MINIMALAC: Gde se nalazimo u odnosu na druge evropske zemlje

MINIMALAC: Gde se nalazimo u odnosu na druge evropske zemlje

Bruto minimalna zarada u zemljama Evropske unije kretala se u januaru od 399 evra u Bugarskoj do 2.387 evra u Luksemburgu, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Minimalne plate na nacionalnom nivou 1. januara nisu odredile Danska, Italija, Austrija, Finska i Švedska, a Eurostat je po visini bruto minimalca ostale 22 države članice EU klasifikovao u tri različite grupe.

U prvoj grupi su zemlje sa nacionalnom minimalnom zaradom iznad 1.500 evra mesečno: Luksemburg, Nemačka, Belgija, Holandija, Irska i Francuska. Njihove nacionalne minimalne plate kretale su se od 1.709 evra u Francuskoj do 2.387 evra u Luksemburgu.

Drugu grupu čine države članice sa nacionalno propisanom minimalnom zaradom većom od 1.000 evra, ali nižom od 1.500 evra mesečno. Tu spadaju Slovenija sa 1.203 evra i Španija sa 1.167 evra.

U trećoj grupi su članice EU sa nacionalnom minimalnom zaradom ispod 1.000 evra mesečno: Kipar, Portugal, Malta, Litvanija, Grčka, Poljska, Estonija, Češka, Slovačka, Hrvatska, Letonija, Rumunija, Mađarska i Bugarska. Njihove nacionalne minimalne plate kretale su se od 399 evra u Bugarskoj do 940 evra na Kipru.

Takođe, sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU su se po visini propisanih nacionalnih minimalnih plata našle u trećoj grupi, sa rasponom od 298 evra u Albaniji do 532 evra u Crnoj Gori, piše Biznis.rs.

Eurostat je, poređenja radi, dao i visinu minimalnih zarada u Sjedinjenim Američkim Državama, koje sa 1.178 evra mesečno na saveznom nivou spadaju u drugu grupu.

Minimalne zarade izražene u standardima kupovne moći

Razlike u minimalnim zaradama znatno su manje nakon prilagođavanja razlikama u nivoima cena. Korišćenjem pariteta kupovne moći (engl. purchasing power parity – PPP) za izdatke za finalnu potrošnju domaćinstava, smanjuju se razlike među zemljama. U tom smislu, države članice se po nacionalnoj minimalnoj zaradi mogu klasifikovati u dve različite grupe.

U Grupi 1 su one čija je nacionalna minimalna plata iznad 1.000 standarda kupovne moći (engl. purchasing power standard – PPS). Ova grupa uključuje: Nemačku, Luksemburg, Belgiju, Holandiju, Francusku, Sloveniju, Irsku, Poljsku, Španiju, Litvaniju, Rumuniju i Kipar. Njihove nacionalne minimalne zarade kretale su se od 1.038 PPS na Kipru do 1.843 PPS u Nemačkoj.

Grupa 2, sa nacionalnom minimalnom zaradom ispod 1.000 PPS uključuje: Portugal, Hrvatsku, Maltu, Mađarsku, Češku, Grčku, Estoniju, Slovačku, Letoniju i Bugarsku. Njihove nacionalne minimalne zarade kretale su se od 717 PPS u Bugarskoj do 987 PPS u Portugalu.

Sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati sa nacionalnom minimalnom platom pripadale bi drugoj grupi, sa nivoima od 460 PPS u Albaniji do 907 PPS u Crnoj Gori. Tu je i Srbija sa oko 700 PPS, a u istoj grupi našle bi se i SAD (920 PPS).

Povećanje minimalne zarade u Srbiji

Vlada Srbije je, pošto nije postigla konsenzus o visini minimalne zarade sa sindikatima i poslodavcima, u septembru prošle godine sama utvrdila vrednost od 40.020 dinara (340 evra). To važi od 1. januara i predstavlja povećanje od 14,3 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Minimalac se obračunava sa 230 dinara po satu, a država je nastavila i sa smanjenjem opterećenja na zarade pa je neoporezivi deo zarade od 1. januara uvećan sa 19.300 na 21.712 dinara. Tako je poresko opterećenje zarada u poslednjih pet godina smanjeno sa 64 na 60 procenata, podseća Biznis.rs.

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) najavio je da će, kada Republički zavod za statistiku (RZS) saopšti cene i vrednost minimalne potrošačke korpe za januar, zatražiti da se na Socijalno-ekonomskom savetu (SES) razgovara o novom povećanju minimalne zarade za ovu godinu.

Minimalna korpa u decembru je, kako kažu iz SSSS, koštala više od 50.000 dinara, i već tada je nadmašila minimalnu zaradu od 40.000.

Poslednjih 10 godina državne procene pokazuju da za minimalnu zaradu u Srbiji radi oko 350.000 ljudi, ali se često pominje da je taj broj sigurno veći – oko 400.000.

U Srbiji, u odnosu na EU, mnogo više iz budžeta domaćinstava odlazi na hranu. Naime, jedno srpsko domaćinstvo potroši za hranu i bezalkoholna pića 23,2 procenta svog budžeta.

Izvor: Biznis.rs (Julijana Vincan)

Oceni vest:
6
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Gost

    pre 463 dana i 18 sati

    Malo ste u tekstu šetali od neto do bruto minimalaca, ali dobro. Bitno da je u Srbiji najbolje. Zato valjda i odlazimo van.

    Oceni komentar:
    1
    4
  • Šta nam sve rade

    pre 463 dana i 10 sati

    Besnim na ženu jer kupuje Tilsit sir u Lidlu. Za tople sendviče. Nekvalitet i ne-nivo tog sira je takav da najbolje prezentuje čime se bavi Lidl. Plasiranjem nekvalitetne robe, robe koju niko ne želi, na tržišta na kojima će da prođe.
    Kod ovog sira, procenat vode ili nečega je toliki, da ne možete odvojiti list jedan od drugog.
    Lomi se u parčiće. Kada ga stavite u sendvič, topi se poput maslaca i iscuri napolje.
    Naravno da ga niko u Evropi nije hteo, zato je i stigao kod nas.
    Naravno, skuplji.

    Oceni komentar:
    1
    3