MILETIĆEVA ULICA: Kako je Lebarski sokak postao Panteon Novog Sada (FOTO)

O Novom Sadu, gradu koji čeka da otkrije svoje tajne, za naš portal govori Srđan Bošković, direktor i vlasnik turistićke agencije "Putokazi 021" i turistički vodič.

Staro jezgro grada oduvek je bilo moja svakodnevnica a ne novina ili atrakcija. Odrastao sam u Lukijana Mušickog. Zbog prirode posla turističkog vodiča proputovao sam Evropu i posetio sve značajne gradove starog kontinenta i pritom istraživao i saznavao o životu, kulturi, ljudima i nasleđu tih naroda i gradova.

Shvatio sam da me intrigira pozadina, šta je iza trenutka u kom se nalazimo, te sam u jednom trenutku taj model primenio i na svoj grad. Novi Sad.

Suviše često čujem kako o Novom Sadu nema  šta da se priča, znamo svi za Miletića, Zmaja, porodicu Dunđerski... i posle tog nabrajanja vežu se još dve tri rečenice. Rođen sam u Novom Sadu i nisam tim činom rođenja dobio znanje, nego upravo kroz svoja istraživanja. Smatram da je strašno da nam se staro jezgro grada, srpske Atine, Evropske prestonice kulture svede na dve ulice – Zmaj Jovinu i Dunavsku. Novi Sad je fascinantan grad a svaka ulica ima svoju priču. 

Jedna od ulica u samom centru Novog Sada nekada je bila centar gradskih zbivanja i mesto stanovanja viđenijih novosadski porodica. Nekada Lebarski sokak, a danas Miletićeva ulica, na neki način je Panteon Novog Sada.

Kafane su onda, kao i danas, bile značajan deo gradskog života a u Lebarskom sokaku ih je bilo nekoliko bitnih.

Tako je kafana "Kamila" bila atraktivna lokacija i mesto okupljanja Svetozara Miletića, Jaše Ignjatovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Laze Kostića i Đure Jakšića, koji je oslikao zidove ove kafane srednjevekovnim nacionalnim motivima. Priča se da je Laza Kostić bio poznat po svojim kalamburima, danas bi kazali fazonima, te je jednom prilikom poslao telegram adresiran na profesorski sto u "Kamili" u kom je pisalo:

Danas po. Sutra do. Laza ko.

Telegram je dešifrovao Svetozar Miletić.

Danas polazim. Sutra dolazim. Laza Kostić.

Pored kafane "Kamila", bitno mesto okupljanja bila je i kafana "Lipa", osnovana 1880. godine, poznata po uvoznom, češkom pivu. Posećivali su je Isidor Bajić, Uroš Predić, a kada bi u kafanu, da večera, dolazio Laza Kostić, znalo se da će biti nekog cirkusa zato što su "Lipu" posećivali i mladi umetnici, pesnici koji bi znali zapitkivati i tražiti savete te bi Laza kad izgubi živce znao da kaže

Svaka strofa, kata-strofa!

Kafanu "Lipa" je posećivao i Vasilije Vasa Pušibrk, direktor Srpske pravoslavne gimnazije punih 39 godina, a dolazio je svakodnevno oko podneva da pojede slanu kiflu i predveče na pivo, čak su mu u nekom momentu doneli kriglu iz tadašnjeg Karlcborga, sadašnjeg grada Karlove Vari, najpoznatije češke banje, na kojoj je bio njegov lik kao i likovi svih njegovih drugara.

Jovan Jovanović Zmaj imao je doktorsku ordinaciju ulici Miletićevoj, a u toj kući, u drugoj polovini, bila je kafana "Slavina" pa su ga znali u šali provocirati da bolesti grla leči slavinom.

Mnogi su istaknuti ljudi tog vremena živeli u Lebarskom sokaku, današnjoj Miletićevoj ulici.

Lebarski sokak je bila adresa našeg prvog olimpijca Momčila Tapavice, koji je projektovao i sadašnje zdanje Matice Srpske, u toj ulici rodio se i prvi Slobodan, Slobodan Jovanović, predsednik vlade, politikolog i istoričar.

Naša ugledna književnica, istoričarka umetnosti, proučavalac helenske kulture, prevodilac i profesorka Univerziteta u Beogradu, Anica Savić Rebac rođena je i detinjstvo je provela upravo u ulici Svetozara Miletića.

Stevan Vuković, plemić, koji je pod uticajem mitropolita Stefana Stratimirovića, dao legat kojim je izgrađena današnja gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj”.

Jedno vreme u ovoj ulici živeo je i brat Miloša Obrenovića, Jovan Obrenović.

Bila je ovo ulica intelektualaca, imućnih i značajnih Novosađana tog vremena.

Tragedija je što danas svi ti objekti nisu bolje markirani. Moje pitanje je gde su spomen-ploče, gde su spomenici, filmovi, serije, bilbordi, baneri. Potpuno razumem da živimo u ekonomski nejakoj državi ali mnoge zemlje iz našeg okruženja, koje nisu ekonomski mnogo jače od nas, uspevaju u tome i samim tim pružaju mnogo više turistima koji ih posećuju.

Fridrih Vilhelm fon Taube je pre više od 200 godina napisao "Opisanije kraljevine Slavonije i Srema" u kom je napisao kako je to veliki potencijal, divna priroda, sve je moguće. Više od 200 godina kasnije, šta mi kažemo? Prelepa priroda, veliki potencijal, sve je moguće.

Nama nedostaje rad. Mi imamo muzeje na otvorenom koje treba animirati u turističkom smislu. Ikonostas Saborne crkve radio je Paja Jovanović, u kom je ovekovečio dve najlepše Srpkinje Jelenu Stratimirović i Zoru Kodinu.

Bila je ovo samo još jedna u nizu priča koje ovaj naš grad čeka da ispriča a Srđan ih ima još. Zanimljivih, svežih, šarmantnih, zavodljivih. Priča zbog kojih ćete ponovo poželeti da osvojite vaš grad, da čujete priče o zaboravljenim Novosađankama i pesnicima, rodonačelnicima, hramovima, Rusima i tajnama Dunavskog parka. 

Zabeležila: Maja Brzak Dutina
Fotografije: Aleksandar Jovanović