Miran Pogačar, aktivista: Izbornog dana crni džipovi i batinaši u Novom Sadu neće proći

Javnost ga je upoznala kada je u Novom Sadu bio jedan od predvodnika studentskih protesta "Protiv diktature" 2017. godine. Kasnije je bio u ekipi mladih ljudi koji štite građane i njihove domove od izvršitelja. Predvodio je i pregovore sa predstavnicima vlasti kada su se frilenseri pobunili zbog najavljenog poreskog tretmana. Bio je na čelu demonstracija nakon ukidanja vanrednog stanja, ali i poslednjih ekoloških protesta. Protekle nedelje zajedno sa istomišljenicima skupljao je na ulici potpise za primedbe na Nacrt Generalnog urbanističkog plana Novog Sada.

Miran Pogačar je društveni aktivista. Rođen je 1988. godine u Drvaru, a ratni vihori su ga sa porodicom ’95. godine doveli u Titel. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Katedri za filozofiju. Nekoliko puta je privođen od strane policije zbog učešća u protestima, ali po sopstvenom priznanju, nikad nije osuđivan.

O tome kako je došao do toga da u "svakoj čorbi bude mirođija" kada se radi o društvenom aktivizmu, o primedbama na Nacrt GUP-a, o nedavnim protestima i o predstojećim izborima, govorio je za portal Mojnovisad.com.

U kojim organizacijama si aktivan?

– Učestvujem više godina u borbi za regulisanje rada izvršitelja preko Združene akcije "Krov nad glavom". Preko te organizacije  pomažemo ljudima kojima preti iseljenje. Smatramo da se dom mora sačuvati i da ne smemo od ljudi praviti beskućnike i socijalne slučajeve – kaže Pogačar i nastavlja: - Pored toga, predsednik sam Udruženja radnika na internetu. Tu smo u roku od nekoliko meseci napravili ozbiljnu organizaciju sa infrastrukturom i finansijama. Uspeli smo da skrenemo pažnju javnosti na problem frilensera i da završimo uspešne pregovore sa predstavnicima vlasti. Učestvovao sam sa mnogima u protestima protiv Rio Tinta. Takođe sam među ljudima koji su imali udela u osnivanju Ekološkog fronta "Novi Sad", u kojem se nalaze mnoge ekološke organizacije i inicijative iz različitih delova grada. Svi oni su učestvovali u prikupljanju potpisa za primedbe na nacrt Generalnog urbanističkog plana (GUP) Novog Sada do 2030. godine. Negde sam aktivniji više, negde manje, zavisi od potrebe s obzirom na situaciju.

Preko koje organizacije su organizovani ekološki protesti u Novom Sadu?

– Dosta se ljudi znaju u ovom gradu, upoznati sa time smo ko se čime bavi i pomažemo jedni drugima. Ljudi iz različitih organizacija su učestvovali u blokadama, ali smo to više neformalno organizovali.

Ljudi nisu ni glupi ni ludi, nego su suštinski ucenjeni i pod pritiskom i zato uglavnom i glasaju za SNS

Šta ti govori reakcija režima na ekološke proteste?

– Bitno je da smo imali ogroman broj ljudi na ulicama, u celoj Srbiji preko 100 hiljada. Mislim da su protesti u Novom Sadu pokazali da su građani spremni da izađu na ulicu i da su odlučni. Protesti su postigli svoje. Ne može, naravno, ni zauvek da se protestuje. Ljudi moraju razumeti da je potrebno u određenom trenutku izvršiti pritisak i znati kako to uraditi. Mislim da je prvi put da su zahtevi bili konkretni i odnosili se na zakone i uredbe. Samim tim to nije bio direktan udarac na vlast, jer mislim da nijedna vlast neće dobrovoljno otići, osim kada je pod ogromnim pritiskom. Zahtevi sada su bili ostvarljivi, za razliku od nekih ranijih protesta, naročito zbog predstojećih izbora. Među građanima koji su se našli na udaru Rio Tinta bilo je članova Srpske napredne stranke i oni sami su prepoznali problem i niko nije morao ništa da im objašnjava. Ljudi nisu ni glupi ni ludi, nego su suštinski ucenjeni i pod pritiskom i zato uglavnom i glasaju za SNS. Priča se da će se posle izbora nastaviti po starom što se tiče Rio Tinta, ali ljudima treba da bude jasno da smo mi spremni da reagujemo ako bude bilo kakvih mahinacija. 

Prikupili ste 12.590 potpisa za primedbe na nacrt Generalnog urbanističkog plana Novog Sada. Koje su vaši glavni prigovori na taj dokument?

– Prvi i osnovni zahtev je da se GUP odbaci, odnosno povuče, da bi građani zajedno sa strukom i ljudima iz Urbanizma u narednih godinu dana raspravljali o tome. Cilj je da se napravi Generalni urbanistički plan koji odgovara potrebama građana. Da ne govorim samo o sadašnjim različitim planovima da se mnoge zelene površine unište u gradu, a i sada ih ima malo. Jedan od ključnih problema je i otvaranje veslačke staze čime se na mala vrata pokušava uvesti Novi Sad na vodi i da se pravi i gradi nešto čime nisu saglasni svi Novosađani.

Da li ste zadovoljni odzivom građana?

Prezadovoljni smo  i mogu da kažem da su ljudi bili informisani. Pozdravljam i činjenicu da su mnogi stariji građani dali svoj potpis, dakle nije tačno da oni samo slušaju televizijske kanale sa nacionalnom frekvencijom  i da čitaju Informer.  Ono što smo videli na ulici govori nam potpuno suprotno, jer upravo su najstariji najspremniji i najborbeniji i to mora da se pozdravi. Masovnost odziva govori da glasovi građana nisu uvaženi i da će ovih 12.590 potpisa uroditi plodom. Čini mi se da će građani Novog Sada, ne samo na ovim izborima, nego i posle njih demonstrirati svoju volju i pokazati da se ne može na ovaj način rukovoditi gradom. Neće proći da Vučević i urbanisti i svi ostali koji planiraju, da svoje lične interese i interese stranke i investitora, stave ispred građana.

 Čini mi se da će građani Novog Sada, ne samo na ovim izborima, nego i posle njih demonstrirati svoju volju i pokazati da se ne može na ovaj način rukovoditi gradom

Šta očekujete od izbora, same kampanje, ali i perioda kada se izborni proces završi?

– Nisam član nijedne stranke i to bih voleo da napomenem. Smatram da je neophodno izaći na izbore.  Mislim da građani veoma dobro razumeju da je Srpska napredna stranka nešto što treba da bude stvar prošlosti, da neće glasati za njih, već da će svoj glas dati za neku od opozicionih opcija koju smatraju najboljom. Očekujem dva vruća meseca pred izbore, zato što se mnogo toga dešava u ovoj zemlji. Nastavljaju se donekle protesti protiv Rio Tinta u Beogradu, ovde se bavimo Generalnim urbanističkim planom i imamo razne ekološke proteste svuda po Srbiji. Do izbora očekujem izliv energije, pokazivanje nezadovoljstva naroda na više nivoa i na više različitih načina. Od SNS-a i Aleksandra Vučića očekujem prljavu igru i pljuvanje po protivnicima, ali to je nešto na šta smo navikli. Međutim, to ne treba da prihvatimo, već da se borimo protiv toga. Što se tiče izbornog dana, znam dosta ljudi koji će učestvovati kao kontrolori, ali da napomenem, ne samo na biračkim mestima, nego i van biračkih mesta. Tako da crni džipovi, batinaši, što se tiče Novog Sada, neće proći. Ako budu pokušali da dovedu neke ekipe koji prikupljaju glasove i dovode glasače, to u ovom gradu neće tek tako proći.

Znači ako bude nasilja građanski aktivisti će reagovati?

– Apsolutno da ćemo reagovati. Znam da se već neki ljudi, koji nemaju veze sa strankama, organizuju, jer žele da izborni dan prođe kako treba. Novi Sad je organizovan i spreman, ne samo za izbore, nego i za stvari koje će se dešavati posle toga, ako bude trebalo i za 2024. godinu.

Da razjasnimo, ako bude nasilja tokom izbornog dana aktivisti će reagovati u smislu i da fizički odbrane glasačko mesto?

– I fizički, ali i da pozovu policiju, da im se napokon neko suprotstavi.  Neće se dozvoliti da se na taj način skupljaju glasovi.

Da li misliš da je sadašnja opozicija dorasla trenutku?

– Mislim da opozicija pati od mnogih dečjih bolesti i dobar deo tih ljudi je u politici već dvadeset i trideset godina i do sada su pokazali šta umeju i znaju. Došlo je vreme ne samo da vidimo nove političare, nego i drugačiji pristup politici i drugačiju politiku. Ne možemo konstantno isticati iste ljude i očekivati da se nešto promeni. To je prosto nemoguće i protiv razuma je da isto radite i da očekujete drugi rezultat. Sadašnja opozicija je dosta razjedinjena, čini se da tu ima i sujete i da građani to prepoznaju. Te stranke ako žele nešto da se uradi moraju da se decentralizuju kako bi ljudi mogli da rade u okviru njih. Nama ne treba lider i zamena za Aleksandra Vučića. Moć ne sme biti skoncentrisana u jednim rukama.

Došlo je vreme ne samo da vidimo nove političare, nego i drugačiji pristup politici i drugačiju politiku

U jednom intervjuu najavio si novu političku organizaciju ljudi iz aktivizma...

– To je nešto što se priprema. Da se razumemo i ovo što smo na ulici zbog ekologije i urbanizma, to su politička pitanja.  Dakle to ne rade stranke, mi nismo stranački organizovani, ali  ne treba ljudi da beže od činjenice da stranka kao takva nije loša, ako nije interesom vođena. Stranka je samo jedan oblik organizovanja kako bi se izašlo na izbore, a izlazak na izbore je donekle potreban ako želimo da suštinski menjamo stvari. To može biti putem stranke, ali i grupe građana. Čini mi se da je to neophodno da bi ljudi mogli normalno da žive u Novom Sadu. Treba da se sredi saobraćaj i nekontrolisana gradnja da se ceo grad ne bi pretvorio u Grbavicu koja je sva u betonu bez ijednog drveta. Mislim da ova inicijativa koju smo pokrenuli povodom GUP-a pokazuje da imamo ogromnu podršku naroda, ne samo za to već i za mnoge druge inicijative. Smatram da je grad spreman da kaže ne SNS-u i da oni mogu polako da pakuju kofere, možda ne trećeg aprila, možda tek 2024. godine, ali to ćemo još videti. U svakom slučaju Novi Sad počinje da bude slobodan grad.

Život i društveni aktivizam

Sa porodicom smo 1995. godine zbog rata izbegli u Titel, gde moja porodica i dalje živi. Izgubili smo kuću, zato znam kako je biti bez doma i razumem ljude koji su u takvoj situaciji. Moj prvi posao bio je u ciglani sa četrnaest godina i to sam dobrovoljno radio da zaradim za sebe. Posle sam išao i u nadnicu, jer takva je bila situacija u porodici i to sam radio i uz studije.

Zbog  životnog iskustva upravo u zajedništvu i solidarnosti prepoznajem neke osnovne ljudske vrednosti koje treba da se podstiču i smatram da će samim tim ovo društvo biti bolje. Neki inicijalni momenat kada sam odlučio da se bavim društvenim aktivizmom bio je prilikom nekih protesta 2012. godine ispred Filozofskog fakulteta. Tada sam video studente koji su nosili prsluke sa natpisom obezbeđenje kako napadaju i tuku svoje kolege studente. Bio je to trenutak kada sam osetio nepravdu i potrebu da ustanem protiv toga. Osnovna vodilja uvek je bila da pomognem drugima.

Da li si levičar po opredeljenju?

– Postoje vrednosne stvari koje su mi važne. To je socijalna pravda  za običnog radnog čoveka. Kako ljudi žive to je nešto bitno. Sindikalno organizovanje je esencijalno i mora da se digne na viši nivo. Osnovna potreba ljudi je da imaju dom, da mogu da žive, da imaju pristup pijaćoj vodi, da udišu čist vazduh, da imaju prihode koji im obezbeđuju ne samo za minimum potrošačke korpe, nego da mogu da zadovolje i osnovne potrebe. Takođe, važno je da imaju i slobodnog vremena, jer pre sto godina ceo svet je tražio osam sati radnog vremena. Danas radimo čak i po deset, ili dvanaest sati. Našli smo se u goroj situaciji što se tiče rada i slobodnog vremena, nego ljudi pre jednog veka, jer je kapitalizam sistem koji je motivisan profitom.

Čime se baviš, od čega živiš?

– Radio sam godinu dana u školi, ali sam dobio otkaz iz političkih razloga. Dobio sam radni spor i vraćen sam u školu gde sam ostao do isteka ugovora, ali nisam želeo ostati u takvoj sredini. Sad sam frilenser, držim časove engleskog i nemačkog na internetu.

Kako si dospeo u poziciju da postaneš predsednik Udruženja radnika na internetu?

– Kao prvo jer sam frilenser. Često se postavlja pitanje kako se ti Mirane uspevaš naći u tim situacijama, da si tu i oko Rio Tinta, frilensera i nekih drugih protesta. Nažalost, postoji jedan problem i na to moram da ukažem. A to je nedostatak hrabrosti, a ponekad i volje pojedinih ljudi da se založe i da stanu imenom i prezimenom ispred mnogih ideja. Kada se pojave kamere i treba dati izjave, onda se mnogi sklanjaju. Mnogi među frilenserima nisu imali iskustva što se tiče protesta i organizovanja, za razliku od mene, i u roku od mesec-dva napravili smo ozbiljnu organizaciju. Problem sa oporezivanjem frilensera mogao je da prođe neprimetno da nismo uspeli da skrenemo pažnju javnosti i da uspešno završimo pregovore.

Kakva je trenutna situacija po pitanju oporezivanja frilensera?

– Za radnike na internetu je produžen važeći poreski tretman za godinu dana. Trenutno radna grupa piše zakon i videćemo kakav će on biti. To da frilenseri imaju najbolji poreski tretman je donekle pokazatelj svima drugima, koji su nezadovoljni što se tiče poreza i doprinosa ili zbog bilo kog drugog tretmana države, da treba da se organizuju i ustanu protiv toga. Naravno, sa konkretnim razlozima i činjenicama. Mnogi frilenseri su postali politički svesni ljudi, što mi je drago, jer potrebno je da preuzmemo odgovornost i odlučujemo. Ne smemo dozvoliti da drugi ljudi vode naše živote umesto nas.

Kako vidiš budućnost Srbije?

– Veoma dobro (smeh).  Čini mi se da se Srbija može oslanjati sama na sebe, jer smo videli šta možemo očekivati od EU, takoreći ništa, a od Kine i Rusije možemo očekivati različite vrste investicija koje su katastrofalne. Videli smo tretman vijetnamskih radnika u Linglongu, koji su bili kao u štali. Očigledno mnogi smatraju da smo poslednja rupa na svirali, samim tim što smo na periferiji Evrope. Delimo zajednički jezik sa zemljama u okruženju i treba da težimo regionalnoj saradnji i nekoj vrsti zajedništva, ne samo po pitanju  tržišta nego i drugih stvari. Ukoliko to postignemo mislim da bismo mogli da se odupremo svima koji žele da zloupotrebe našu zemlju za svoje interese. Što se tiče sadašnjeg režima, smatram da bez obzira koliko bila jaka propaganda, građane oči ne lažu. Kada otvore novčanik to je ono što ljudi vide i osećaju i ne mogu više da trpe, bez obzira na to koliko se oni trudili da nam isperu mozak. Građani su spremni da se odupru, to će krenuti iz većih gradova i tu će početi vlast da pada. SNS će uskoro biti stvar zaborava i niko više neće ni pričati o njima, ako ne ove godine, onda za par godina.

Razgovarao: Aleksandar Jovanović