MAJSTORI VS NASTAVNICI: Zašto jedni dižu cene usluga, a drugi ne

Nezahvalno je porediti rad, trud i umeće kada su u pitanju potpuno različite vrste poslova, ali se to neminovno dešava, pa nimalo ne čudi što su ljudi neretko kivni na činjenicu da jedna vrsta zanimanja zarađuje znatno više od neke druge, pogotovo kada se radi o veoma različitom stepenu obrazovanja.

Osećaj nepravde zbog toga zašto je neko ko je godine i godine uložio u školovanje manje plaćen od drugih s vremena na vreme provlači se i kroz rasprave na društvenim mrežama. To kulminira pogotovo u ovom periodu, kada inflacija uzima maha i mnogi proizvodi i usluge poskupljuju.

– Interesuje me zašto su cene majstorskih radova otišle gore, a cene drugih usluga (držanje časova) ne – primetila je i pitala jedna od naših sugrađanki u novosadskoj Fejsbuk grupi "Izvinite, ja samo da pitam".

Najveći broj onih koji su komentarisali smatraju da je majstora danas malo, pogotovo dobrih, te da samim tim što su deficitarni mogu svoje usluge da naplaćuju koliko god žele.

– Ponuda – potražnja, majstora nažalost nema, nastavnika koliko hoćeš. Niti je svaki majstor dobar majstor, isto tako ne prenosi znanje svaki nastavnik isto. Ko je u svom poslu dobar, uvek će imati posla. Zato ako tvoj đak popravi ocene, napreduje, imaćeš posla i kad podigneš cenu. Treba ceniti i poštovati svačiji rad, bilo da je na snagu ili na umno, nikako podcenjivati – smatra jedna Novosađanka.

Javili su se i nastavnici koji smatraju da i oni treba da podignu cene privatnih časova.

– Ja ću podići cenu časa. Frizer me isfenira za 30 minuta i naplati 550 dinara. Dakle, njegov sat najprostije operacije je 1.100 dinara. Ne može onda čas biti 1.200. (sat vremena), može samo više. Kome je puno, ne mora. Do sada sam naplaćivala sat vremena 10 evra, sad ću povećati cenu od jeseni. Ko neće, ne mora – uverena je ova nastavnica.

Nekolicina je istakla i činjenicu da više vredi čas iskusnijeg profesora nego studenta, ali ispostavilo se da ne mora ni to da bude pravilo i da su časovi nekih studenata bili delotvorniji.

– Jer smo otisli do đavola. Imati fakultet u današnje vreme u ovoj državi je ništa. Niko ne ceni znanje, kulturu i obrazovanje. Samo fizička snaga se plaća. Umna je nažalost postala bezvredna – rezigniran je jedan od komentatora.

Stavovi po ovom pitanju su zaista različiti, što se može zaključiti iz gomile dijametralno suprotnih mišljenja.

– Zašto mislite da ste ako dajete časove bolji od nekog majstora? Njegov posao nije lak. I to treba znati. I uraditi i sve. Samo je problem što u Srbiji ljudi s fakultetom misle da su viša klasa, da su oni iznad drugih, da je njihov čas sveto znanje. Posao majstora je prvo fizički mnogo teži, drugo i tu treba znanje, i zato i treba naplatiti. I on kući ima decu i porodicu. Oni rade od 7 do 17, pa posle i privatno. Treba to izdržati. Oni su nečiji očevi, muževi, sinovi – "brani" cene majstora jedna članica grupe.

Poneko se osvrnuo i na činjenicu da majstori mogu da se "vade" na poskupljenje materijala, dok nastavnicima to ne može da bude izgovor, međutim, neko je istakao da je dizanje cene bilo kojih usluga opravdano i samim tim što su sve životne potrepštine poskupele.

– Zubarka mi naplati plombu 2 ili 3.000 dinara, manikirka isto 2.000 dinara... Ne ide. Pregled kod ginekologa 3.000 dinara, dok su trepavice isto toliko – naglašeno je u jednom komentaru.

Primetno je i da pojedine struke, pogotovo one koje se duže obrazuju, i kada se usude, veoma bojažljivo podižu cene.

– Bez uređaja ne možemo da živimo, a bez znanja možemo (nažalost). Odavno sam shvatila da je učenje jezika većini luksuz, dodatna aktivnost. I mislim da je nama nastavnicima ponekad glupo da podignemo cenu, ne znam zašto je to tako. Plus, takav smo narod, da nam je bitnije da izgledamo lepo, da imamo frizuru, nokte i da smo lepo obučeni, nego da se edukujemo. Svako daje novac za ono što mu je prioritetno – smatra nastavnica iz grupe.

Kako će se ko prlagoditi datoj situaciji, ostaje da se vidi, a za šta su pre ljudi spremni da bez mnogo razmišljanja daju svoj novac više su nego jasni, no, naši sugrađani i to objašnjavaju, npr. hitnost kada se neki uređaj pokvari ilinemogućnost i strah da sami pokušamo da popravimo.

– Tržište rada nije fer i to je prosto tako. Dok je moju struku korona dovela do bankrota, neki drugi su zarađivali kao nikada pre. Ne vredi kukati, moramo se prilagođavati – zaključila je jedna osoba.

Kakvo je vaše mišljenje na ovu temu i da li ste i vi podigli cene svojih usluga, ukoliko se bavite privatnim poslom?