Mlada Novosađanka vratila osmehe uprkos maskama (FOTO)

Mlada Novosađanka vratila osmehe uprkos maskama (FOTO)

"Smeh je sunce koje tera zimu sa ljudskog lica", napisao je poznati francuski pisac Viktor Igo. Pošto je čovek društveno biće sa pregršt emocija, upravo zato su maske i izbegavanje fizičkih kontakata ono što najteže pada svima tokom pandemije.

Međutim, obavezno nošenje maski posebne nevolje je donelo gluvonemim osobama koje čitaju sa usana. Na ovu kategoriju ugroženih sugrađana mislila je Novosađanka Aleksandra Aleksandrović, koja je od marta prošle godine sašila preko 2.000 maski, od kojih je najveći deo bio providan. Zbog njene plemenite delatnosti i saradnje sa raznim ustanovama i organizacijama, dobila je i nagradu "Dobročinitelj" koja se dodeljuje na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.


U borbi protiv nevidljivog neprijatelja mladoj novinarki RTV-a dobrodošao je šnajderski kurs koji je davno završila.

– Kada je proglašena epidemija Kovida-19 u Srbiji, maske su postale neophodna, ali deficitarna roba. Sećam se da mi je komšinica poklonila tri maske, osetila sam neizmernu sreću što ih imam i želela sam tu radost da podelim sa drugima. Tako sam počela da ih šijem – kaže Aleksandra.

Tražeći ideje na internetu naletela je na providne maske za ljude oštećenog sluha. Odmah je shvatila da su takve osobe posebno pogođene, jer ne mogu da čitaju sa usana i da komuniciraju sa drugima. Posle prvih modela i povratnih informacija od korisnika, modifikovala je maske da bi dobile sadašnji dizajn.

– Moja namera nije bila da te maske nose samo osobe oštećenog sluha. Nego i osobe koje se bave uslužnim delatnostima i javnim službama. Na taj način bi gluve ili nagluve osobe mogle da pročitaju sa usana od ljudi u radnjama ili od šalterskih službenika šta im govore – objašnjava ova Novosađanka.


Za nešto više od dvanaest meseci sašila je preko 2.000 maski, od kojih je dobar deo bio providan.

Takođe, sarađivala je sa mnogim udruženjima osoba oštećenog sluha, gluvih i nagluvih, logopedskim centrima, Institutom za onkologiju i radiologiju u Beogradu, Dečjom bolnicom, kao i ustanovama koje se bave obrazovanjem i radom s decom i odraslima oštećenog sluha.

– Maske se i danas naručuju. Uglavnom me
kontaktiraju preko društvenih mreža, mada ima i onih koji me zovu na mobilni po preporuci. A to je dobar znak da ove maske služe svrsi – kaže Aleksandra.

Njene rukotvorine koriste se ne samo po Srbiji i regionu, već su svoj put našle i do zapadne Evrope.

Sagovornica portala Mojnovisad.com je po obrazovanju master dramski pedagog, diplomirani etnomuzikolog, svira klavir, prim tamburu, harmoniku i komponuje. Završila je Akademiju umetnosti u glavnom gradu Vojvodine, a na postdiplomskim studijama bila je u Norveškoj odakle se vratila da odbrani master rad. Pandemija i zatvaranje granica onemogućili su joj povratak u Skandinaviju na studije pa se posvetila humanitarnom radu.


Trenutno joj je najveća želja da pošast korone postane samo ružno sećanje i da u ljudskim kontaktima uživamo bez maski i distance.

Oceni vest:
18
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan