Kralj Čačka: Novi Sad ima posebnu energiju i eho grada, sa arhitekturom i kulturom koja meni prija

Kralj Čačka: Novi Sad ima posebnu energiju i eho grada, sa arhitekturom i kulturom koja meni prija

Fuzija bluza, roka i šansona odjeknula je sinoć podgrađem Petrovaradinske tvrđave, kada je na scenu kročio srpski Tom Vejts.

Kantautor, pesnik i slikar Nenad Marić, poznatiji kao Kralj Čačka, bio je gost Buktauna, dvodnevnog književnog događaja organizovanog u okviru nedelje književnosti Kaleidoskopa kulture.

Ovu priliku Novosađani su iskoristili da zapevaju i zaplešu, uz zvuke omiljenih hitova, kao što su "Spusti svetlost na put", "Stoj kolega!", "Pad u Ljigu" i druge, a mi smo priliku iskoristili da sa umetnikom popričamo o nedavnoj premijeri radio-predstave "Soundtrack za film koji nije snimljen" izvedenoj na Salašu 137, o budućim projektima, ali i gorućim temama koje bi trebalo da budu briga svakog od nas.

 


Pre nekoliko dana ste Novosađanima predstavili svoj neobični projekat - saundtrek za film, koji je predstava, a zapravo radio drama. Koja se tačno ideja krije iza ovog nesvakidašnjeg koncepta?

– U suštini, to jeste radio drama, ali kada su me kontaktirali da se prijavim na konkurs Radija "Teatar" iz Zagreba ja sam ih pitao - Šta ja tu mogu da radim? Jeste da mogu da pišem songove i da mi je generalno poznata forma radio drame, ali ja nisam dramaturg. Pošto je tu potrebna dramaturgija, neke vrste režije, predložio sam da to bude neki saundtrek za film koji nije snimljen, odnosno, da se bazira više na atmosferama i da postoje songovi, koji će na neki način da povezuju događaj. Odatle i taj naslov, koji je dugo bio radni naslov. Uspeli smo na kraju da kompletiramo celu radio dramu, zahvaljujući Nini i Pavlici Bajsić, koje su dramaturškinje, pa su zapravo uokvirile sve ono što smo Nina i ja pisali - propratni tekst koji ide kroz radio dramu i songove.

 


Ono što je zapravo neobično jeste da je ova radio drama iskočila iz okvira radija i izašla na scenu. Kako to sve izgleda vizuelno?

– I meni je bilo čudno da se izvodi uživo, jer nikada nisam čuo da se radio drame slušaju uživo. Obično se slušaju na radio stanicama pa sam tako mislio da ćemo mi to da snimimo i da će sve na tome da se završi. Međutim, oni imaju princip da se izvodi uživo, što je jako lepo. Sve izgleda tako što ljudi sede na svojim mestima, pričaju priču, proizvode zvukove i pevaju. Ja sam unutra, pa ne mogu baš da se odmaknem i znam kako je bilo gledaocima, ali nama je ugodno i mislim da smo lepu stvar uradili. Delovalo je da se svidelo i publici, jer sam čuo par komenatara osoba koje su bile baš oduševljene.

Nakon Niša, Novi Sad je drugi grad u Srbiji u kojem je predstava izvedena, a i već nekoliko godina redovno gostujete u našem gradu. Šta vas ovde posebno privlači?

– Novi Sad ima posebnu energiju i eho grada, sa arhitekturom i kulturom koja meni prija. Prija mi ta mirnoća, koju nema Beograd, i temperament ljudi. Mislim da sam ovde prvi put nastupao u nekom manjem kafiću, a nakon toga na Festivalu uličnih svirača. Svirao sam sa bendom kasno uveče na trgu, kiša je padala i bilo je jako lepo, a evo i ovde u Gradiću je lepa energija.


U okviru Kaleidoskopa kulture spojile su se različite vrste umetnosti, što i vi radite u svom životu. Ako biste hteli da spojite slikarstvo i muziku, koju biste vašu pesmu voleli da naslikate i kako bi ta slika izgledala?

– Uh, dobro pitanje, ali i teško. Ja se baš trudim kada ih pišem da izlaze iz tog nečeg vizuelnog i da sve već imaju svoju sliku. Mada možda ih sve zapravo treba oslikati, samo što je problem da kada krenete da slikate povuče vas muzika. Na kraju, možda se te slike i muzika ispomažu i vuku jedna drugu lancima. Robuju jedna drugoj, u pozitivnom smislu (smeh).

Šta vas najviše inspiriše kada stvarate i kako je turbulentni period izazvan korona virusom uticao na tu inspiraciju?

– Život me inspiriše. Suština inspiracije je život, jer je nedokučiv do kraja, uvek je bio i biće. Za vreme korone, kada je bio lokdaun, najviše sam radio na radio drami, a nakon toga su bile svirke tako da nisam stizao ništa drugo da radim. Psihički sam odlično podneo, samo mi je finansijski bilo malo teško, ali mi nije prvi put, ja sam već prošao svašta pa sam naučio kako da se izborim sa tim.


Pored radio drame, u prethodnom periodu ste spremali i novu zbirku poezije, kao i album. Kada će ugledati svetlost dana?

– Zbirka će najverovatnije biti objavljena do kraja godine. Album ne verujem da će stići do kraja godine, jer smo dosta svirali i bili aktivni, tako da očekujte da će izaći sledeće godine.

Jedna ste od javnih ličnosti koja se otvoreno zalaže za očuvanje ekologije, i staje na stranu građana koji se bave ovim problemom i javno protestuju. Šta biste poručili našim čitaocima tim povodom, s obzirom na to da je ovo problem koji uveliko brine i Novosađane?

- Oni koji su svesni bi trebalo da probaju da osveste i druge. Mislim da čovek kao pojedinac nije toliki zagađivač, koliko su to kompanije. Bitno je dati prave informacije, a mediji rade baš suprotno, čast izuzecima. Mislim da je to jedini način. Sve ide iz te svesti, ali nisam siguran kako osvestiti druge, jer su ljudi ucenjeni, žive u strahu i ima mnogo prostora za manipulaciju onima koji su za zdravu životnu sredinu i koji se bore protiv pakovanja reka u cevi. Bojim se da i to može da sklizne u nešto potpuno deseto, kao što to obično biva kada su neki pokreti u pitanju, a ovo izgleda kao da će postati pokret.

Oceni vest:
9
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan