačno, ali je tačno da se i navike teško menjaju, pogotovo one loše. Treba biti umeren. To je najbolji recept. Ubeđen sam da bih mogao da budem vegan ako bi me muka naterala. Za mene je sve stvar izbora, pa tako i veganizam. Nemam ništa protiv vegana, svako je slobodan da bira šta će da jede. Ne mislim da je veganstvo ekstrem, ali kao i sve drugo, može da sklizne u neku vrstu agresije. Samo tolerantno – čuli smo od Branislava.
Tamara je odrasla u porodici gde se svakodnevno jelo meso, ali su stvari počele da se menjaju kad je u njen život ušao pas. Kroz ljubav prema njemu počela je da menja stavove o životinjama, saznaje nove stvari i da se menja. Tada počinje da primećuje ulogu čoveka u priči sa životinjama, kompletnim živim svetom i prirodom. Za nju je najvažnije da se istakne da veganstvo nije dijeta i pitanje jedeš li meso ili ne. To je stil života gde čovek, životinja, drvo ili reka nisu proizvod i nemaju cenu, a svaki vid nehumane eksploatacije je neprihvatljiv.
- O zdravstvenim, ekološkim, pa i moralnim aspektima se može u nedogled pričati i verujem da do svakog prosečno obaveštenog čoveka može doći deo informacija o tome. Teško je ostati nezainteresovan kad dolazimo do tačke gde čovek kao Pakmen ide i jede/uništava sve pred sobom. Trenutno je na udaru Amazonija, a u osnovi cele priče je isključivo profit. Čovek ne treba da bude ni robot, ni rob navikama. Ono što nas izdvaja od ostalih vrsta je sposobnost da osmislimo i radimo dobre stvari, a dešava se suprotno. Čovek je svima odredio vrednost, stavio cenu i trguje. Nisam iz te priče i nikad neću biti. Rešenje jeste u promeni i humanosti. Ako neko nije skapirao o čemu pričam nek pogleda klip "Man" koji je na odličan način prikazao sve.Nakon toga se zapitajte, kakav čovek želite da budete ovo kratko vreme koje provodite na planeti – jasna je bila Tamara.
Veganstvo je stil života gde čovek, životinja, drvo ili reka nisu proizvod i nemaju cenu, a svaki vid nehumane eksploatacije je neprihvatljiv.
Nisam vegan jer postoji meso je stav Srđana. I smatra da nikad neće biti vegan.
- Veganima bih poručio da se ne foliraju jer gomila biljki koje jedu su počele svoj život kao semenka izašla na zadnju stranu neke životinje. Tako da tehnički gomila biljaka ustvari ima životinjsko poreklo. Meso jedem jer ima brutalno dobar ukus, daje mi snagu i štiti me od vojvođanske zime. Stava sam da nikako nije zdravo izbaciti meso iz ishrane. Ameri kažu "you are what you eat", pa ako neko jede samo mladi luk tako i izgleda i oseća se. Čovek je od mesa i treba mu meso. Prisutna je ekstremna netolerancija vegana prema nama što nismo. Ona je sama po sebi ekstremna jer kad si duži period bez mesa, nisi svoj, ni u fizičkom, ni u psihičkom smislu – poručio je Srđan.
Meso jedem jer ima brutalno dobar ukus, daje mi snagu i štiti me od vojvođanske zime.
Jovan je sasvim slučajno postao vegan. Tokom studiranja upoznao je ekipu koja godinama nije jela ništa životinjskog porekla, što mu je zvučalo neverovatno, pa je sebe stavio na probu. Mislio je da čovek ne može da živi bez mesa, pa je počeo da razmišlja o nedužnim bićima koja izgube život zarad naše ishrane, da bi za 10 meseci potpuno prešao u veganstvo.
- Počneš sve šire i šire da sagledavaš taj problem i onda shvatiš da su životinje žrtve u skoro svim aspektima ljudskog načina života. Zoo vrt, cirkus, sport, lov, turističke atrakcije… Istraživao sam, pa sam saznao da je prase pametnije od psa, da krave imaju najbolju drugaricu, da su pojedine vrste monogamne za ceo život, da bi bez pčela čovek izumreo, da sve životinje pokazuju empatiju i prema drugim vrstama, pa i ljudima. Takođe, najveći umovi sveta, Njutn, Da Vinči, Tesla, Ajnštajn su se zalagali za oslobađanje životinja. Tako da svet bez eksploatacije životinjskog sveta je ispravna ideja i moguća. Ja po tom pitanju vidim progres – izneo je svoj stav Jovan.
Prema Jeleninim rečima, ona nije vegan, niti će biti jer voli raznovrsno da se hrani. Na njenom meniju su meso, riba, mlečni proizvodi, ali i povrće. Često skuva klot pasulj ili paprikaš bez mesa, a leti joj je omiljena hrana, sataraš. Pritom dodaje, da se redovno pridržava Uskršnjeg posta jer obožava da se “davi” raznim travkama i salatama.
- Ribu obožavam i jedem je bar dva puta nedeljno. Bez mesa bi možda i mogla da živim, ako se izuzmu roštiljska druženja (smeh). Kod ljudi mi je mnogo važnije kakve su im misli, nego šta jedu. Nemam ništa protiv vegana, razumem tu njihovu brigu o životinjama i znam šta čovek čini zarad profita i kakva je pohlepna spodoba. Ipak, možda su oni svesniji od mene. Ne volim samo da mi se nameće mišljenje. Imam dosta prijatelja vegana i stalno me ubeđuju da i ja to postanem. Ima tu malo i preterivanja. Kad s kašikom iz gulaša, krenem da promešam njihov veganski kotlić, samo što me na krst ne razapnu (smeh). Posebna priča je ludilo roditelja koje od malena deci ne daju meso. Za svaku osudu. Meso je namirnica najbogatija belančevinama i kad ga s povrćem staviš u sač, nema bolje – zaključila je Jelena.
Kakvog ste vi stava? Neka krenu sučeljavanja.
Ovaj članak još uvek nije komentarisan