Latinka Perović: Istorija mora biti razdvojena od politike i banalizacije

Latinka Perović: Istorija mora biti razdvojena od politike i banalizacije

U punoj sali Studija M sinoć je predstavljena nova knjiga istoričarke Latinke Perović „Dominantna i neželjena elita“. Delo kroz analizu 13 intelektualaca govori o političkoj i intelektualnoj eliti Srbije u XX i XI veku i o 150 godina dugom sukobu između konzervatizma i modernizma koji je jedan od uzroka nerazvijenosti današnje države.

Autorka knjige Latinka Perović kazala je da razlikuje istorijsko saznanje od svesti. Smatra da je saznanje rezultat istraživanja i često je inferiornije nasuprot svesti koja je puna mitova.

- U Srbiji se više ceni kada je neko gori. Naša istorija je takva kakva jeste, i moramo je poznavati i razumeti. Naš bilans na prelazu iz XX u XXI vek nalaže nam da postavimo pitanja, i da damo odgovore sa kojima ćemo pripremiti jednu drugačiju elitu za dalji razvoj naroda koji je ne samo siromašan, nego i zaostao. Istorija mora biti razdvojena od politike i banalizacije – rekla je Perović.

Naglasila je da se podela na elitu dešava spontano, ali oko iste ose, a to je kakva ili kolika država. Na kraju je postavila pitanje da li će se i dalje govoriti o okupljanju Srba u jednu državu ili će se država razviti u dubinu.

Novinar Dimitrije Boarov kazao je da se istoriografija kod Srba razvila kada su se pojavili istoričari koji su gledali istoriju drugačije od dominantne elite, i da je ovaj rukopis doprineo tom razvoju.

- Uzroci naše nerazvijenosti su u samoj Srbiji. Dominantna elita je izrasla iz agrarnog naroda, a država nije imala sreće sa idejama te elite i ostala je siromašna. Nedovoljno dobre, pobeđivali su još gori – primetio je Boarov.

Publicista iz Zagreba Slavko Goldštajn rekao je da je autorka analizirala portrete 13 srpskih intelektualaca. U kategoriju dominantnih svrstala je jednog, Dobricu Ćosića, a preostalih 12  među neželjene.

- U analizi Ćosića kao mislioca, pisca i ideologa, Latinka Perović je zapravo sažela celokupnu ideologiju koja je dominirala u zadnjih 150 godina. Toliko dugo traje sukob između ideje oslobađanja i ujedinjenja Srba, i one druge, koja u prvi plan stavlja modernizaciju države. Knjiga predstavlja najvrednije suočavanje sa srpskom političkom prošlošću koja dodiruje i širi region. Autorka ovim svojim delom doprinela je normalizaciji srpsko-hrvatskih odnosa, i ono predstavlja zdravo sagledavanje naše prošlosti koja nas opterećuje i još će nas dugo opterećivati – izjavio je Goldštajn.

Profesor Ljubodrag Dimić, član SANU, smatra da je knjiga kritika društva i da njeno čitanje predstavlja podsticaj jer nameće mnoga pitanja, a pre svega da li se može prihvatiti modernizacija bez prihvatanja vrednosti koje idu uz nju. Kazao je da kritičnost i držanje distance dominira delom iz čega se može zaključiti da ga je pisao naučnik.

- Vidi se partijska država i birokratija koja ne priliči savremenoj zemlji. Vide se partijski kadrovi koji ne žele smenu generacija i primečuje se neprofesionalizam. To sve utiče na reforme i kvazi reforme u zadnjih 50 godina – primetio je Dimić.

Recenzent knjige, profesor Milan Subotić rekao je da je autorka pisala o ljudima koje je poznavala i sa kojima je sarađivala, a i sama je sa nekima od njih pripadala neželjenoj eliti.

- Čitaoci ne osećaju racionalni razlog za optimizam nakon čitanja knjige. Međutim promene su ipak moguće, a primer Latinke Perović je inspirativan – zaključio je Subotić.

Književnik Svetislav Basara misli da je autorka dokazala da imamo sjajne istoričare, ali da nemamo istoriju zbog dominantne elite.

- Ta dominantna elita ne želi ono što njima ne odgovara, već žive u mitovima i narodnim pesmama. U Srbiji se nažalost ne priznaje realnost. Za 200 godina imali smo šanse samo početkom 1990. godine, a posle  2003. – kazao je Basara.

Osvrćući se na Dobricu Ćosića koji je prikazan u knjizi, Basara je rekao da je Ćosić, baš kao i srpski narod, lutao od nacionalnog do socijalizma da bi se opet vratio onom prvom i dao podršku Slobodanu Miloševiću.

Docent Aleksej Kišjuhas smatra da je na osnovu biografija i analize ključnih intelektualaca Srbije, Latinka Perović oslikala dramu između dve suprostavljene ideologije. Sa jedne strane je konzervativni nacionalizam, a sa druge modernizam i sekularizam. Podele kakve su Egzit ili Guča, Kosovo ili Evropa predstavljaju zapravo  dublji razdor  koji kreiraju intelektualci, a dnevna politika je refleksija tih ideja.

Nakon promocije Latinka Perović je odgovarala na pitanja Novosađana i potpisivala knjigu, koja je mogla da se kupi na ulazu u salu.

Oceni vest:
4
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan